Burne reakcije korisnika Vibera na neželjenu reklamu banaka: Gde je granica između privatnosti i oglašavanja
Komentari25/12/2025
-20:01
Nedavno je novi način oglašavanja jedne banke na platformi Viber izazvao burne reakcije jednog dela korisnika. Naime, nakon što su se u privatnim porukama koristili reči poput pare ili plata pojedinima su se pojavile reklame za keš kredite te banke. Zbog toga je reagovala i Narodna banka Srbije i proverava postupanje banke u vezi sa konkretnom porukom. Služba Poverenika koji se bave zaštitom podataka o ličnosti pokrenula je istražne radnje kako bi proverila da li je došlo do narušavanja ili ugrožavanja privatnosti, rekao je za Euronews Srbija Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović. Postavlja se pitanje, pre svega, koliko su zaštićeni naši podaci.
Da je takav vid oglašavanja praksa koja je sve češća ne samo u Srbiji, nego svugde u svetu kaže Marinović.
On objašnjava da su društvene platforme u vezi sa raznim kompanijama i raznim drugim korisnicima, u ovom slučaju su u pitanju banka, ali mogu biti svi drugi koji nude razne druge usluge i robu.
Oni su, dodaje on, povezani i koriste podatke koje žele da daju oni koji nameravaju da koriste neku od aplikacija, u ovom slučaju Viber, ali tako isto i sa drugim aplikacijama za komunikaciju.
Marinović naglašava da stalno treba upozoravati građane, koji su u ovom slučaju i korisnici usluga tih platformi, da dobro pročitaju šta piše "u onom dosadnom štivu koje se zove politika privatnosti", a koja je napisana na mnoštvu strana sitnim fontom i ultra je dosadna, ali gde će objasniti zapravo koje podatke vam uzimaju, u koju svrhu i ono što je najvažnije - s kim ih dele.
"Zbog toga što je to srž problema, nije tu sad samo da ste vi dali kada pristupate Viberu, primera radi, dali samo Viberu podatke. Vi ste ih prihvatanjem uslova politike privatnosti dali svim onim poznatim, a uglavnom više nepoznatim kompanijama i privrednim društvima koji se nalaze iza toga i sa kojima Viber ili druge društvene platforme komuniciraju. I onda se desi ovako nešto", rekao je on.
On je naveo da koliko mu je poznato, za sada nema nekih dokaza da su korišćeni lični podaci za ovaj vid komunikacije i oglašavanja.
Povezane vesti
"Ali, radi svake eventualnosti i sprečavanja neke negativne pojave, mi istražujemo slučaj. Dakle, ovlašćena lica i služba Poverenika koja se bave zaštitom podataka o ličnosti, pokrenule su takozvane istražne radnje da proverimo da li je došlo do narušavanja ili ugrožavanja privatnosti", naveo je on.
"Podaci o ličnosti vredniji od novca"
Postavlja se pitanje koliko generalno kao društvo vodimo računa o tome kome ostavljamo lične podatke.
Marinović kaže da ništa više naši građani ne daju podatke nego građani nekih drugih država, ali nažalost ni ništa manje.
Prema njegovim rečima, postoje ljude koji su po prirodi oprezni, više obraćaju pažnju na to i više su upoznati sa tim šta znači privatnost i podaci o ličnosti, kao i šta sve spada u podatke o ličnosti.
"Većina građana misli to je ime i prezime, matični broj, adresa stana. Ne, to je mnogo, mnogo više od toga. I vaše navike, i vaše ponašanje, i šta jedete. I stalno treba raditi na edukaciji", rekao je on.
profimedia
Marinović kaže da se služba Poverenika zalaže da svake godine povećava nivo edukacije, da obilazi sve gradove i opštine u Srbiji, organizuje okrugle stolove i tribine, učestvuje u takozvanim kratkim programima studija sa više fakulteta na temu zaštite podataka o ličnosti.
Služba Poverenika svake godine objavljuje publikaciju sa praksom u prethodnoj godini, a Marinović je najavio da će 28. januara, kada se obeležava Međunarodni dan zaštite podataka o ličnosti, predstaviti najnoviju praksu.
Povezane vesti
Sagovornik Euronews Srbija naglašava da su podaci o ličnosti bukvalno vredniji od novca i dragocenosti zato što preko njih velike multinacionalne kompanije ostvaruju ogromnu dobit.
"A mi trpimo time što smo ih dali u jednu svrhu, a onda nas zatrpavaju razni drugi kojima ih nismo dali ili bar ne znamo da smo ih dali, nismo toga svesni, u sasvim drugu svrhu", rekao je on.
Kako sprečiti zloupotrebe?
Služba Poverenika ove godine je primila 188 pritužbi od kojih je rešili 170 i imala je ukupno 1.288 nadzora, od čega 201 vanredan nadzor.
Vanredne nadzore, objašnjava Marinović, vrše kada postoji sumnja ili imaju informaciju da je negde kod nekog rukovaoca došlo do narušavanja podataka.
"Pravimo plan nadzora za svaku kalendarsku godinu i upravo je u toku pravljenje plana za 2026. godinu", dodaje Marinović.
On je podsetio da svi organi vlasti do 31. januar imaju rok do kojeg su u obavezi da Povereniku dostave svoj godišnji izveštaj u odnosu na stanje u oblasti pristupa informacijama.
Marinović je, međutim, ukazao da je na delu sistemska zloupotreba prava na pristup informacijama od javnog značaja koja je, dodaje on, toliko izmorila i organe vlasti, posebno na nižem nivou, kao što su više od 4.000 mesnih zajednica u Srbiji, više od 1.500 osnovnih i srednjih škola, centri za socijalni rad, domovi zdravlja, ustanove kulture - biblioteke i muzeji.
"Jednostavno, oni su na udaru tih zloupotreba, sistemski se šalju ista tipska pitanja svim pripadnicima jedne oblasti, svim školama, primera radi, i onda ide žalba Povereniku i uzimaju se silne pare iz budžeta", rekao je on.
On kaže da su u cilju sprečavanja zloupotreba počeli da donose rešenja gde god je prepoznaju, pa odbijaju žalbu i samim tim nema ni troškova.
"Ali ta rešenja su napadnuta od strane advokata, lica koja su tražila te masovne informacije i sada su ti predmeti pred Upravnim sudom. Drugo rešenje je da se menja zakon u tom smislu da izmenama zakona sprečimo mogućnost zloupotrebe", rekao je on.
On je naveo da je služba Poverenika napravila jako dobar predlog izmena zakona i da se nada da će biti na dnevnom redu prolećnog zasedanja Skupštine Srbije.
Komentari (0)