Hoće li povećanje minimalca u dva koraka da "zida" i ostale plate: Na koje povećanje zarade bi moglo da se računa
Komentari
01/06/2025
-14:01
Država će pokušati da u dva koraka do 1. januara podigne iznos minimalne zarade sa 457 evra na 550 evra, rekao je nedavno predsednik Srbije Aleksandar Vučić. U slučaju da tako i bude, od 1. oktobra minimalac bi bio podignut na 500 evra, a od 1. januara na 550 evra. To znači da bi tada minimalna zarada u Srbiji bila 64.400 dinara. Postavlja se pitanje da li bi povećanje minimalca u dva koraka dovelo i do povećanja ostalih zarada, kao i za koliko bi one bile veće. U Savezu samostalnih sindikata Srbije i Uniji poslodavaca Srbije smatraju da će povećanje minimalca "pogurati" sigurno i ostale zarade, ali je pitanje u kojem procentu.
Prosečna martovska neto plata u Srbiji iznosila je 108.013 dinara, a podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da su zaposleni u javnom sektoru primili više od proseka - 109.425 dinara, dok su plate kod privatnika bile manje i u proseku iznosile 107.456 dinara.
Duško Vuković iz SSSS kaže za Euronews Srbija da je u Srbiji slab proces kolektivnog pregovaranja jer bi generalno plate trebalo da se regulišu kolektivnim ugovorima na granskom, na sektorskom nivou, na nivou preduzeća.
"Imamo samo jednu matematičku činjenicu, a to je minimalna zarada. Verovatno u mnogim preduzećima i institucijama postoji sistem da je minimalna zarada neki koeficijent ili najniža, da se ona možda množi sa kvalitetom i koeficijentom nekih viših radnih mesta. Ako je to tako, svakako da će da utiče i na povećanje ostalih zarada. Inače, upadamo u jedan problem kompresije", rekao je on.
Vuković objašnjava da ako se podignu samo minimalne zarade, a ostale zarade ne rastu ili se ne prilagođavaju procentu povećanja, onda se veliki broj zaposlenih tu nađe u situaciji da prima ili minimalnu zaradu ili nešto malo više od minimalne zarade.
"To unosi opet neko nezadovoljstvo unutar nekog sektora ili unutar nekog preduzeća. Zato mi apelujemo da se uspostavi sistem kolektivnog pregovaranja, da minimalna zarada bude izuzetak, a ne da bude jedina matematička činjenica ili matematički izraz koji ova zemlja poznaje", rekao je on.
Iz ugla poslodavaca, kako kaže počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković, povećanje minimalca sigurno mora da "pogura" i ostale zarade, osim onih ekstremno iznad nekih nivoa i onih koje su nekoliko puta veće od minimalne.
profimedia
Povezane vesti
"Tu može i i da ne utiče, ali uglavnom utiče na sve zarade, jer je to etalon, to je početak, od toga svi dalje zidaju razlike. To se sigurno dešava. Ako sada govorimo u startu da će umesto 460 evra minimalna zarada biti 550 evra, oni koji imaju trenutno 550 evra sigurno će morati da dobiju više, inače će doći u zonu minimalca. Poećanje minimalne zarade i svih zarada je u vezi sa održivošću inflacije i ostalih makroekonomskih problema", rekao je Atanacković za Euronews Srbija.
Najavljeno povećanje minimalca u dva koraka podrazumeva povećanje od 20,1 odsto, pa je pitanje koliko bi druge zarade mogle da se povećaju.
"One koje su sa danas na tom nivou na kome se traži povećanje, one bi porasle verovatno u istom procentu, a onda postepeno bi se taj procenat povećanja smanjivao", rekao je Atanacković.
On kaže da budžetski korisnici po nekom svom posebnom ključu dobijaju to povećanje, ali da se to ne može nalagati privatnom sektoru.
"Jedino gde se praktično to postavlja ukazom, to je minimalna cena. Sve ono ostalo je slobodna stvar mogućnosti privrede da li može ili ne može da poveća i koliko može da poveća", rekao je Atanacković.
Šta predlažu poslodavci, a šta SSSS?
