EBRD upozorava: Rešenje za NIS mora biti brzo da bi se izbegle ekonomske posledice

Pitanje Naftne industrije Srbije (NIS) treba što pre rešavati jer će se taj problem, ako potraje, značajno odraziti na rast bruto domaćeg proizvoda (BDP), budžetske prihode od poreza i doprinosa i zaposlenost. Sankcije NIS-u utiču i na investitore u svim sektorima i donekle na aktivnosti EBRD-a, koji neće menjati svoje prioritete, ali će prilagođavati aktivnosti prema potražnji klijenata, kaže u ekskluzivnom intervjuu za Bloomberg Adria TV regionalni direktor za Zapadni Balkan u Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD) Mateo Kolanđeli i ocenjuje da potencijal Srbije, posebno u takvim okolnostima, predstavljaju mala i srednja preduzeća (MSP).

* Kakva su vaša očekivanja u pogledu ekonomskih izgleda i rasta BDP-a za ovu i narednu godinu? Tokom godine je bilo značajnih korekcija i prilagođavanja.

"Teško je davati ekonomske prognoze i u normalnim okolnostima. U izuzetnom vremenu u kome danas živimo, to postaje zaista veoma težak zadatak. Naše trenutne prognoze za Srbiju predviđaju rast BDP-a od 2,5 odsto za ovu godinu. Očekujemo da će taj rast sledeće godine porasti na 3,3 odsto. Međutim, te prognoze su nastale pre nego što su sankcije NIS-u stupile na snagu. One datiraju iz septembra. Jasno je da se događaji sada odvijaju brzo. Smatram da, ako rafinerija bude zaustavljena na duži period, to će imati značajan uticaj na rast BDP, fiskalne prihode i zaposlenost. Zato mislim da svaka prognoza mora to da uzme u obzir, jer je taj faktor toliko značajan da sam po sebi može da utiče na ekonomske izglede zemlje. To je zbog direktnog uticaja NIS-a na BDP, ali i zbog brojnih dodirnih tačaka koje kompanija ima sa različitim sektorima privrede i zbog uticaja na poslovnu klimu u zemlji uopšte".

Tanjug/Ministarstvo rudarstva i energetike/Emilija Jovanović

* Da li Srbija uopšte ima vremena da ostvari taj projektovani rast u okolnostima sankcija NIS-u? Kada kažete da ste to prilagođavanje projekcije napravili pre uvođenja sankcija, da li sada mislite da će one značajno uticati na BDP na kraju ove i početkom naredne godine?

"Već je decembar, a rafinerija je obustavila rad tek pre nekoliko dana. Mislim da je to ključni faktor. To je situacija koju treba hitno rešiti, jer, što duže rafinerija ne radi, to će uticaj na BDP Srbije biti veći. U ovakvim okolnostima, postoji mnogo faktora koje Srbija ne može da kontroliše. Na primer, ne može da utiče na dešavanja između velikih trgovinskih blokova u svetu, niti na odluke drugih država u vezi sa sankcijama, ali postoje stvari koje ipak može da učini u okviru svojih mogućnosti. Prva među njima jeste da se pokuša da se reši pitanje NIS-a".

* Kada se sankcije uvedu jednoj zemlji, kako to EBRD vidi? Da li se to reflektuje na investicionu klimu i na ambijent za poslovanje drugih kompanija i finansijski sektor?

"Da. Kada govorimo o sistemskom entitetu kao što je NIS, dodirne tačke sa ostatkom privrede su svuda. Uvođenje sankcija NIS-u zaista utiče na investitore u svim sektorima. Utiče čak i na nas. To i nama otežava da realizujemo finansiranja koja bismo uobičajeno sprovodili u Srbiji. Zato zaista očekujemo da je ovo privremena situacija. U opštem interesu je da se brzo pronađe rešenje, zbog posledica koje će imati u narednoj godini, posebno u vezi sa ekonomskim izgledima zemlje".

* Kada kažete da sankcije utiču i na vas, da li ste zbog toga obustavili neke operacije ili ste ih samo stavili na čekanje?

"Mi ne obustavljamo operacije, ali radimo sa investitorima. Mi smo institucija čiji je rad zasnovan na potražnji. U zemlji možemo mnogo da uradimo ako imamo partnere, investitore i kompanije koje žele da ulažu u Srbiju. NIS utiče na investicionu klimu u celini i time posredno i na mogućnost institucija, poput naše, da podrže investicije u zemlji".

* EBRD je ovde oko od dve i po decenije i za to vreme je investirao 10 milijardi evra samo u Srbiju. Kako merite uticaj tih investicija? Da li postoji neki značajan primer koji biste istakli, ili glavni projekat koji ste uradili u Srbiji?

"Da, apsolutno. Ovde je reč o uticaju. Deset milijardi evra jeste veliki iznos i mi smo na to ponosni. Međutim, ono što je na kraju zaista važno jeste uticaj 400 projekata koji su finansirani tim sredstvima, na građane ove zemlje i na ekonomski razvoj Srbije. Mislim da je taj uticaj bio značajan u mnogim oblastima. To je primer infrastrukture u Beogradu - Gazela, Most na Adi, aerodrom, projekat 'Vinča' za preradu otpada u energiju, da pomenem samo nekoliko primera. Tu su brojni programi za 'ozelenjavanje' daljinskog grejanja, uvođenje interneta u ruralne zajednice širom Srbije, finansiranje naučno-tehnoloških parkova i modernizacija postrojenja za upravljanje otpadom. To su samo neki od primera infrastrukture na kojoj smo radili. Druga oblast je energetika, takođe jedan od naših velikih prioriteta. Bili smo prisutni u kriznim vremenima, obezbeđujući likvidnost sektoru kada je to bilo neophodno, i sarađivali smo sa nadležnima na sprovođenju reformi koje su potrebne za budućnost".