Igre 
Struja i gas će neminovno da poskupe, ali ekonomisti poručuju: Naredni korak mora da bude sređivanje u EPS-u
Komentari10/03/2023
-07:00
Niske cene energenata u Srbiji ne smeju da ostanu na snazi i one moraju da se podignu na tržišni nivo – to je ono što ukazuju MMF, Svetska banka, ali i Fiskalni savet. Dok traju pozivi na korekciju cena u vreme inflacije koja je već značajno pogodila građane, na Kopaonik biznis forumu smo čuli da će gas da poskupi ove godine, možda i dva puta. Stručnjaci kažu da trenutne cene jesu neodržive, ali ukazuju da povećanje ne sme da dođe bez reformi i racionalizacije u javnim preduzećima.
Fokus dvogodišnjeg aranžmana Srbije sa MMF-om je na energetici i potrebama budžeta, odnosno pokrivanju fiskalne politike, rekao je na Kopaonik biznis forumu novi šef Misije Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji Donal Mekgetigan. Kako je dodao, njegova poenta jeste da cene energenata, koje su u Srbiji niske, ne smeju da ostanu takve. Poručio je i da bi EPS trebalo da prođe kroz program restrukturiranja zbog dosadašnjeg lošeg upravljanja i nedovoljnog nivoa investicija.
Istovremeno, predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović je rekao da je inflacija u Srbiji obuzdavana kontrolom cena gasa i električne energije koje su u Evropi porasle višestruko, a u Srbiji prošle godine to ni izbiliza nije bilo tako.
On je istakao da je plaćena visoka cena i da su iz budžeta date oko 2,4 milijarde evra i da će država nastaviti još da plaća. Dodao je da će na kraju cene energenata opet biti povećane, tokom 2023. i ukazao da će to onda da se prelije na inflaciju tokom ove godine i da će ona verovatno u Srbiji zbog toga duže da traje nego u drugim evropskim zemljama.
profimedia
Konkretniju najavu viših cena energenata dobili smo od direktora "Srbijagasa" Dušana Bajatovića koji je rekao da je bilo potpuno legitimno što energentni nisu poskupeli prošle godine uz napomenu da se uvek postavlja pitanje ko će na kraju da plati: krajnji potrošač ili budžet.
Kako je istakao, do poskupljenja gasa će ove godine morati da dođe, sigurno jednom, a možda i dva puta. Precizirao je da bi gas mogao poskupeti 1. maja, kada bude okončana grejna sezona, uz ocenu da je procena da će poskupljenje biti do 10 odsto. Kako je ukazao, od cene na berzi će zavisiti da li će biti daljih poskupljenja.
"Sada je urgentno da se stvari rešavaju”
Vladimir Vukčević iz Mokrogorske škole menadžmenta kaže za Euronews Srbija da sranžman sa MMF-om u fokus stavlja cenu struje i gasa. Napominje da u aranžanu stoji da će cene gasa da se povećaju po 10 odsto u maju i novembru.
Povezane vesti
"Čini se da je to dobro odmereno da bi imalo neki efekat, a da ne predstavlja veliki šok za građane i privredu. Dolazi u najgorem trenutku, ali šta je tu je. Moraćemo da živimo s tim", rekao je Vučković.
Napominje da se stalno priča o tome kako su cene energenata previše niske i da bi bilo mnogo bolje da se povećanje ranije desilo, jer smo u krizu uleteli sa lošim poslovanjem u energetskom sektoru.
"Sada je urgentno da se te stvari rešavaju. Teško je reći da je dobar trenutak, ali to ne možemo da izbegnemo. Važan deo u rešavanju naših problema jeste povećanje cena struje i gasa", poručio je Vučković.
Stručnjak za energetiku Miodrag Kapor ističe da cene struje i gasa jesu neodržive u smislu da građani i budžet trpe zbog loše politike.
"Mi plaćamo mnoge vrste roba i usluga po tržišnoj ceni, ali to iz nekog razloga nije slučaj i sa strujom. Ona i dalje ostaje kao socijalna kategorija za veliki broj domaćinstava koja su u mogućnosti da plaćaju tržišnu cenu", rekao je Kapor.
Istakao je da bi se sa tržišnom cenom energije omogućila i optimalna transformacija EPS-a u efikasno preduzeće i da bi se otvorio pristup novim kompanijama koje mogu da snabdevaju tržište.
"Da podsetim, država se obavezala da će ove godine tri puta da podigne cenu električne energije, a ja bih želeo da to bude što pre i što brže, jer se tržište stabilizovalo u odnosu na period tokom rata u Ukrajini, pa je ta cena sada na nivou od pre ratnih sukoba", naveo je Kapor.
Povezane vesti
"Bolje da cene budu koliko-toliko tržišne, a da se zaštite najugroženiji"
Dugo ekonomisti poručuju da je potrebno napraviti efikasan sistem ciljane zaštite najugroženijih. Vučković kaže da u Srbiji postoji uredba prema kojoj se štite oni koji nemaju dovoljno sredstava da plate struju. Ona trenutno obuhvata oko 70.000 domaćinstava.
