Igre 
Đedović za Euronews Srbija: Privatizacija nije smisao promena u EPS, očekuje se da konkurs za direktora bude međunarodni
Komentari27/06/2023
-21:20
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović izjavila je da privatizacija EPS nije smisao promena u toj kompaniji, a povodom navoda da se transformacijom EPS-a iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo otvara put za izlazak na tržište kapitala i "rasparčavanje" kompanije, ona je rekla da "izlazak na tržište kapitala ne znači nikakvu privatizaciju".
"Kompanija koja nije sposobna da izađe na tržište kapitala se smatra neuspešnom kompanijom u svakom smislu, znači vi izazite na tržište kapiatala da biste došli do dodatnog kapitala po povoljnim uslovima pre svega dugoročno, a energetski sektor traži dugoročne investicije. Ukoliko se zadužujete kod banaka kratkoročno da biste realizovali nešto za narednih 10 godina, vi onda niste dobar posao uradili", rekla je Đedović u emisiji Euronews Centar.
U tom smislu, dodala je, to može da bude korak napred kada se za to stvore uslovi, a to uopšte neće biti ni na štetu zaposlenih, a pre svega ni na štetu države kao vlasnika.
"Izlazak na tržište kapitala ne znači nikakvu privatizaciju, znate koliko firmi izdaje obveznice pa nisu privatizovane, nisu promenile bilo šta u svojoj vlasničkoj strukturi, ali za to treba pre svega dovoljno pismenosti da bi neko razumeo, a i da nema lošu nameru. Kad imate lošu nameru, možete sve da predstavite u negativnom svetlu", rekla je Đedović.
Naglasila je da postoje svi preduslovi da u EPS-u i drugim energetskim preduzećima "postavimo temelj za rast i razvoj modernih kompanija u državnom vlasništvu", kao i da privatizacija nije smisao promena u toj kompaniji.
Đedović je navela da se odluka o transformaciji EPS-a čekala devet godina, da smo izgubili određeno vreme i da ništa ne može da se promeni preko noći kad su veliki projekti u pitanju.
"Transformacija EPS je nešto što ne treba da bude samo formalna nego i suštinska promena, pre svega kada je upravljanje u pitanju, odnosno kada je profesionalizacija rukovodstva u pitanju, u smislu da težimo tržišnim principima poslovanja. Za to su nam potrebni preduslovi koje Zakon o javnim preduzećima ne dozvoljava“, rekla je ministarka.
Povezane vesti
Ona je navela da privatizacija EPS-a nije smisao promena u tom kompaniji.
"Ne brinu me toliko ni napadi ni juče ni prekjuče, ni pre dva meseca, ni oni koji će se verovatno nastaviti. Mislim da je bitno da razmišljamo, ja pre svega, a u ime Vlade, šta će ostati iza ovoga i kad se okrenemo za pet ili osam godina. Sigurna sam da imamo sve preduslove ne samo od EPS-a, radićemo na tome i za druga energetska preduzeća, da postavimo temelj za rast i razvoj modernih kompanija u državnom vlasništvu. Kada to uradimo i okrenemo se shvatićemo da je sve ovo bilo vredno i truda i kritika, ali da smo zaista nešto pozitivno ostavili iza nas", kaže Đedović.
Ona je rekla da joj je žao što se to ranije nije desilo jer da se jeste, kako navodi, danas bismo imali bolju energetsku nezavisnost i bolju sigurnost i za građane i za privredu. Đedović kaže da nismo izgradili u međuvremenu dovoljno novih proizvodnih kapaciteta da bismo mogli da planiramo postepeni izlazak iz uglja, iz fosilnih goriva.
"Moramo više da ulažemo i da više napora napravimo da za kratko vreme izgradimo puno više kapaciteta, da smo to razvukli na duži period bilo bi nam lakše, svakako je sada pravi momenat, ali je zato pravi momenat i za promene", poručila je ministarka.
"Očekujemo da konkurs za direktora EPS-a bude međunarodni"
Ministarka je navela da očekuje da će Nadzorni odbor EPS-a usaglasiti finalni tekst objave konkursa za direktora EPS-a i da će se to desiti ubrzo, kao i da je očekivanje da to bude i međunarodni konkurs.
