Igre 
Stendbaj aranžman sa MMF-om dobra rezerva za državu: Koje obaveze iz dogovora ostaju da se ispune
Komentari03/04/2024
-07:07
Vlada Srbije je krajem marta završila razgovore sa predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda u okviru treće revizije aktuelnog standbaj aranžmana.Prema izveštaju šefa misije Donalda Megetiga, dogovor je postignut na tehničkom nivou, a biće potrebno da ga odobri i izvršni odbor MMF-a u junu ove godine.
Ukoliko revizija aranžmana bude odobrena, Srbiji će na raspolaganju biti još 400 miliona evra. Vlasti u Srbiji izrazile su nameru da tretiraju stendbaj aranžman kao aranžman iz predostrožnosti.n Sagovornici Euronews Srbija smatraju da to znači da Srbija najverovatnije neće povlačiti ta sredstva, ali i da je taj novac dobra rezerva za državu.
Zamenik direktora Nove ekonomije Aleksandar Milošević rekao je da Srbija sada smatra da joj neće biti potreban taj dodatni novac, ali da ostaju sve one njene obaveze iz tog aranžmana sa MMF-om koje treba da ispuni.
"Bez obzira na to da li povlačimo (sredstva) ili ne, niz obaveza nam predstoji", rekao je Milošević.
Urednik ekonomske rubrike u "Večernjim novostima" Dušan Stojaković kaže da možda taj novac nije potreban Srbiji.
"Zašto bismo mi uzimali taj zajam za koji bi morali da platimo neki trošak ili neku kamatu, ukoliko nam ne treba, ukoliko naše javne finansije budu u takvom stanju, da nam nije neophodna neka dodatna pomoć? Ali to je jedna dobra rezerva za našu državu, i realno gledano, to je jedna velika prilika. Ali kad već pričamo o MMF-u, kao neko ko je po opredeljenju suverenista, negde romantično i pomalo naivno, želim da verujem da nama MMF ne treba", rekao je Stojaković.
Koje je preporuke dao MMF?
Pored pohvala u vođenju ekonomske politike, u saopštenju MMF-a je ukazano i na opreznost u sprovođenju budućih investicija, a predstavnici te međunarodne finansijske institucije pozvali su i na transparentnost ulaganja.
Povezane vesti
U saopštenju MMF-a se navodi da plan razvoja "Skok u budućnost" predviđa veliko povećanje investicija u javnu infrastrukturu u narednom periodu, a time su želeli da ukažu da u vezi sa velikim državnim projektima, kao što će biti investicije u vezi sa EXPO 2027, procenjene na 18 milijardi evra, nema garancija da će se tu i stati. To, kako upozoravaju iz MMF-a, ne sme dodatno da uzdrma finansije Srbije, odnosno njen budžet.
S obzirom na to da je očekivani deficit budžeta od 2,2 odsto BDP-a u ovoj godini u skladu sa obavezama iz stendbaj aranžmana, iz MMF-a ističu da bi Srbija mogla da uveća svoje ulaganja i da se u toj situaciji može ići i iznad predviđenog iznosa od sedam odsto BDP-a, što se odnosi i na ulaganje u projekat EXPO.
Predstavnici MMF-a su poručili da treba izbegavati netargetirane transfere, odnosno "novac iz helikoptera", tj. periodično davanje sredstava građanima iz budžeta.
Jedna od preporuka tiče se zabrinutosti MMF-a zbog sistema poreske uprave, ali i nedostatka kadra potrebnog da bi se povećavala naplata prihoda, a smanjivao nivo sive ekonomije.
Preporuka MMF-a tiče se i neophodnih reformi u energetskom sistemu.
Šta bi za Srbiju značio investicioni rejting?
Milošević kaže da, iako je generalno izveštaj pozitivan, iz MMF-a upozoravaju na plan "Skok u budućnost" lepim rečima, ali vrlo jasno.
"Kažu da postoje delovi infrastrukture gde zapravo Srbiji treba poboljšanje. Međutim, ukazuju na to da se moraju jako pažljivo odrediti prioriteti - šta će se praviti, šta nećete", rekao je Milošević.
Povezane vesti
Prema njegovim rečima, oni kažu da se mora voditi računa da fiskalni deficit, dakle manjak u budžetu, bude onakav kakav je predviđen sa dogovorom sa MMF-om, "a sve preko toga, a to preko toga je potrebno da bi se ostvario EXPO, može, samo ukoliko prihodi budžeta budu veći".
