Igre 
Vodič Euronews Srbija kroz postizbornu kombinatoriku u Nemačkoj – glavni igrači, moguće koalicije, uticaj na Evropu
Komentari27/09/2021
-19:54
Parlamentarni izbori održani u nedelju u Nemačkoj rezultirali su veoma tesnom razlikom između dve najveće partije – Socijaldemokrata (SPD) i Hrišćansko-demokratske unije (CDU). Vladu će, gotovo izvesno, ovog puta morati da formiraju tri stranke, a pregovori će, kako se pretpostavlja, potrajati mesecima.
Izborni dan je prošao mirno, a objavljivanje rezultata u neizvesnosti. Iako su ankete manje-više bile tačne i predvidele raspored na tabeli kakav danas jeste, na ovim izborima je teško reći ko je pravi pobednik, a glavnu pregovaračku moć trenutno imaju manje partije.
Kako izborni sistem zapravo funkcioniše, ko bi mogao da čini vladajuću koaliciju i ko je potencijalni naslednik Angele Merkel na kancelarskom tronu pročitajte u sledećem pregledu Euronews Srbija.
1. Rezultati parlamentarnih izbora u Nemačkoj
Tanjug/AP/Rolf Vennenbernd
Socijaldemokrate levog centra tesno su pobedile blok Unije desnog centra Angele Merkel na parlamentarnim izborima, pokazuju preliminarni rezultati.
Bundestag će ovog puta imati 735 mesta, ali će za formiranje većine biti potrebna koalicija.
Pročitajte više na ovom linku.
2. Sve zavisi od dve manje stranke
Tanjug/AP Photo/Martin Meissner
Kako će izgledati nova nemačka Vlada, možda uopšte ne bude odluka koju će doneti "dva slona" - SPD i CDU/CSU.
Povezane vesti
Kako je lider Slobodarska partija Nemačke (FDP) Kristijan Lindner još sinoć ponudio Zelenima razgovore, trenutno se najverovatnija čini takozvana "Semafor" koalicija koju bi činili SPD, FDP i Zeleni.
Pročitajte više na ovom linku.
3. Olaf Šolc ili Armin Lašet – ko je bliži tome da sedne u fotelju Angele Merkel?
Tanjug AP/Martin Meissner, Tanjug AP/Lisa Leutner
U fotelju nemačkog kancelara posle 16 godina sešće nova ličnost. Parlamentarni izbori održani u nedelju označili su kraj ere Angele Merkel, ali ko bi tačno mogao da je nasledi i dalje je neizvesno.
Izborna trka donela je tesnu prednost stranci SPD, na čelu sa Olafom Šolcom. Ipak, da li će na kraju on zaista i postati nemački kancelar zavisiće od mukotrpnih koalicionih pregovora koji će najverovatnije trajati i nekoliko meseci.
4. Ko je Armin Lašet, "gaf majstor" i kandidat za kancelara iz redova CDU?
Tanjug/AP Photo/Michael Sohn
Armin Lašet sebe predstavlja kao "prirodnog naslednika Angele Merkel". Često hvaljen zbog svoje sposobnosti da ujedini narod, predsednik konzervativne Hrišćansko-demokratske unije (CDU) ima slične proevropske stavove kao i dosadašnja kancelarka.
Lider najmnogoljudnije nemačke pokrajine, Severne Rajne-Vestfalije, i do sada je ostao veran stavovima Angele Merkel i nije vodio rizičnu predizbornu kampanju.
Povezane vesti
Pročitajte više na ovom linku.
5. Ko je Olaf Šolc, kandidat za kancelara Nemačke zvani "Šolcomat"?
Tanjug/AP/Lisa Leutner
Olaf Šolc možda nije političar sa najviše harizme, i ne dospeva često u centar pažnje. Međutim, vicekancelar i trenutni ministar finansija je najverovatniji naslednik Angele Merkel na mestu kancelara Nemačke, 16 godina nakon njegovog mentora, Gerharda Šredera.
To bi bio trijumf za čoveka koji se sa 17 godina pridružio Socijaldemokratskoj partiji (SDP), jednoj od najstarijih partija u Evropi.
Povezane vesti
Pročitajte više na ovom linku.
6. Desničari ponovo na preko deset odsto
Tanjug/AP Photo/Michael Probst
Alternativa za Nemačku (AfD), krajnje desničarska parija u Nemačkoj, prema nezvaničnim rezultatima parlamentarnih izbora osvojila je 10,3 odsto glasova. To AfD-u donosi 83 mandata u Bundestagu.
AfD je ostvario za 2,3 odsto slabiji rezultat u odnosu na prethodne izbora, ali je ova partija, iako peta po ukupnom rezultatu na nivou cele države, dominantna u istočnom delu zemlje.
Pročitajte više na ovom linku.
7. Šta Srbiji donosi mogućnost ulaska Zelenih u novu nemačku vladu?
AP/Markus Schreiber
Ako se nešto može zaključiti iz programa ove stranke, Zeleni su trenutno nemačka partija koja se najviše interesuje za region Zapadnog Balkana. Akcenat je stavljen na proces proširenja EU, ali i na viznoj liberalizaciji za Kosovo i dijalog Beograda i Prištine.
Promena nemačkog kursa, kada je reč o Srbiji, mogla bi da se oseti pre svega u retorici, a polja na kojima bi Beograd možda mogao da prepozna "veći pritisak" su ljudska prava, medijske slobode, te rešavanje kosovskog pitanja.
Pročitajte više na ovom linku.
8. Auf Wiedersehen, Angela: Kako je Merkelova oblikovala Evropu i Nemačku?
profimedia
Angela Merkel je od osvajanja izbora u malom ribarskom gradu na severu Nemačke, pa do jedne od najmnoćnijih osoba u Evropi prešla dug put.
Ostaće upamćena kao liderka koja je ostavila dubok trag, kako u samoj Nemačkoj, tako i na čitavom kontinentu. Istakla se u brojnim periodima krize koji su potresali Evropu, a niko sa sigurnošću ne može da kaže šta sledi posle nje.
Od 2005. je na mestu nemačke kancelarke što je bio trenutak kada je ova zemlja ušla u novu eru. Njeno ime ostaće upamćeno i na Balkanu.
Pročitajte više na ovom linku.
9. Kako funkcioniše nemački izborni sistem?
Tanjug/AP/Markus Schreiber
Svaki državljanin Nemačke stariji od 18 godina imao je pravo glasa na izborima. Nemci na dan izbora daju dva glasa, prvi za kandidate u svojoj izbornoj jedinici, a drugi za liste političkih partija.
Bundestag zvanično ima 598 poslanika, iako taj broj može da varira zbog parlamentarnog sistema, što će i posle najnovijih izbora biti slučaj.
Komentari (0)