"Cilj je da se privuku i zainteresovani naši stručnjaci koji poznaju i naš elektroenergetski sektor ali koji imaju liderskih, upravljačkih, menadžerskih sposobnosti, jer da biste vodili jedan sistem toliko kompleksan i veliki, bitno je da imate fokus na strateškoj orijentaciji, na strateškom planiranju, upravljanju, upravljanju kadrovima, finanijskim planovima i izveštavanju u tom smislu", rekla je Đedović.
Na pitanje da li međunarodni konkurs znači da i stranci mogu da konkurišu ili se odnosi na naše ljude koji su otišli u inostranstvo, ministarka je navela da je konkurs otvoren i javan i da svako ko bude zainteresovan može da konkurise, a upitana da li može onda direktor da bude Norvežanin ili Amerikanac, Đedović je odgovorila:
Povezane vesti
"Ipak EPS je kompleksan sistem, mi nismo još za to spremni. Da li to može da bude slučaj za 10 godina - možda, ali u ovom momentu mislim da bi to bilo poprilično rizično. Ali, da je otvoreno i da je javno i da će ljudi imati priliku, svi zainteresovani da se jave, mislim da to jeste cilj. Bitno je i da saznanje o tom konkursu imaju i naši ljudi van naše zemlje koji apsolutno mogu da odgovore zahtevima i ciljevima pre svega koje dugoročno EPS može da ima", rekla je ministarka.
Upitana ima li pravnih prepreka da se organizuje konkurs budući da se u novom Statutu EPS ne spominje konkurs za direktora, Đedović kaže da aposlutno ne postoje prepreke za konkurs.
Dodala je da je na profesionalnom Nadzornom odboru da sprovodi one odluke i rešenja za koja misle da su najbolji.
Povezane vesti
"Ako ovo jeste najbolji put da se dođe do najboljih referenci ljudi, zašto da ne. Statut nije ograničavajući ni u kom smislu, ali je opet to da se EPS oslanja i bazira na zakonu o privrednim društvima bitan faktor jer je on slobodniji i mnogo više daje mogućnosti upravljanja po tržišnim principma nego Zakon o javnim preduzećima", rekla je ministarka.
Podsetila je da je 8. juna imenovan Nadozni odbor u kojem su i tri međunarodna eksperta iz Norveške, a da je strateško opredeljenje Srbije da sarađuje sa Norveškom u smislu razmene znanja i iskustava kako uspešno da rukovodimo našim državnim preduzećima u energetskom sektoru.
Ona je odbacila navode da je u novom Statutu EPS-a izbačena odredba da se imovina EPS-a ne može otuđivati, navodeći da takva odredba nikada nije postojala u Statutu.
"U Statutu EPS nikada nije ta odredba postojala, ni pre godinu dana, ni u ovom predlogu koji je prethodni Nadozorni odbor usvojio u decembru, ni pre pet godina. Znači, ta rečenica, zahtev za tom rečenicom se pojavio u martu od strane jednog dela sindikata koji su prihvatili statut koji nije usvojen u decembru na Vladi, gde ta rečenica nije ni postojala. Kako neko u roku od tri meseca može da traži nešto što nikada nije postojalo i zašto ga sad odjedanput traži, tobož predstavlja da želi da sačuva interese i građana i Srbije. Na kraju krajeva, šta je privatizovano od velikih kompanija u poslednjih pet godina u državnom vlasništvu, a da to nije donelo zaista neki boljitak", navela je Đedović.
Transformacija EPS-a i saradnja sa Norvežanima
Što se tiče novog Nadzornog obdora EPS-a, Đedović kaže da ima sedam članova, među kojima je predstavnik zaposlenih i šest eksperata, uključujući i tri međunarodna iz Norveške.
Ministarka je navela da Norveška ima svoja energetska preduzeća u državnom vlasništvu i da je profesionalizovala njihovo upravljanje pre 30 godina.