"Znači ukoliko poreski prihodi budu veći, ili ukoliko se uštedi negde drugde", rekao je Milošević.
Povodom poziva MMF-a da vlasti u Srbiji povećaju transparentnost ulaganja i da u potpunosti operacionalizuju okvir upravljanja javnim ulaganjima kako bi podržali kvalitet investicija, Milošević je rekao da projekat "Skok u budućnost" koji uključuje i planove vezane sa EXPO ne postoji kao dokument Vlade Srbije, a da bi bilo dobro da postoji na papiru.
Stojaković je rekao da Srbija, upravo porukom da možda neće povući novac iz aranžamana sa MMF-om, u stvari govori da se trudi maksimalno da vodi samostalnu ekonomsku i finansijsku politiku, ali da takođe želi da pokaže da hoće da sarađuje.
"Upravo ono što je možda ključ čitave naše ekonomske filozofije, čini mi se, jeste da olakšamo stanje u našoj ekonomiji tako što ćemo doći do kreditnog rejtinga koji će biti investicioni", naveo je Stojaković.
On kaže da je Srbija stabilna i gotovo pred investicionim rejtingom već nekoliko godina, kao i da bi bilo logično da je već stekla taj status.
"Bez obzira na sve to, ne možemo MMF posmatrati isključivo kao jednu finansijsku instituciju. MMF je, između ostalog, jedna od poluga koja traži i određenu političku priču. U čitavoj toj priči, da li ćemo mi dobiti investicioni rejting, postoji još dosta otvorenih političkih pitanja, gleda se tu mnogo više faktora, nije sama ekonomija u pitanju. Ali je vrlo zanimljivo da je, recimo, MMF maksimalno pohvalio makroekonomsku situaciju u našoj državi", rekao je Stojković.
I Milošević je naveo da se godinama najavljuje dobijanje investicionog rejtinga i kako Srbija nije daleko od toga.
"Investicioni rejting znači da je Srbija stabilna zemlja, sa stabilnim finansijama, sa svim ostalim stabilnim performansama jednog društva", kaže Milošević i objašnjava da dobijanje investicionog rejtinga znači još veću zainteresovanost investitora za obveznice i ulaganje u Srbiji i nešto niže kamatne stope na dug, dakle jeftinije zaduživanje Srbije.
Jeftinija struja za privredu
MMF očekuje nastavak reformi i u EPS i pozdravljena je posvećenost vlasti da uklone kontrolu cene energije za privredu, a Milošević kaže da je cena energije za privredu sada na putanji pada i da na tome zapravo insistira i privreda.
"Privreda sada plaća struju oko 120 evra po megavat-satu što je otprilike duplo više nego što plaćaju građani Srbije i ta cena bi trebalo da padne poprilično značajno zato što su berzanske cene struje pale negde 70 ili 80 evra", rekao je Milošević.
On je naveo da će pasti cena struje za privredu, ali i da biranim rečima MMF suštinski kaže da treba da se promeni metodologija određivanja cena za energiju koje formira EPS, što u suštini govori o tome da bi cene za građane u nekom narednom periodu možda mogle da porastu, mada to nije eksplicitno rečeno.
"Neće poskupiti, ne mora da poskupi i vidimo da MMF u izveštaju nije insistirao na tome što je ranije dogovoreno da treba da poskupi", dodaje on.
Stojaković, međutim, kaže da bi voleo da se MMF o tome ne pita u Srbiji.
"Ako mi proizvodimo našu energiju i ako imamo računicu da je dajemo jeftinije, što bi mi slušali MMF da nam on odredi koliko ćemo da prodajemo", dodaje Stojaković.
On je rekao da se poslednjih godinu i po dana dosta dinamičnije radi u elektroprivredi, da je u EPS-u napravljeno dosta novih rezova, da se uvodi profesionalni menadžment i da je u toku izbor generalnog direktora.
"Imali smo jednu šizofrenu situaciju, mi smo proizvodili struju, a građanima i privredi je prodavali za nižu lovu. I onda smo imali jedan gubitak. Sad su te cene ekonomske, situacija u samoj proizvodnji u našem elektroenergetskom sistemu se popravila, imali smo sreću sa jednom jako dobrom hidrologijom i sa mogućnošću izvoza. Mislim da je EPS u prošloj godini prvi put počeo da zarađuje i bilo bi jako dobro uložiti taj novac u dalji razvoj našeg energetskog sistema i ne slušati MMF ako je moguće da nam podiže cene struje kako on hoće", naveo je Stojković.
Komentari (0)