Istorijski preokret na tržištu automobila: Zašto Evropljani masovno okreću leđa benzincima?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Maj ove godine ostaće upisan kao ključna tačka preokreta u istoriji evropske automobilske industrije. Prema najnovijim podacima, na tržištu koje obuhvata Evropsku uniju, Veliku Britaniju i zemlje EFTA, prodaja električnih automobila po prvi put je nadmašila prodaju modela sa isključivo benzinskim motorima. Dok se kontinent ubrzano transformiše, nameće se pitanje: gde je u toj priči Srbija i šta je zapravo motivisalo vozače da promene decenijske navike?
Podaci koje je objavila Srpska asocijacija uvoznika vozila i delova pokazuju da je tokom maja registrovano oko 1,15 miliona novih automobila, što predstavlja rast od 3,6 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Ipak, prava vest krije se u strukturi prodaje. Električni automobili sada drže 23,3 odsto tržišnog udela, dok su modeli na benzinski pogon pali na 21,7 odsto. Iako su klasični hibridi i dalje najprodavanija kategorija, pad čiste benzinske tehnologije ispod nivoa "struje" signalizira kraj jedne ere.
Petar Veličković sa portala Polovni automobili u razgovoru za Euronews Srbija ističe da ovaj uspeh nije slučajan, već rezultat višegodišnjih procesa. On je objasnio da su električna vozila do pre samo deset godina bila tretirana kao "egzotika", kako zbog visoke cene, tako i zbog oskudne ponude.
"Danas je situacija potpuno drugačija. Više ne postoji veliki evropski ili svetski proizvođač koji u svojoj ponudi nema automobil na čisto električni pogon. Čak su se neki veliki giganti svesno odrekli proizvodnje dizel motora, uprkos tome što su decenijama bili nosioci prodaje", naglašava Veličković.
Kineska ofanziva i cena goriva kao vetar u leđa
profimedia
Osim promene strategije tradicionalnih giganata, presudan faktor je i prodor novih igrača. Kineski proizvođači automobila uspeli su da ispune stroge evropske standarde i procese homologacije, što im je otvorilo vrata najzahtevnijeg tržišta sveta. Njihova prednost je jasna - konkurentna cena i visok kvalitet.
"Kineski automobili nude odnos cene i kvaliteta koji je kupcima sve zanimljiviji. To je jedan od razloga zašto se potrošači polako, ali sigurno okreću ovoj vrsti pogona", navodi Veličković.
Uz to, neizvesnost na globalnom tržištu nafte dodatno je ubrzala ovaj proces. Skok cena goriva naterao je vozače da traže alternative, a podaci velikih oglašivača pokazuju da je interesovanje i pretraga za električnim modelima skočila za čak 40 do 50 procenata.
Povezane vesti
Italijanski paradoks
profimedia
Jedan od najzanimljivijih podataka iz majskog izveštaja jeste Italija, zemlja sa ogromnom automobilskom tradicijom, koja je zabeležila neverovatan skok prodaje električnih vozila od čak 85 odsto. Iako na prvi pogled deluje impozantno, Veličković poziva na oprez pri interpretaciji ovih brojki.
On objašnjava da je Italija dugo kaskala za zemljama poput Nemačke, te da je startna pozicija bila veoma niska.
"Moramo imati u vidu da je udeo električnih automobila u Italiji prošle godine bio svega šest odsto od ukupnog broja prodatih vozila. Jasno je da su Italijani tek sada ozbiljnije krenuli tim putem, pa je otuda i ovaj procenat rasta tako visok", objašnjava on.
Srbija između nepoverenja i nedostatka infrastrukture
Kada je reč o našem tržištu, trendovi iz Evropske unije su vidljivi, ali se usvajaju znatno sporijim tempom. Srbija je i dalje dominantno tržište polovnih automobila, gde se godišnje proda neuporedivo više korišćenih nego novih vozila. Iako statistika beleži rast prodaje novih električnih automobila, prepreke su brojne.
Veličković kao ključne probleme navodi opšte nepoverenje u novu tehnologiju, ali i strah od eksploatacije.
"Postoji velika dilema kod naših kupaca kako će se, recimo, kineski električni automobili pokazati kao polovnjaci kroz pet ili deset godina korišćenja. To je faktor koji mnoge i dalje drži po strani", ističe on.
Scharfsinn / Alamy / Profimedia
Pored psiholoških faktora, tu je i goruće pitanje infrastrukture. Za masovniju upotrebu električnih vozila neophodno je omogućiti komfor, pre svega u velikim gradovima gde vlasnici stanova često nemaju mogućnost privatnog punjenja automobila.
Povezane vesti
"Radi se na tome, ali čini se da ima i te kako prostora za napredak, posebno u broju stanica za punjenje", ocenjuje Veličković.
On takođe skreće pažnju na nedostatak adekvatnih podsticaja za kupovinu, koji su u zapadnoj Evropi bili ključni za omasovljenje ove tehnologije. Iako Ministarstvo saobraćaja radi na novoj regulativi i zakonima koji bi trebalo da olakšaju postavljanje većeg broja stanica, konkretni rezultati se još uvek čekaju.
Komentari (0)