Ministar finansija Siniša Mali najavio je vanredno povećanje minimalne zarade od 1. oktobra ove godine.
On kaže da bi to povećanje u oktobru bilo 9,4 odsto, a od 1. januara naredne godine 10,1 odsto.
Povezane vesti
Atanacković kaže da je od januara ove godine minimalac povećan 13,7 odsto, a da pravi pokazatelji za povećanje nisu veći od osam odsto.
"Znači uvek se malo doda preko iz nekih socijalnih i političkih razloga", rekao je on.
Atanacković navodi da su svaki put poslodavci tražili da ne budu oni sami nosioci tog povećanja i tog problema kod povećanja zarada uopšte jer je konstatovano da ako se poveća minimalna, i ostale zarade se povećaju.
profimedia
U poslednjih nekoliko godina, dodaje on, država je taj gubitak privrede kompenzovala kroz povećavanje neoporezovanog dela zarade.
"Generalno gledano, možda je državi svejedno, imaće manji prihod od tog poreza iz plata, ali s druge strane to će platiti svi privrednici. Minimalna cena rada se povećava s tim da ona utiče i na ostale zarade, ali sama minimalna cena je odraz nekog socijalnog odnosa ka onim ljudima koji imaju toliko minimalne plate da im je jednostavno ugroženo to socijalno opstajanje. Međutim, oni imaju minimalne zarade ili vrlo blizu toga iz razloga što njihovi poslodavci nisu u takvoj situaciji da mogu da im isplate više", rekao je on.
Atanacković navodi da bi zato trebalo na drugačiji način pomoći i stimulisati te poslodavce kroz drugačiji odnos ka njima, pa bi ih možda trebalo trebalo potpuno osloboditi od plaćanja poreza na minimalnu zaradu.
To će, dodaje on, biti jedan od predloga poslodavaca na Socijalno-ekonomskom savetu.
"To što će država da poveća neoporezovani deo zarade neće mnogo da pomogne onome koji već isplaćuje minimalac jer će mnogo veći izdatak da mu bude to povećanje minimalca, a ovo što će dobiti kao kompenzaciju će biti mnogo manje. U ovoj godini je to bilo oko 300 dinara smanjenja tog ukupnog davanja, a s druge strane je sama minimalna zarada povećana za nekoliko hiljada. Tako da bi nešto trebalo raditi u tom smislu da se drugačije oporezuju oni koji su već u lošem ekonomskom odnosu, a u lošem su ne samo zaposleni koji primaju minimalne zarade, nego i poslodavci koji im te zarade isplaćuju", rekao je Atanacković.
Vuković navodi da je SSSS i prošle godine predlagao da se dva puta godišnje utvrđuje minimalna zarada, imajući u vidu rast troškova života i realnost u kojoj sa minimalnom zaradom ne može da se pokrije minimalna potrošačka korpa, a kamoli realni troškovi života.
"To znači da bi važila recimo za prvih šest meseci jedne godine, a onda da u maju, junu, utvrđujemo minimalnu zaradu od jula do decembra. Ta inicijativa je odbijena. Sada imamo neke nagoveštaje da bi pri kraju godine trebalo menjati. Nemamo detalje, mi kao sindikat nismo zvanično informisani o tome da treba da pregovaramo", rekao je Vuković.
On dodaje da je Socijalno-ekonomski savet jedino mesto gde predstavnici sindikata, poslodavaca i Vlade donose odluku o visini minimalne zarade.
"Možda bi trebalo već da otpočnemo pregovore za revidiranje minimalne zarade za ovu godinu, ali ne da ona važi jedan, dva ili tri meseca pred kraj ove godine, nego za šest meseci ove godine", rekao je Vuković.
Prema rečima ministra finansija, pre samo 12 ili 13 godina skoro 600.000 ljudi primalo je minimalnu zaradu u Srbiji, a sada je prima oko 91.000, od čega je 6.000 u javnom sektoru, a ostali u privatnom.
Mali je rekao da je plan da se od 1. januara 2027. godine dodatno poveća minimalna zarade na 600 evra, a da je od 1. januara 2028. planirano još jedno povećanje na 650 evra.
Komentari (0)