Novac

Trgovci reklamiraju prodaju na odloženo - ali ne primaju čekove svih banaka, NBS: Svi moraju biti jednako tretirani

Komentari

Autor: Zlatica Radović

12/12/2021

-

10:06

Trgovci reklamiraju prodaju na odloženo - ali ne primaju čekove svih banaka, NBS: Svi moraju biti jednako tretirani
Trgovci reklamiraju prodaju na odloženo - ali ne primaju čekove svih banaka, NBS: Svi moraju biti jednako tretirani - Copyright Tanjug/Rade Prelić, profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Mnogim potrošačima plaćanje na rate je jedino rešenje da zakrpe rupe u kućnom budžetu, naročito pred praznike, ali pojedini bi se mogli iznenaditi, jer trgovinski lanci ne primaju čekove svih banaka koje posluju u Srbiji. Zbog toga se neretko dešava da kupci sa punim kolicima tek na kasi saznaju da neće moći robu da plate na čekove.

Pojedini trgovci ih primaju kao sredstvo plaćanja i odmah ih puštaju, odnosno realizuju, ali ne omogućavaju klijentima svih banaka da kupuju na odloženo. Iako su u Narodnoj banci Srbije više puta izdavali preporuke prodavcima da "sve banke moraju biti jednako, nediskriminatorno tretirane", ovaj način poslovanja trgovaca opstaje već godinama.

Pravnik u Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije Mladen Alfirović smatra da ovakvo ponašanje trgovaca predstavlja kršenje odredbi predugovornog obaveštavanja, jer bi kupac morao unapred da bude informisan da odloženo plaćanje koje se reklamira za njega kao klijenta određene banke - ne važi.

"Kao što upadljivo najavljuju da primaju čekove tako bi trebalo da naglase i od kojih banaka, odnosno sa kojima ne sarađuju, jer u suprotnom kupac ne zna da li spada u kategoriju potrošača koji mogu da kupuju na taj način. Ekonomsku odluku da pazari, potrošač ne donosi tek na kasi, gde je najčešće istaknuto ovo obaveštenje, već mnogo pre. On dolazi u radnju, jer zna da nudi odloženo plaćanje, ali onda, kada napuni korpu saznaje da se na njega ta ponuda ne odnosi", ukazuje Alfirović.

Tanjug/Tara Radovanovic

 

On napominje da se najveći procenat potrošača informiše na sajtu trgovca pre odlaska u kupovinu, a da se ni tamo ne može dobiti informacija o bankama čije čekove trgovac ne prima, već to mogu saznati tek na kasi.

U trgovinskim lancima uglavnom naglašavaju da prihvataju čekove svih banaka kao sredstvo plaćanja, ukoliko se realizuju odmah, ali većina njih plaćanje na odloženo ne omogućava klijentima svih od 24 banaka koliko ih i dalje trenutno posluje u Srbiji, iako su neke najavile spajanje.

"Kupovina na odloženo omogućena je čekovima 12 banaka, a ove informacije istaknute su u svim prodavnicama na oglasnim tablama ili kod kasa. Mogućnost odloženog plaćanja čekovima kupci u našim supermarketima mogu iskoristiti do 90 dana, a u hipermarketima do 180 dana. Poslednjih godina je primetan trend smanjenja učešća čekova, uz povećanje učešća drugih sredstava plaćanja, prvenstveno platnih kartica", navode u jednom trgovinskom lancu.

Trgovci, međutim, ne žele da odgovore na pitanje koji su razlozi što čekovima pojedinih banaka ne može da se plaća na odloženo.

NBS: Sve banke moraju biti jednako tretirane

U Narodnoj banci Srbije ističu da sve poslovne banke koje, između ostalog, izdaju i čekove, imaju važeće dozvole za rad NBS i da su pod njenim su stalnim nadzorom, što znači da se sve nalaze u istovetnom pravnom položaju i da moraju biti jednako, nediskriminatorno tretirane. U skladu s tim, centralna banka preporučuje svim trgovcima da u skladu s navedenim prilagode svoju poslovnu praksu. Oni napominju da je važan motiv za korišćenje čekova od strane korisnika upravo taj što trgovci omogućavaju odloženo plaćanje.

"Smatramo da postupak trgovca koji ne prihvata čekove određene banke može navesti na zaključak da oni vrše prikriveno kvalifikovanje boniteta banaka bez ovlašćenja i jasnih i transparentnih kriterijuma. Navedena praksa je sporna, pre svega sa stanovišta finansijske stabilnosti, budući da kod potrošača može da izazove pogrešnu percepciju da su samo banke čije čekove trgovci prihvataju na odloženo plaćanje, dovoljno finansijski jake i stabilne", upozoravaju u NBS.

Oni ističu i da bi se, "pored već navedene diskriminacije, moglo protumačiti da ovakvim postupanjem pojedini trgovci narušavaju reputaciju tih banaka, koje imaju dozvolu za rad i uredno posluju u Srbiji, što za te trgovce predstavlja dodatni pravni rizik".

E-Stock/Dušan Milenković

 

"Kada govorimo o eventualnom postupku zaštite potrošača, odnosno kupaca u trgovinskim objektima, ukazujemo na to da je ta materija uređena Zakonom o zaštiti potrošača. Narodna banka Srbije nije nadležna za tumačenje ovog zakona. Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija nadležno je za inspekcijski nadzor u oblasti trgovine i zaštite potrošača", ističu u NBS.

Prema podacima NBS prošle godine je realizovano ukupno 6.444.057 čekova, od čega se 99,87 odsto odnosi na čekove koji su upotrebljeni za plaćanje robe i usluga, dok se 0,13 odsto koristilo za podizanje gotovine. Prema poslednje objavljenim podacima za treće tromesečje 2021. godine, u prva tri tromesečja realizovano je ukupno 4.615.219 čekova građana, a u istom periodu 2020. godine ukupno 4.810.307 čekova građana. 

"Vrednost realizovanih čekova u prva tri tromesečja iznosila je 21.530 miliona dinara, a u istom periodu lane 22.323 miliona dinara. Ako se posmatraju godišnji podaci za poslednjih pet godina, primetan je pad od 20,42 odsto u broju realizovanih čekova građana, i to sa 8.097.708, koliko je bilo realizovano u 2016. godini, na 6.444.057 čekova, koliko je bilo realizovano prošle godine", navode u NBS.

To što se smanjuje broj realizovanih čekova ne znači da se manje kupuje na odloženo, već da potrošači koriste i druge, savremenije načine plaćanja. 

"Na osnovu izveštaja u vezi s plaćanjem na rate karticom DinaCard, u 2020. godini ukupan broj rata bio je 2.550.803, što bi predstavljalo oko 2,55 miliona čekova da je ova prodaja na rate realizovana putem čekova, dok je ukupan broj rata za period od januara 2021. godine do 31. oktobra ove godine bio, 2.751.777 što je oko 2,75 miliona čekova da je ova prodaja na rate realizovana putem čekova", kažu u NBS.

 

 

 

 

 

 

 

Preporuka za vas

Komentari (0)

Biznis