Igre 
Napad na Fica ogolio krah demokratije u Evropi: Na meti "disidenti" koje etiketiraju kao Trampove i ruske prijatelje
Komentari16/05/2024
-20:00
Ceo svet je u šoku nakon što je premijer Slovačke Robert Fico upucan u sredu sa tri metka, a posle operacije je u teškom, ali stabilnom stanju. Njega je ispred doma kulture u mestu Handlova pokušao da ubije pesnik Juraj Cintula (71), koji kaže da se ne slaže sa njegovom politikom.
Atentat je produbio pukotine u slovačkom društvu, a optužbe, uvrede i teorije zavere "pljušte" po društvenim mrežama i medijima, dok se političari međusobno optužuju za stvaranje podela u društvu i atmosfere netrpeljivosti. Ministar unutrašnjih poslova Slovačke Matuš Šutaj Eštok rekao je da se njegova zemlja nalazi na ivici građanskog rata zbog političkih tenzija. On je pozvao da se prekine širenje komentara mržnje na društvenim mrežama, dodavši da je napad na Fica politički motivisan, što je dodatno pojačalo tenzije u ionako podeljenom političkom pejzažu.
Radovan Stoklasa/TASR via AP
Nažalost, ovaj čin nasilja osnažio je utisak da u Evropi političke podele više nisu između levičara i desničara, liberala i konzervativaca, već između "sistemskih" i "antisistemskih" snaga.
Naime, Fico je, zajedno sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom, u mejnstrim medijima identifikovan kao neprijatelj sistema "evropskih vrednosti" i pežorativno se naziva prijateljem bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa, ili čak podanikom ruskog predsednika Vladimira Putina. To je slučaj i sa strankom Alternativa za Nemačku (AfD), čiji su članovi najčešće izloženi nasilnim napadima, Nacionalnim okupljanjem (RN) u Francuskoj, strankom La Liga u Italji, partijom Voks u Španiji, Pravom i pravdom (PiS) u Poljskoj, Slobodarskom partijom u Holandiji, koja je juče postigla sporazum o formiranju vlade...
Izopštavanje iz "pristojnog društva" ne prati uvek ideološku liniju, pa se problematičnim akterima, pored navedenih desničara, smatraju i izraziti levičari poput Sare Vagenkneht u Nemačkoj i Džordža Galoveja u Velikoj Britaniji. Na kraju krajeva i sam Fico je iz socijaldemokratske partije Smer, dok je njegov najveći saveznik Orban lider konzervativnog Fidesa.
Tanjug/AP/Szilard Koszticsak/MTI
Ono što je svim ovim akterima širom Evrope zajedničko je kritika nekih od glavnih postulata EU i kolektivnog Zapada, poput migrantske politike, potiskivanja nacionalnih identiteta i kultura, zelene agende i odluke da se po svaku cenu ratuje sa Rusijom preko Ukrajine.
Poslednji je u zadnje vreme ubedljivo najvažniji, tako da se svaki lider koji ima najmanju primedbu na bezuslovnu vojnu i finansijsku pomoć Ukrajini, poput Fica i Orbana, trpi ogroman pritisak kako bi promenio kurs. Primer toga je i hvalisanje nemačkog kancelara Olafa Šolca kako je "izveo Orbana na kafu" van sale u kojoj se glasalo za paket pomoći EU Kijevu, kako ne bi uložio veto.
Povezane vesti
Jedino je bitan stav prema ratu u Ukrajini
Kada je Ficov Smer u oktobru prošle godine pobedio na izborima CNN, a i mnogi drugi mediji, pisali su o trijumfu "pro-kremaljskog" političara nad "pro-ukrajinskom" Progresivnom Slovačkom, jasno pokazujući šta je jedina bitna distinkcija između tih partija. Pošto se rat u Ukrajini najčešće predstavlja kao rat za opstanak cele Evrope, jer se očekuje da Rusija posle te zemlje napadne Poljsku ili neke od Baltičkih republika, lako je oni koji ne žele da pošalju oružje nazvati "izdajnicima" ili "ruskim agentima".
Britanski Guardian na samom početku svog teksta o atentatu piše da je Fico bahati politički veteran, poznat po svojim napadima na medije, nevladine organizacije i tužioce tokom svoja tri mandata. Takođe se navodi da želi da "imitira svog druga" Orbana ukidanjem kontrole i balansa vlasti kako bi "zacementirao" svoju moć, dok zauzima više prijateljski stav prema Rusiji.
Slovačka vlada se takođe kritikuje zbog predloga zakona o stranom finansiranju organizacija, kojim bi grupe koje dobiju više od 5.000 evra iz inostranstva godišnje morale da se označe kao "organizacije sa inostranom podrškom". Sličan zakon usvojen je nedavno u Gruziji uprkos masovnim protestima na kojima su se vijorile američke, ukrajinske i EU zastave.
