Igre 
Energetska kriza se ne stišava - Evropljani strepe od jake zime, da li su moguće restrikcije struje
Komentari23/12/2021
-06:56
Cena gasa na evropskom tržištu juče je bila u blagom padu u odnosu na siloviti skok poslednjih dana, kada je oboren rekord u vrednosti ovog energenta, sa pragom iznad 2.000 dolara. To, međutim, nije velika uteha za energetski sektor, jer se kriza ne stišava, a čini da se Evropljani više nego ikad strepe od jake zime. I računi za struju su porasli, jer strah od nestašice gasa povećava cenu električne energije širom kontinenta, a nagoveštavaju se i moguće restrikcije.
Sve zemlje, osim Poljske i nekih skandinavskih zemalja, struju će plaćati više od 300 evra po megavat satu (MVh) za narednu nedelju, dok će Francusku i Švajcarsku koštati i više od gotovo 400 evra po MVh. Brojni faktori su uticali na rasplamsavanje energetske krize, a analitičari kažu da je došlo do spoja više negativnih faktora - od problema sa snabdevanjem gasom iz Rusije, preko kvarova u nuklearnim elektranama u Francuskoj, na čiju struju se oslanja veliki deo Evrope, pa do slabih vetrova što je povećalo oslanjanje na energiju prirodnog gasa. Na kraju svega toga usledio je oštar pad temperature, koji je zadao glavobolju vlastima širom Evrope, jer smišljaju kako da očuvaju energetsku stabilnost i izbegnu restrikcije.
Mediji navode da se Nemačka previše oslonila na Severni tok 2, što je posle suspenzije gasovoda nju i druge evropske zemlje stavilo u tesnu poziciju pred zimsku sezonu. Francuska je zaustavila rad 14 od svojih 56 reaktora. Na Francusku se u Evropi tradicionalno računa kao na izvoznika struje, ali toj zemlji sada treba ozbiljan uvoz za pokrivanje domaće tražnje. Evropski analitičari ocenjuju da na Starom kontinentu može da dođe do čestih nestanaka struje, takozvanog blekauta.
Profesor u penziji i bivši dekan Elektrotehničkog fakulteta Branko Kovačević ističe da je situacija ozbiljna i da bi i Evropa i Srbija trebalo iz nje da nauče svoje lekcije za ubuduće, da ne bi ponavljale greške.
"U Evropi se vodi novi hladni rat i u svemu ovom ima mnogo politike, jer Evropa zavisi od ruskog gasa. Došlo je do poklapanja više loših okolnosti, koje su doprinele ovoj krizi. To je i dokaz da sunce i vetar ne mogu da zamene bazične izvore energije - naftu, gas, ugalj, uran i hirdopotencijale. Vetar i sunce nisu rešenje", smatra Kovačević.
On napominje da čovek ne može protiv prirodnih zakona i podseća na reči Đorđa Stanojevića da se mašina koja se ne vrti ceo dan ne isplati.
Povezane vesti
Subvencije za borbu sa rastom cena
Pojedine zemlje poput Francuske, Holandije i Francuske počele su da dotiraju svoje energetske sisteme i da im daju subvencije od 20 do 80 dolara po megavat-satu da bi sprečili kolaps.
"Bugarska vlada je odobrila više od 1,5 milijardi leva, odnosno oko 867 miliona dolara, u okviru četvoromesečnog paketa mera za pružanje pomoći preduzećima da se izbore sa rastom cena energije tokom zimskih meseci", izjavio je premijer Kiril Petkov.
Kako prenosi Rojters, vlada je saopštila da taj program mera ima za cilj da ublaži uticaj visokih cena električne energije na industriju i preduzeća i da zaštiti toplane od visokih troškova za nabavku prirodnog gasa od decembra do kraja marta.
"Cene struje su dostigle nove rekordne vrednosti. U narednim mesecima ćemo obezbediti podršku veću od 1,5 milijardi leva", rekao je Petkov novinarima posle sednice vlade.
profimedia
Evropski referentni indeks na tržištu veleprodaje električne energije skočio je u utorak prvi put iznad 300 evra po MWh, zbog zabrinutosti u pogledu dostupnosti gasa za elektrane tokom zimskih meseci i niske prozivodnje iz obnovljivih izvora i nuklearnih elektrana, navodi Rojters.
Prosečna cena električne energije na bugarskoj berzi struje za dan unapred iznosila je u utorak 824 leva po MWh (421,3 evra), a danas se spustila na 667 leva po MWh (341 evro). Bugarski paket mera čeka na odobrenje Evropske komisije. Mere će se finansirati iz državnog fonda za energetsku bezbednost, iz dobiti državnih proizvođača energije i ovogodišnjih znatno boljih državnih budžetskih prihoda.
