Rad na 40+ stepeni bez jasnih pravila: Preporuke nisu obavezujuće, ali kada će biti pretočene u zakon
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Radnici u Srbiji koji tokom letnjih meseci rade na otvorenom i u uslovima ekstremno visokih temperatura i dalje nemaju poseban zakon koji bi precizno propisao uslove rada tokom toplotnih talasa. Godinama se, umesto zakonskih rešenja, sve svodi na preporuke Vlade, koje nisu obavezujuće za poslodavce. Na to ukazuje stručni saradnik za bezbednost i zdravlje na radu u Savezu samostalnih sindikata Srbije Nikola Nikolić, koji za Euronews Srbija kaže da se pitanje zaštite radnika na visokim temperaturama iz godine u godinu odlaže.
"Svake godine je manje-više ista priča, svake godine je ista priča da će se zakon doneti, da će se nešto usvojiti, a ostali smo na preporuci Vlade Srbije poslodavcima", kaže Nikolić.
Prema njegovim rečima, poseban problem predstavlja i pitanje temperature na kojoj bi rad na otvorenom trebalo obustaviti ili organizovati drugačije.
"Ko određuje koja je to temperatura na kojoj prestaje rad? I ako je to 40 stepeni, gde su tih 40 stepeni? Nije isto meriti temperaturu u Košutnjaku u hladovini i na Terazijama, gde na primer ljudi rade na građevini", rekao je on.
Nikolić naglašava da zbog toga sindikat godinama insistira da se preporuke pretoče u obavezujuće zakonske norme.
Rad na vrućini između preporuka i stvarnosti
Poštovanje preporuka Vlade Srbije za organizaciju rada na visokim temperaturama, među kojima su izbеgavanjе rada u najtoplijеm dеlu dana od 11 do 16 časova, ukoliko to dozvoljava procеs rada i češće pauze uz osveženje, prema rečima Nikolića, svodi se na savest poslodavaca.
"Ima zaista dobrih poslodavaca koji su savesni i obraćaju pažnju na to, daju preraspodelu radnog vremena, osveženje, ali imamo i druge primere gde radnici na gradilištu rade na suncu na temperaturi iznad 40 stepeni", rekao je on.
Povezane vesti
On navodi da su to nehumani uslovi rada za svakoga, pogotovo za nekog ko radi teške fizičke poslove kao što su građevinarstvo i poljoprivreda.
"U građevinarstvu možete da imate preraspodelu radnog vremena i da napravite pauzu od 12 do 17 časova i da nedelja bude neradan dan, to povlači neke druge troškove. Sve se danas, nažalost, svodi na novac i na trošak. Onda oni moraju da plaćaju radnike, popodnevnu ili noćnu smenu. S druge strane, imate neke delatnosti gde to nije izvodljivo - proizvodne trake, njive, bašte", navodi on.
Tanjug/Zoran Žestić
U praksi, kaže on, nivo zaštite radnika često zavisi upravo od toga koliko je poslodavac spreman da primeni mere zaštite.
Može li zaposleni da odbije da radi?
Nikolić kaže da zaposleni, kada su mu zdravlje ili bezbednost ugroženi, ima pravo da odbije da stupi na rad, u skladu sa propisima o bezbednosti i zdravlju na radu.
Ipak, u praksi, kako navodi, radnici se neretko suočavaju sa posledicama kada odbiju da rade u nebezbednim uslovima.
"Zato smo mi tu, zato je sindikat tu, da stane iza njih i zato mi dobijamo, u principu, od 95 do 97 odsto sporova koje imamo sa nesavesnim poslodavcima. I tih tri, četiri ili pet odsto što ne dobijemo, ne dobijemo zato što, na primer, desi se da slučaj zastari, ima i takvih situacija kada bude i radnik kriv", kaže Nikolić.
Kada reaguje inspekcija?
Kada je reč o kontroli poslodavaca, dodatni problem predstavlja nedovoljan broj inspektora rada.
Povezane vesti
Nikolić navodi da ih ima nešto više od 230, dok je broj privrednih subjekata višestruko veći, zbog čega je, prema njegovoj oceni, nemoguće obezbediti dovoljno česte kontrole svih poslodavaca.
"Inspekcija radi svoj posao, i to nije sporno. Međutim, inspektora nema dovoljno. Imamo skoro 500.000 privrednih subjekata, otprilike oko 2.500 do 2.700 privrednih subjekata ide po jednom inspektoru rada. Nemoguće da se stigne. Opet, imate firme u kojima morate da se najavite da biste došli u posetu. To je javna tajna, o tome se ćuti", rekao je on.
Inspekcija, prema njegovim rečima, najčešće reaguje nakon prijava, dok sindikat nema dovoljno uvida u obim preventivnih kontrola.
"Inspektori su u teškoj poziciji, oni rade svoj posao i imamo dosta stručnih ljudi, samo ih je nedovoljno za taj posao koji nama treba", ocenjuje Nikolić.
Komentari (0)