Neće biti više cenkanja na pijaci: Prodavci strahuju da bi zbog novih propisa mogli da izgube tržišnu utakmicu

Komentari

Autor: Dušan Hadži Nikolić

30/03/2022

07:02

Euronews Srbija

veličina teksta

Aa Aa

Novi zakon o fiskalizaciji podigao je mnogo prašine u javnosti. Pojedine delatnosti koje ranije nisu bile u obavezi da imaju fiskalne uređaje odnosno kase, sada će morati da izdaju račune. Zakon je stupio na snagu 1. januara, a obveznici imaju još tačno mesec dana da se usklade sa regulativom - do 30. aprila. Novi uređaji će omogućiti lakšu kontrolu prometa. Zakon je među nove obveznike fiskalizacije ubrojao frizere, kozmetičare i mnoge druge trgovce među kojima su i pijačni prodavci koji su i najglasniji u borbi protiv e-fiskalizacije.

Pijaca je jedino mesto gde i dalje još živi pomalo zaboravljena umetnost cenkanja. Uvođenje e-fiskalnih uređaja na tezge bi to moglo da promeni. Pijačni prodavci navode da bi zbog novih fiskalnih uređaja mogli da izgube tržišnu utakmicu protiv velikih lanaca marketa. Iz Ministarstva finansija su dali obrazloženje da se obaveza izdavanja računa ne odnosi na poljoprivrednike koji na tezgama prodaju hranu koju sami proizvode, ali da će preprodavci i svi ostali pijačni trgovci morati da se fiskalizuju.

"Promet je već pao drastično na pijacama i bićemo u problemu ako izgubimo poslednju konkurentnu prednost, a to je cenkanje, popusti, davanje na odložemo plaćanje. Imamo i teške vremenske uslove, radimo od minus 20 do plus 40 stepeni. Čak su i uvoznici kasa izašli sa specifičnostima kasa gde garancija neće pokriti te ekstremne temperature", kaže Srđan Praštalo, iz udruženja pijačnih prodavaca "Opstanak".

U Udruženju pijačnih prodavaca ističu da oni nisu protiv sistema, ali smatraju da je ideja o fiskalnim uređajima loše ustrojena. Iako država pomaže novčano prelazak na novi sistem sa 100 evra po uređaju, troškovi se tu ne završavaju.

"Ono što nije poznato od početka, odnosno manje se pričalo o tome, za korišćenja fiskalne kase treba da postoji jedan softver, a za korišćenje tog softvera će trebati da se plati određena cifra i to na mesečnom nivo", kaže Đerđ Pap, poreski savetnik.

Pap navodi da je minimalni mesečni iznos oko 800 dinara, a prodavci dodaju da na to treba dodati i troškove knjigovodstva koje bi bilo neophodno zbog novih kasa.

Uprkos najavama, e-fiskalizacija neće stići do svih. Iako se pojedini pijačni prodavci protive uvođenju e-fiskalnih uređaja oni ipak neće biti obavezni za sve, odnosno oni prodavci, koji imaju registrovana poljoprivredna gazdinstva i prodaju svoje proizvode na tezgama neće biti u obavezi da imaju e-fiskalni uređaj.

Ko prodaje samo svoje, a ko i tuđe?

Gari Kabmer na Paliluskoj pijaci prodaje orašaste plodove decenijama i nije protiv promena, ali smatra da bi trebalo prvo da se ispune određeni uslovi. Navodi i da među poljoprivrednicima koji imaju gazdinstva ima i onih koji uz svoju robu preprodaju i tuđu, koju nisu proizveli.

"Neka država zauzme stav da srede sve pijace kako treba. Neka nam dovedu i struju i sve to i onda mi možemo da radimo. Ali, neka izbace i one koji rade na gazdinstvu, ali prodaju i drugu robu, to neka prvo srede. Oni sa gazdinstva mogu da rade, da prodaju badem, pistaće i to, a nas koji smo trgovinska radnja, što plaćamo i paušalno i zdravstveno i sve i nismo na teretu državi, opet nas gaze", priča Gari Kamber.

Srđan Praštalo smatra da je taj koncept neodrživ, jer na velikim beogradskim pijacama nema više od 5 do 10 tezgi poljoprivrednih proizvođača koji se bave samo prodajom svojih proizvoda.

"Onda bi pijaca radila dva ili tri meseca godišnje u Srbiji sa nekoliko tezgi. To nema nikakvog smisla i u svakom slučaju bi oni bili kolateralna šteta zajedno sa nama. Možda 6 meseci kasnije, ali uveravam vas sve, ovaj zakon će imati rezultat gašenje pijaca u Srbiji", tvrdi Srđan Praštalo.

U udruženju navode da, iako su se obraćali Vladi i predsedniku nisu dobili odgovore te zbog toga najavljuju nove proteste, uz ogradu da nisu politički motivisani.

Poreska uprava: Uvodi se red u evidentiranje prometa

Pomoćnik direktora Sektora za IKT Poreske uprave Dragoslav Glišović kaže da je cilj e-fiskalizacije da se uvede red u evidentiranje prometa, dobara i usluga što se tiče poreskih obveznika i veću kontrolu države nad izvršavanjem tih obaveza.

"Razlika u odnosu na običnu kasu postoji, jer se tehnologija razvija i u trenutku uvođenja prve fiskalizacije tehnologija je bila na nivou iz osamdesetih godina prošlog veka i bila je tehnološki ograničena. Nova fiskalizacija nam je omogućila da fiskalna kasa ne mora da bude jedan uređaj, već to može da bude kombinacija više uređaja - računar, tablet, mobilni telefon", rekao je Glišović.

On je napomenuo da su sertifikovana 292 uređaja, da je njihov spektar veoma širok i da su prilagođeni i radu na pijacama.

"Blutut štampač može odštampati fiskalni isečak. Fiskalna kasa može biti uz konobara ili prodavca robe ili usluge. Imate vrlo širok spektar uređaja. E-fiskalizacija će državi doneti veću kontrolu, vrlo preciznu evidenciju prometa dobara i usluga, a poreskim obveznicima nedvosmislenost u dokazivanju izvršavanja njihovih obaveza", objasnio je Glišović.

On je rekao i da su kase prilagođene svim vremenskim uslovima, jer to mogu biti i tablet ili mobilni telefon, koje koristimo u svim vremenskim uslovima i na niskim i na visokim temperaturama.