EU, koja oštro kritikuje ograničavanje rada NVO, prema pisanju Politica iz marta, istovremeno radi na zakonu koji bi primorao nevladine organizacije, konsultantske kuće i akademske institucije da prijave bilo kakvo finansiranje koje ne dolazi iz EU, kako bi se suzbio strani uticaj. Predsednica Komisije Ursula fon der Lajen najavila je paket za "odbranu demokratije" tokom govora o stanju Unije prošlog septembra, čime je započeo rad na Zakonu o stranom uticaju koji je predvodila potpredsednica Komisije za pravosuđe Vera Jurova.
AP Photo/Geert Vanden Wijngaert
Dok je Smer bio u opoziciji, mala i kontinentalna Slovačka je bila jedan od glavnih zagovornika podrške ratu u Ukrajini i jačim sankcijama protiv Rusije, a poslala je i veliki broj sopstvenog teškog naoružanja Kijevu. Dolaskom Fica sve se okrenulo za 180 stepeni, a pritisak Brisela je momentalno krenuo da jača.
"Bukvalno je šokantno videti kako je Zapad više puta pravio greške u proceni situacije u Rusiji. Rusija potpuno vojno kontroliše okupirane teritorije, Ukrajina nije sposobna za bilo kakvu značajnu vojnu kontraofanzivu i postala je potpuno zavisna od finansijske pomoći Zapada sa nesagledivim posledicama po Ukrajince u godinama koje dolaze. Položaj ukrajinskog predsednika je poljuljan, dok ruski predsednik povećava i jača svoju političku podršku. Ni ruska ekonomija, ni ruska valuta nisu doživele kolaps, a antiruske sankcije su ojačale unutrašnju samodovoljnost ove ogromne zemlje", objasnio je Fico svoj stav prema ratu u intervjuu za slovački list Pravda.
On je dodao da će oružje i novac nastaviti da teku, ali bez ikakvih rezultata, kao i da će prolazak vremena dodatno ojačati rusku pregovaračku poziciju zbog uništenja ljudskih resursa Ukrajine.
Povezane vesti
Skoro identičan stav o uzaludnosti pomoći Ukrajini deli i susedna Mađarska, dok Orban optužuje "sistemsku" opozicionu levicu da želi "marionetsku proratnu vladu koju kontrolišu Brisel i Vašington".
"Moramo da zaštitimo svoje porodice, a posebno našu decu. Čisto da i oni u Briselu shvate: Nema migracija, nema rasprave o polovima, nema rata!", poručio je Orban na početku kampanje Fidesa za Evropske izbore sledećeg meseca.
AfD i Nacionalno okupljanje su takođe "pretnja sistemu"
Pored ova dva lidera koji "bodu oči" Briselu na udaru je i opozicija poput nemačkog AfD-a. Članovi ove "antisistemske" partije su prvi na udaru talasa političkog nasilja koji je zahvatio Nemačku, pa su prošle godine pretrpeli najviše fizičkih napada (86), dok su članovi "sistemske" Zelene partije pretrpeli najviše verbalnih (947).
Povezane vesti
Za to vreme je Viši sud iz Minstera dao dozvolu nemačkoj obaveštajnoj službi BfV da nastavi da špijunira AfD i tretira je kao potencijalno ekstremističku.
Skoro jednoglasno osuđivanje AfD-a u medijima za rast političkog nasilja, na čijem se udaru nedavno našao i političar vladajuće Socojaldemokratske partije Matijas Eke, zasmetalo je čak i onima koji ne gaje simpatije prema njima.
Tako je politički urednik lista Frankfurter Allgemeine Jasper fon Altenbokum, inače nimalo naklonjen desnici, kritikovao je relativizaciju nasilja, dokle god je uperena protiv političkih protivnika.
profimedia
"Oni banalizuju i legitimišu spremnost na upotrebu nasilja jer je usmereno protiv navodnih ili stvarnih neprijatelja ustava. Međutim zašto bi neprijatelji liberalnog poretka bili odvraćeni od nasilja, ako oni koji ga podržavaju zatvaraju oči jer je usmereno ka 'pravim ljudima'?", pita se Fon Altenbokum.
AfD se takođe naziva pro-ruskom partijom jer se protivi podršci ratu u Ukrajini, a fokusira se na potrebu za efikasnom zaštitom spoljnih granica EU od ilegalne imigracije.
U susednoj Francuskoj ulogu AfD-a igra Nacionalno okupljanje (RN), koje se takođe protivi ratu u Ukrajini, ali i pruža podršku poljoprivrednicima u borbi protiv zelene agende koja im nameće sve teže propise i veće troškove. Razlika je u tome što, za razliku od AfD-a koji je po istraživanjima druga najjača partija u Nemačkoj, RN ubedljivo vodi u anketama u Francuskoj, pa je i zbog toga glavna meta drugim strankama.
Kada se 5. maja mladi lider RN-a Žordan Bardela (28) pojavio na debati pred Evropske izbore odmah je prozvan "stranim agentom", zbog zajma koji je njegova stranka u prošlosti uzela iz Moskovske banke. Zatim ga je Valeri Hajer iz stranke Preporod predsednika Emanuela Makrona kritikovala jer se nije pridruđio osudama zatvaranja preminulog ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog. Rivali su Bardelu takođe prozivali i zbog protivljenja stvaranju zajedničkog evropskog fonda za odbranu.
Komentari (0)