Biznis vesti

Doneta odluka o minimalnoj ceni rada: Od januara minimalac 40.020 dinara

Komentari

Autor: Euronews Srbija

13/09/2022

-

11:25

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Ministar finansija Siniša Mali je na konferenciji za novinare u Palati Srbija saopštio da će od prvog januara 2023. godine minimalna cena rada biti 230 dinara po satu. Kako je rekao ministar Mali, minimalna mesečna zarada će iznositi 40.020 dinara.

"To je procentualno povećanje od 14,3 odsto. Dakle, najveće procentualno povećanje minimalne zarade ikada. Ovde smo pokušali da balansiramo zahtev Sindikata i zahtev poslodavaca - rekao je Mali.

Ministar je to izjavio posle sednice Socijalno-ekonomskog saveta na kojoj se pregovaralo o minimalnoj ceni rada za 2023. godinu. Minimalac u Srbiji trenutno iznosi 35.012 dinara i najavljeno je njegovo povećanje od oko 5.000 dinara, na 40.020 dinara, što za sindikate nije bilo prihvatljivo. Pošto dogovor između sindikata i poslodavaca nije postignut, prema Zakonu o radu Vlada Srbije nadležna je da ustanovi minimalnu cenu rada za 2023. godinu.

TANJUG/ ZORAN ZESTIC/bs

 

Mali je rekao da je to procentualno gledano najveće povećanje ikada. Dodao je da je takva odluka države balans između zahteva sindikata i poslodavaca, kao i nastojanja da se zaštiti standard zaposlenih, ali i da budu sačuvana radna mesta. Mali je rekao i da je na taj način očuvan trend povećanja minimalne zarade koja su mnogo veća od inflacije. Rekao je da država preuzima na sebe teret troška koji će poslodavci, pa i država kao poslodavac imati zbog povećanja od 41 milijarde dinara godišnje.

Objasnio je da će dodatno biti rasterećene zarade na teret poslodavca, jer će njihov neoporezivi deo od 19.300 biti povećan na 21.700 dinara. Dodatno će doprinos za PIO na teret poslodavca biti umanjenjen za jedan procenat.

"Tako anuliramo povećanje tereta troška koje donosi povećanje minimalca, a kako bismo izbegli otpuštanja zbog povećanja plata", rekao je ministar.

Podsetio je da je za pet godina došlo da rasterećenja poslodavaca sa 64 na 60 odsto na ime obaveza na osnovu zarade i kao jedan od rezultat naveo da Srbija sada ima istorijski najnižu stopu nezaposlenost.

"Šira slika makroekonomske stabilnosti u Srbiji zahteva balansirane odluke. Država uzima ceo teret povećanja minimalca na sebe kroz rasterećenje. Minimalna cena rada je ekonomska, a ne socijalna kategorija. Pokrivenost minimalne potrošačke korpe minimalnom zaradom će biti 81,2 posto. Radićemo da u narednom periodu što pre minimalac dostigne celu korpu", rekao je Mali.

Kao državne prioritete u dramatičnim evropskim i svetskim okolnosti naveo je očuvanje makroekonomske stabilnosti, želju da se očuva svako radno mesto, odnosno da se zaštiti standard građana.

Mali je istakao da nije rečeno konačno ne predlogu sindikata - socijalnih partnera koji su tražili da se minimalac utvrđuje dva puta godišnje.

"Nije tačka. Razgovaraćemo. Svi ćemo biti pametniji u januaru nego danas", poručio Mali.

Predsednik Savez samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović ocenio je da su povećanja minimalca svake godine sve veća, ali sve je veća i razlika između minimalca i vrednosti minimalne potrošačke korpe.

Rekao je da je vrednost korpe sada 50.000 dinara, što je za 15.000 dinara više od minimalca koji je trenutno 35.000 dinara. Ocenio je, međutim, da je sastav i takve potrošačke korpe ponižavajući.

"Vlada Srbije ni poslodavci nisu prihvatili naše predloge. Ostaje da se oni koji primaju minimalac i približno njemu bore za opstanak, egzistenciju i budućnost", rekao je Orbović.

Predsednica UGS Nezavisnost Čedanka Andrić ocenila je da ponuda vlade Srbije za novi minimalac nije procentualno beznačajna, ali i da nije dovoljna.

"Minimalac je na žalost pravilo u velikom broju kompanija, a minimalna korpa je nedovoljna za dostojanstven život tročlane porodice. Iznos minimalca je nedovoljno prihvatljiv za nas, ne rešava probleme o kojima govorimo", rekla je ona.

Dodala je da se razgovori sindikata sa vladom i poslodavcima moraju nastaviti i ocenila da će morati ponovo da se reaguje odmah početkom 2023. godine.

Sindikati nezadovoljni povećanjem minimalca

Predstavnici Saveza samostalnih sindikata Srbije (S S S S) i Ujedinjenih granskih sindikata (UGS) Nezavisnost traže da se minimalna cena rada do kraja godine poveća na 43.000 dinara. Oni su to zatražili danas na javnoj sednici koju su održali ispred Palate Srbija, tokom sednice Socijalno-ekonomskog saveta.

Zoran Mihajlović, sekretar Veća S S S S objasnio je da povećanje minimalca zahtevaju oba sindikata, ali da takođe traže da se od naredne godine o minimalnoj ceni rada razgovara dva puta godišnje.

"Mi smatramo da minimalna zarada mora da bude veća od 40.000 dinara, jer su cene osnovnih životnih proizvoda otišle drastično gore", rekao je Mihajlović obraćajući se okupljenima dok je stajao ispred dva stola puna različitih namirnica.

Precizirao je da je 21.000 dinara iz minimalne potrošačke korpe namenjena prehrambenim proizvodima, a ostatak za druge životne potrebe.

Euronews/Dragana Savić

 

"Minimalna potrošačka korpa u septembru vredi 51.000 dinara, a očekujemo da će do kraja godine iznositi 56.000 dinara, a tek u tom trenutku će doći minimalna zarada od 40.000 dinara. Zamislite šta će biti u junu sledeće godine sa 40.000 dinara i sa cenama u Srbiji, šta će tada tročlana porodica moći da kupi", upozorio je Mihajlović.

Dodao je da sindikati smatraju da do kraja godine minimalac treba da iznosi 43.000 dinara, a da se u decembru pregovara o njegovoj visini za 2023, te da se ubuduće određuje dva puta godišnje. On je rekao i da je povećanje plata od 12 procenata koje je obećano deplasirano, jer je to inflacija koja je sada oko 15 procenata već "pojela".

Potpredsednik UGS Nezavisnost Dejan Titović rekao je da vlada nije čak ni odgovorila na predlog sindikata o utvrđivanju visine minimalca dva puta godišnje. On smatra da je država maksimalno izašla u susret poslodavcima time što je povećala neoporezivi deo zarade.

Potpredsednik S S S S Dušan Vuković rekao je da je u sadašnjoj potrošačkoj korpi najviše hleba, ulja i masti.

Euronews/Dragana Savić

 

"Navikavaju nas u 21. veku da se vratimo masti, hlebu i alevoj paprici", rekao je Vuković.

Istakao je da, prema računici sindikata, za poslednjih 10 godina zaposleni imaju primanja koja su za 1.400 evra niža od onih koja bi im bila potrebna da kupe minimalnu potrošačaku korpu.

Sindikalci su izneli poidatke po kojima je potrošačka korpa u junu 2021. godine bila nešto preko 39.334 dinara, u junu ove godine više od 44.346 dinara, a u septembru je stigla do 50.197 dinara.

Preporuka za vas

Komentari (0)

Biznis