"I oni su imali svoje izazove u tom smislu kao i mi sada, ali su to uspešno uradili i pre svega su energetski gigant zahvaljući svojim prirodnim resursima - imaju puno i nafte i gasa, ali i vodne resurse, hidropotencijale. Tu smo slični donekle jer Srbija raspolaže značajnim hidropotencijalima. I Norveška se poslednjih godina okrenula i obnovljivim izvorima energije, pre svega iz sunca i vetra. Norveški eksperti su imali iskustva u javnom sektoru u toj zemlji i rukovođenju energetskim kompanijama, ali i sa strane određenih ministarstava. Jedan je čak bio i član Borda direktora Evropske banke za obnovu i izgradnju u Londonu, što je bitno i sa tog finansijskog aspekta. Imamo jedinu ženu koja je članica Nadzornog odbora iz Norveške gde su je zvali ‘kraljica struje’ jer je opretivno rukovodila sa 200 hidroelektrana koje predstavljaju kapacitet jednog i po puta nego što EPS poseduje“, rekla je Đedović.
Na komentare da se u Norveškoj struja proizvodi iz vode, a kod nas se 70 odsto dobija iz uglja, te da u tom smislu Norvežani nemaju iskustva sa tom vrstom proizvodnje, Đedović kaže da mi imamo stručnjake iz naše zemlje koji imaju relevantnog iskustva iz elektroenergetskog sektora.
Jedan od njih, dodala je, jeste Dejan Ostojić, stručnjak koji je proveo dobar deo života u Americi radeći za Svetsku banku, vodeći energetski sektor u azijskim zemljama koje se u velikoj meri oslanjaju na ugalj i na slične energente fosilnih goriva kao i Srbiji.
"Iimamo i rudara, predstavnika upravo iz basena Kolubara u Nadzornom odboru, sa skoro 40 godina iskustva. Mislim da tim miksom domaćeg i međunarodnog znanja treba i možemo da budemo ohrabreni i da se ponosimo što smo uspeli i da imamo eksperte iz privatnog sektora koji su svoje karijere gradili. Imamo Vladana Živanovića koji je ekspert u IT sektoru, ovde je bio zadužen za razvoj Majkrosorfta u Srbiji, ljudi koji su svojim dosadašnjim radom uspeli da dokažu i svoju karijeru i uspešnost u sektorima koje su vodili, taj spoj sa jedne strane međunarodnog iskustva iz energetskih kompanija jedne od zemalja koje su jako uspešne u tom smislu, a imaju energetske kompanije u svom vlasništvu, sa našim ljudima koji su sticali iskustvo van granica Srbije ili u Srbiji na izuzetno visokim pozicijama, može da bude prvi korak ka promenama u rukovodovođenju", rekla je ministarka.
Zato i jeste, kaže, bilo napornog rada prethodnih osam i devet meseci.
"Mi sad gradimo temelj i temelj mora da bude dobar i da bude dobra osnova i pravna i formalna i suštinska. Kako će se posle stvari razvijati, zavisi od mnogih faktora, ali ako ste temelj postavili onda imate dobrih izgleda da će i prvi i drugi sprat te kuće biti dobro završen, pa kad dođete do krova da ćete moći da kažete - evo uspeo sam ipak da sagradim nešto što može da koristi, što će biti dugoročno planiranje razvoja te kompanije. Ako dugoročno ne planiramo i ne razmišljamo, ne možemo da znamo gde ćemo biti ni 2030, a ni kasnije, a kad je eneregtika u pitanju, to je neophodno", istakla je Đedović.
Na pitanje na osnovu čega tvrdi da će ova promena doneti više profesionalnosti i efikasnosti u upravljanju, Đedović je navela da je do sada pokazano ne samo pričom nego i konkretnim delima da to jeste tako.
"Ono što je država želela i što nije bilo jednostavno i zato se toliko godina čeka na određene promene jeste da se pre svega smanje određena ovlašćenja Vlade i u tom smislu imenovanje rukovodećeg tima. Zaista nemam nijednu dilemu da imamo izuzetne poznavaoce, stručnjake, ljude sa izuzetnim biografijama iz Srbije a i one koji su svoje karijere gradili u inostranstvu pa su i proširili svoje vidike. Upoznala sam na desetine naših ljudi koji se razvijaju i rade u SAD, Velikoj Britaniji i Rusiji, sa izuzetno bogatim iskustvom i karijerama, ali isto tako treba i da privlačimo da se razvijamo u smislu međunarodnih eksperata, ljudi koji su iz drugih kultura i sredina“, rekla je Đedović..