Povezane vesti
Ova balkanska zemlja je delimično kompenzovala visoke račune za struju kompanijama u oktobru i novembru. Nove mere obuhvatiće nadoknadu troškova za elektrodistribucije i toplane kako bi se izbegao skok regulisanih cena energije za domaćinstva, koje su zamrznute do kraja marta, prenosi Rojters.
Profesor Fakulteta za bezbednost Petar Stanojević je izjavio da svetske potrebe za energijom rastu po stopi od 1,6 procenata godišnjei upozorio da je posledica Pariskog sporazuma da su investicije u nova nalazišta nafte i gasa opale za 40 do 50 procenata, a u zapadnoj Africi za 75 odsto, što u budućnosti može dovesti do rasta cena zbog smanjene ponude, te do stalnog rasta tražnje za ovim energentom.
Napomenuo je da se, prema prognozama zemalja proizvođača nafte, može očekivati da udeo uglja u proizvodnji energije opada, ali sumnja da će se smanjivati udeo nafte i gasa u strukturi energetskih izvora.
Povezane vesti
"Uprkos porastu obnovljivih izvora energije nafta i ugalj zadovoljavaju 60,2 procenta svetskih potreba za energijom, a kada se tom miksu doda i gas, udeo fosilnih goriva raste na 84,2 odsto. Obnovljivi izvori energije su 2019. godine porasli za 41 procenat, ali oni i dalje čine samo 11,4 procenta svetskih izvora primarne energije", naveo je Stanojević na onlajn predavanju "Aktuelni trenutak u energetici Evrope i moguća očekivanja u budućnosti" u organizaciji Instituta za međunarodnu politiku i privredu.
On je naveo podatke po kojima se u Kini belezi najveći rast tražnje za energijom iz obnovljivih izvora, ali je istovremeno i proizvodnja uglja povećana za 1,5 odsto. Stanojević je upozorio na to da je prethodnih godina bilo više pokušaja dogovora o smanjenju emisije gasova poput Pariskog sporazuma i Kjoto protokola, ali je primetio da se mere i ciljevi nisu uvek poklapali, kao i da je politika uvek imala veliki uticaj na ove dogovore i njihove rezultate.
Stanojević je upozorio da uprkos zahuktavanju kapmanje za prelazak na čistije izvore energije, još nema tehnološke alternative za avio saobraćaj, brodski transport, teški kopneni saobraćaj, te zamene za asfalt, plastiku, maziva, neke farmaceutske i tekstilne proizvode i azotna đubriva.
Kakva je situacija u Srbiji?
Profesor Elketrotehničkog fakulteta i predsednik Saveza energetičara Nikola Rajaković, ipak smatra da ima razloga za optimizam i da će i u slučaju jače zime evropski energetski sistemi uspeti da prevaziđu krizu.
"U Francuskoj su kasnili sa remontom nuklearnih elektrana i sada ih to skupo košta. Taj udar je značajno pogodio i Evropu, jer je Francuska izvoznik struje. LJudi sa ozbiljnim iskustvom rade u tim sistemima i smatram da će uspeti da izbegnu restrikcije i da obezbede dovoljno energije za sve. Cene su enormne i gotovo da se može reći da divljaju. I gas i megavat sat su otišli nebu pod oblake", kaže Rajaković.
Tanjug/Danilo Paunović
Porfesor napominje da bi svako ko bi pre dve godine rekao da je ovakva situacija u Evropi moguća bio smatran neznalicom, jer je ovakav sled događaja bio nezamisliv.
"Imali smo relativno stabilan period, a usledio je tekstonski poremećaj. Ozbiljnog sam uvrenja da ipak neće biti prekida u snabdevanju strujom, a naročito u Srbiji. Verovatnoća za to je minimalna. Hidro-elektrane rade sasvim dobro i do problema bismo mogli doći kada bi na primer na tri nedelje nastupila velika suša, a to je mala verovatnoća. Mislim da možemo biti mirni", smatra Rajaković.
Uslov da tako i ostane je, naravno, da se ne ponovi situacija koja je pre desetak dana dovela do prekida proizvodnje u TE "Nikola Tesla" u Obrenovcu, kada je sistem blokiran zbog loženja uglja niskog kvlaiteta i problema sa mazutom. Nadležni su u izjavama medijima prethodnih dana isticali da nema razloga za brigu i da neće biti restrikcija struje.
Preporuka za vas
Komentari (0)