"Već sada bi trebalo mnogo više ljudi da uživa tu zaštitu. A kada dođe do skoka cene struje i gasa, onda bi još veći broj stanovništva i domaćinstava trebalo da bude obuhvaćen. To je jedini pravi način da ne bi ispalo da svi plaćaju nisku cenu električne energije. Bolje da ona bude koliko-toliko tržišna, a da se zaštite najugroženiji", rekao je Vučković.
S druge strane, Kapor kaže da je evaluacija ljudi koji nisu u mogućnosti da plaćaju električnu energiju prilično komplikovan i skup proces i da na kraju možda neće biti toliko efikasan, jer mnogi građani rade u sivoj zoni i ne prijavljuju prihode.
profimedia
Međutim, i on ističe da to jeste jedan od modela koji može da doprinese da se zaštite najugroženiji kupci.
"Dobra stvar je što će građani koji to mogu da plate, to i činiti, a ne da siromašni građani subvencionišu cene onima koji to mogu da plaćaju", poručio je Vučković.
Kaže i da se stalno postavlja pitanje koliko bi zaštita ugroženih potrošača mogla da košta državu i dodaje da su procene da bi trošak bio veći za nekoliko desetina miliona evra. "Ali to je kap u moru u odnosu na ono što EPS stvarno potroši kroz neracionalnu politiku", rekao je.
"Ako ne dođe do racionalizacije u EPS-u, nemojte ni da podižete cene"
Osim povećanja cena energenata, međunarodne institucije, ali i ekonomisti dugo pozivaju i na reforme u javnim preduzećima. Pavle Petrović je na Kopaonik biznis forumu rekao da su glavni fiskalni rizik gubici javnih preduzeća u energetskom sektoru, upozoravajući na ukupan budžetski trošak EPS-a i Srbijagasa između 3 i 3,5 milijardi evra.
"To su ogromna sredstva. Kada bi se ovi troškovi u 2022. energetski sklonili, deficit bi bio 0,4 odsto BDP-a. Verovatno će taj fiskalni trošak da nestane sa povećanjem cena u 2023. godini, ali on nastaje, jer Srbijagas prodaje gas po cenama jeftinijim od onih po kojima uvozi. Kod EPS-a je glavni problem sistematski pad proizvodnje. Nedvoljne i loše usmerene investicije, jer nisu otvarani novi kopovi uglja i to je uslovilo pad proizvodnji“, istakao je Pavle Petrović.
Na to mu je vršilac dužnosti direktora JP Eelektroprivreda Srbije Miroslav Tomašević odgovorio da je EPS bio u krizi, ali da od poslednjeg kvartala 2022. posluje pozitivno. U otvorenom pismu Tomašević je naveo da se Petrovićeve izjave o EPS- u baziraju na ranijim podacima te da u javnosti stvaraju pogrešnu sliku o poslovanju kompanije.
Vladimir Vučković napominje da je rano reći da se bilo šta pozitivno vidi kada je reč o poslovanju EPS-a, uz napomenu da veruje da postoje dobre namere, potezi i želja da se stvari menjaju.
"Ali iskreno, to je kao kada bi mi sada rekli fudbalskom klubu Partizan - zaista loše igrate, godinama ne osvajate titule, ispadate iz Evrope, a oni kažu: Nemojte tako, imali smo jutros jedan odličan trening. Na to sada liči ovo što čujemo iz EPS-a. Nije prvi put da se iz EPS-a šalju te pozitivne poruke, ali prošlost je pokazala da to nije bilo dovoljno da se stvari iz korena promene", rekao je Vučković.
E-Stock/Dimitrije Goll
Komentarišući pismo direktora EPS-a, Kapor je rekao da napredak jeste vidljiv, ali je upitao zbog kojih se to faktora dogodilo.
"Pre svega tu su povoljni hidrometeorološki uslovi, pa imamo rekordnu proizvodnju hidroelektrana. Mi i dalje uvozimo ugalj iz inostranstva. Dakle, naše potrebe za ugljem nisu zadovoljene iz domaćih resursa iz raznih razloga. Loš je kvalitet, nismo radili posao na vreme da bismo imali dovoljne količine, i tako dalje. To naravno ide na štetu našeg budžeta. Ipak, činjenica je da je EPS ostvario neke dobre rezultate, i da pravi jedan lep izvoz", naveo je Kapor.
Vučković dodaje da su se ekonomisti umorili od toga da objašnjavaju da cena struje mora da skače, a da se ništa drugo ne dešava u EPS-u.
"Dolazimo u situaciju da kažemo - ako nema racionalicazije i sređivanja u EPS-u, smanjivanja krađe i tehničkih gubitaka, onda nemojte ni da podižete cenu struje, jer nisu građani dužni da jedini snose teret nekog prilagođavanja EPS-a", poručio je Vučković.
Komentari (0)