Prema njenim rečima, SAD se i dalje razvijaju time što skupljaju znanje širom sveta i time podižu svoju privredu i kompanije.
O smeni direktora Miroslava Tomaševića
Povodom kritika koje je uputila na poslovanje EPS-a dok je direktor bio Miroslav Tomašević, Đedović je rekla da njeni kometari nikada nisu bili upućeni lično, niti će biti. Navela je da je preduzeće sistem koji mora sistemski da se vodi, da Vlada pre svega mora da bude odgovorna prema građanima.
"Tu odgovornost moramo da tražimo i od javnih preduzeća. U tom smislu adekvatno planiranje poslovanja, realizacija ciljeva, usaglašenost sa strateškim planovima Srbije su od izuzetne važnosti", rekla je Đedović.
Na pitanje zašto je Tomašević smenjen, ona je navela da je v. d. status (Tomaševića) istekao i da je novi nadzorni odbor je doneo odluku o smeni i postavljenju drugog direktora i o konkursu koji treba da bude raspisan za direktora EPS u dugoročnom statusu.
"Razlozi su višestruki, a odnose se na strateško planiranje i usaglašenost sa ciljevima Vlade i pre svega sa resormim ministratsvom u smislu kako vidimo razvoj energetskog sektora i EPS-a", navela je ministarka
Povodom podataka koje je izneo Tomašević da je kada je preuzeo funkciju bilo 75 milijardi dinara gubitka, a da je samo do aprila ove godine to preduzeće u plusu 38 milijardi dinara i pitanja da li su to dobri rezultati, Đedović je rekla da su rezulati takvi da je država prošle godine trebalo da izdvoji tri milijarde evra za pomoć i EPS-u i Srbijagasu.
"To je nešto što bez čega bilo kakva stabilizacija ni EPS-a ni Srbijagasa ne bi bila moguća. Ono što nam je takođe jasno je da mi moramo nešto suštinski da promenimo. Što se tiče Srbijagasa i gasnog sektora, Vlada je usvojila predlog izmene Zakona o energetici gde ćemo raditi na razdvajanju gasnog sektora na transport gasa i na snabdevanje gasom. To je prvi korak neophodan i za reformu Srbijagasa. Ne možemo za devet meseci da rešimo sve probleme u energetskom sektoru, ali smo odlučno počeli da rešavamo mnoge", poručila je ministarka.
Prema njenim rečima, promene u EPS nisu personalnog, već suštinskog karaktera, a suština je što imamo novi Nadzorni odbor koji će da izabere i novog direktora i izvršne direktora, što više neće biti posao Vlade.
"Oni su time i počeli da se bave, počeli su da se bave i razmatranjem trogodišnjeg plana poslovanja i revizorskim izveštajem za 2022. U EPS, bar što se tiče računovodstvenih principa i finansijskih izveštaja, imamo i suštinski problem da ne možemo 45 dana nakon isteka meseca da znamo koliki je rezultat bio na kraju meseca, odnosno pre 45 dana, zato što imamo problem sa digitalizacijom, odnosno sa korišćenjem i interpretacijom podaka, tako da smo mi u aprilu mogli da znamo koliki su i kakvi su finanijski izveštaji stvarni za januar i februar, a mart je i dalje bio samo plan, nije bila realizacija", rekla je Đedović.
Upitana da li dovodi u pitanje tačnost podataka koje je Tomašević izneo, Đedović je da navela samo kaže da ne možemo da vadimo iz konteksta i da ne damo sve informacije koje se tiču poslovanja.
"Ono što je svima jasno koji prate rad EPS, to je da proizvodnja nije na onom nivou na kojem bismo želeli da bude. Moramo da se i dalje pozabavimo značajno proizvodnjom. Naravno da je trgovina bitna, ali ne može da bude osnovni pravac razmišljanja i razvoja ovakve kompanaije na kraju i zbog sigurnosti radnika. I tu je bilo jedno do osnovnih razmimoilaženja kada je rukovodstvo EPS u pitanju, gde smo mi insistirali na planovima za proizvodnju, na ostvarivanju tih planova, na jasnim ciljevima i njihovom praćenju. Za dugoročni razvoj i zaposlenih i kompanije moramo da stabilizujemo proizvodnju, da budemo sigurni da možemo da se oslonimo na sebe same, a ne na uvoz ili izvoz. Imamo izuzetnu dobru i visoku akumulaciju za ovaj period godine, imamo dosta uglja na deponijama, blizu dva miliona, imali smo puno sreće jer je bila blaga zima, jer je država mogla iz budžeta da pomaže i Srbijagas i EPS i to je sve dovelo do određene stabilizacije Ali, da to ne bude privremeni rezultat, moramo suštinske promene da pravimo i da iz korena nešto menjamo i prvi koraci su napravljeni", rekla je Đedović.
Ona je rekla da se sve radi da se ne ponovi havarija EPS-a kakva je bila pre godinu i po dana i kako bi se takvi rizici otklonili. Za to je, kazala je, neophodno dugoročno planiranje, što do sada nije videla u EPS-u, a što zavisi od rukovodstva.
"Niko ne može vama da spreči da adekvatno planirate upravljanje rizicima ako ste svesni da vam to treba. Ne kažem da je to problem od pre godinu dana, rekla bih da je nasleđen sistemski problem koji se nije rešavao ni u prošlosti. Da li to znači da sad ne treba da ga rešavamo i da li to znači šta god da pokušamo da uradimo na bolje, da će odmah neko da skoči i da kaže - eto to je zbog toga. Zašto ne možemo nikada da priznamo sami sebi - pa možda ne znamo mi sve najbolje, možda promena nije loša u svojoj suštini", navela je Đedović.
"Struja je i dalje najjeftinija kod nas"
Upitana da li će do kraja godine biti još poskupljenja struje i gasa, s obzirom na to da je od 1. maja struja za domaćinstva poskupela osam odsto, a gas za 10 odsto, ministarka je rekla da je struja kod nas i dalje najjeftinija.
"Ako razmišljamo o tome da li su to neophodne cene za poslovanje preduzeća pre svega da bismo imali neophodan nivo prihoda i da pokriju svoje operativne troškove, a i da planiraju nove investicije, ono nije dovoljno jer su cene struje i gasa i dalje kod nas najjeftinije i u regionu i u Evropi, jeftiniji su samo Budimpešta i Podgorica. Veoma smo i dalje konkurentni i za privredu a i imamo veoma niske cene pre svega za naše građane. Baš zbog toga što su cene ipak uvećane u pethodnom periodu, država je izdvojla tri puta više sredstava iz budžeta za energetski ugrožene kupce, za građane koji imaju poteškoće da izmire svoje račune i država im subvencioniše do 50 odsto troškova za struju ili za grejanje. Promenili smo kriterijume da veći broj građana može da se prijavi i ostvari taj status", kaže ministarka.
Ona je još jednom apelovala na sve jedinice lokalne samouprave da motivišu gradjane i da oni to pravo ostavre i pomognu im kroz centre za socijalni rad.
"Mislim da smo stvorili određene preduslove za stabilizaciju naših kompanija, da treba da i dalje planiramo pre svega razvoj i ulaganje. Za to morate da vidite kolike prihode ostvaruju te kompanije, kolike troškove imaju i da li država treba da subvencioniše onda kapitalne investicije. Dok god nemate tržišne cene, država mora da pomaže. Mi ćemo to nastaviti da radimo, to je i u planu budžeta za ovu godinu, planiraćemo tako i budžet za narednu godinu. Takođe je bitno da imamo svest i o štednji električne energije, decenijama su struja i gas bili jeftina kategorija", rekla je ministarka.
Ona je rekla da postoji još mnogo prostora za povećanje energetske efikasnosti i da je pokrenula četvrti poziv, ali sada sa značajno više sredstava za subvenciju domaćinstava za pokrivanje troškova promene stolarije, ugradnje bolje izolacije, promene kotlova na ekonomičnije energente, ugradnje solarnih panela.
"U tu svrhu je namenjeno oko 50 miliona evra, a javni poziv se završio u petak", rekla je Đedović i dodala da su to mere koje mogu da se sprovedu u kratkom roku i da imamo i za narednu zimu već prve efekte tog ulaganja.
"Zelena energija na korist građanima i privredi"
Povodom najavljenih sedam milijardi evra ulaganja u zelenu energiju, Đedović je navela da je Vlada Srbije usvojila plan razvoja eneregetske infrastrukture i energetske efikasnosti do 2030. i da je on značajan upravo zbog tog adekvatnog planiranja i analize koliko nam treba električne energije, kolika je procena naše potrošnje u narednim godinama, i industrije i domaćinstava, pa onda u odnosu na to koliko treba da proizvedemo da bismo bili autonomni, odnosno da se ne bi oslanjali na uvoz.
"U tom smislu razvoj novih i hidrokapaciteta i vetroelektrana i solarnih elektrana je izuzetno važan. Radimo na pripremi tehničke dokumentaciji za igradnju nove reverzibilne hidroelektrane Bistrica od 630 megavata. To je značajno postrojenje, biće potreban određeni niz godina da se sagradi, ali je bitno da smo krenuli", rekla je Đedović.
Povodom toga što se o hidroelektrani Bistrica govori deset godina, ministarka je navela da su nam upravo potrebna jaka energetska preduzeća da bismo sve te investicije realizovali.
Navela je da u najoptimističnijem scenariju, hidroelektrana Bistrica ne može biti realizovana pre 2030. zato što nam treba još godinu i po dana za obezbeđenje finansiranja i završetka tehničke dokumentacije.
Navela je rad šest novih solarnih elektrana koje će biti realizovane uz strateškog partnera.
"Javni poziv za to se priprema za oko 1.000 megavata zelene energije iz sunca. Srbija ima skoro do tri puta više sunčanih dana od Nemačke koja je šampion u solarnoj energiji i treba taj potencijal da iskoristimo. U prošlosti smo se dosta vezavali na razvoj vetroelektana, mislim da tu i dalje ima kapaciteta za nastavak. Mi smo pokrenuli prve aukcije za dodelu tržišnih premija za vetroelektrane i za solarne elektrane koje kroz period od tri do četiri godine treba da nam omoguće 1.300 novih megevata zelene energije. Time ćemo povećati energetsku sigurnost i bezbednost, smanjiti potencijalno troškove i za građane i za privredu. EPS će imati značajan elemenat u tom procesu i biće značajan partner. To su sve prioritena ulaganja", rekla je Đedović.
Ona je rekla da su neki planovi bili da već 2023. i 2024. godine hidropotencijali zamene ugalj, ali da to nije realno.
"Mi smo se na neke stvari obavezali sa međunarodnim partnerima, i nama i njima je ova kriza pokazala da bazna energija jeste bazna energija i pre svega sopstveni izvori su nešto što je za svaku zemlju jako bitno. Sa te strane, više volim da pričam šta je realno, a ne samo o onome šta je poželjno. Nije realno da pre 2030. da značajno smanjujemo naše termokapacitete. Treba da budemo otvoreni po tom pitanju i to jesmo ovim planom koji je Vlada usvojila. Predvideli smo koliko ulaganja treba da se obezbedi i za termokapacitete da zaista imaju uslove, ekološke standarde da ostvare kroz dodatna ulaganja da bi smanjili značajno emisiju štetnih gasova", rekla je Đedović.
Ona je istakla da je potretreba da za to ispregovaramo što više pomoći i bespovratnih sredstava EU. Prelazak na čistije energije je, dodala je, odgovornost i prema nama samima - da ih planiramo, planiramo njihovo finansiranja i da ih na kraju realizujemo.
"Za to su nam potrebna jaka energetska preduzeća i sve zajedno može da nas vodi ka rezultatu koji želimo da vidimo", zaključila je ministarka.
Komentari (0)