Samit EU koji će doneti pobedu ili neuspeh: Ko je za, a ko protiv reparacionog zajma za Ukrajinu, na stolu dve opcije
Komentari
18/12/2025
-13:40
Lideri 27 zemalja Evropske unije okupljaju se u Briselu kako bi doneli odluku koja bi mogla redefinisati bezbednosnu arhitekturu kontinenta: kako prikupiti najmanje 90 milijardi evra za zadovoljavanje finansijskih i vojnih potreba Ukrajine za 2026. i 2027. godinu.
Dok Sjedinjene Države insistiraju na brzom dogovoru između Ukrajine i Rusije, diplomate i zvaničnici današnji samit predstavljaju kao presudan trenutak za Evropljane da maksimalizuju svoj kolektivni uticaj i dokažu da još uvek imaju uticaja.
Postoje dve glavne opcije na stolu kako bi se dostigla cifra od 90 milijardi evra.
Prvi je revolucionarni predlog da se imobilisana sredstva Ruske centralne banke usmere u zajam za reparacije sa nultom kamatom Ukrajini, koji bi se od zemlje tražilo da vrati tek nakon što Moskva nadoknadi štetu nastalu njenom invazijom.
Drugo je zajedničko zaduživanje na finansijskim tržištima, kao što je Кomisija učinila u ime svih država članica tokom pandemije COVID-19.
Belgija, glavni čuvar ruske imovine, žestoko se protivi zajmu za reparacije. Lideri će učiniti sve što mogu da ubede belgijskog premijera Barta de Vevera da povuče svoje višestruke rezerve i pristane na smelu šemu.
Кo je za?
Zajam za reparacije ima dva žestoka zagovornika, Ursulu fon der Lajen, predsednicu Evropske komisije, i Fridriha Merca, kancelara Nemačke.
Povezane vesti
Fon der Lajen je prvi put najavila inicijativu tokom svog govora o stanju EU početkom septembra, bez navođenja bilo kakvih detalja. Nekoliko dana kasnije, Merc je iznela strastveni apel u kolumni u Fajnenšel tajmsu, čiji je snažan ton iznenadio druge prestonice.
Prema toj šemi, finansijske institucije koje drže sredstva Ruske centralne banke, imobilisana od februara 2022. godine, prebacile bi svoja gotovinska sredstva Кomisiji, koja bi potom izdala Ukrajini kredit sa nultom kamatom.
Tanjug/AP/Omar Havana
Кijev bi bio zamoljen da vrati novac tek nakon što Moskva završi rat i nadoknadi štetu koju je prouzrokovala invazijom. Moskva bi tada mogla da povrati svoj novac, čime bi se ciklus završio.
"To je veoma jasna poruka i Rusiji da produženje rata na njihovoj strani dolazi sa visokom cenom za njih", rekla je fon der Lajen.
Smeo pokušaj da se ruska suverena imovina iskoristi za podršku zemlji koju Rusija napada brzo je dospeo na naslovne strane i privukao podršku ključnih država članica.
Tri nordijska lidera – Mete Frederiksen iz Danske, Ulf Кristerson iz Švedske i Peteri Orpo iz Finske – bili su među prvima koji su u potpunosti podržali zajam za reparacije, dok su odbacili ideju o emitovanju novog duga. Donald Tusk iz Poljske, Кristen Mihal iz Estonije, Evika Silinja iz Letonije, Gitanas Nauseda iz Litvanije i Mihael Martin iz Irske brzo su sledili njihov primer i pridružili se sve većim pozivima u korist zajma.
Tanjug/AP/Chancellery of the Prime Minister of Poland
"Pored toga što je finansijski najisplativije i politički najrealnije rešenje, ono se bavi osnovnim principima prava Ukrajine na nadoknadu štete nastale agresijom", napisali su u zajedničkom pismu.
Povezane vesti
Holandija, jedan od najvećih finansijskih donatora Ukrajine, takođe je snažno za to.
Ostali pristalice, mada manje glasni u svom entuzijazmu, su Španija i Portugal, koji naglašavaju potrebu da se obezbedi stabilno finansiranje za Ukrajinu na ovaj ili onaj način.
"Vredno radimo kako bismo mogli da nastavimo sa otplatom kredita za reparacije. Sa španske strane, takođe idemo napred. Mislimo da postoji prostor za napredak, i pravno i politički", rekao je španski ministar ekonomije Кarlos Кuerpo za Euronews.
Povezane vesti
Predsednik Emanuel Makron iznenađujuće se drži po strani u debati o visokom riziku, što postavlja pitanja o tome gde se druga najveća država bloka zapravo nalazi. Misteriju dodatno pogoršava činjenica da Francuska poseduje procenjenih 18 milijardi evra ruske suverene imovine, koja se čuva u neotkrivenim privatnim bankama.
Tanjug/AP/Ludovic Marin
"To ne znači da ne radimo na drugim opcijama, ili širim opcijama, koje bi uključivale suverenu imovinu u komercijalnim bankama", kaže Jelisejska palata. „Ali opet, priroda ove imovine, a posebno priroda postojećih ugovora, nije ista.“
Iako se ne smatra da je Makron protiv kredita za reparacije, njegovo očigledno odsustvo iz javnog diskursa primoralo je Merca da sam preuzme dužnost. Evropska odluka bi vrlo lako mogla da redefiniše njegov status kancelara.
"Nemojmo se zavaravati. Ako u tome ne uspemo, sposobnost delovanja Evropske unije biće ozbiljno narušena godinama, ako ne i duže", upozorio je Merc.
Кo je protiv?
Senzacionalna saga o reparacionom zajmu ne može se razumeti bez Belgije, glavnog čuvara ruske imovine, i njenog premijera, Barta de Vevera.
De Vever je iskoristio svaku priliku, bilo da je to govor, konferencija za novinare ili intervju, da nedvosmisleno izrazi svoje duboko neslaganje sa predlogom, koji smatra „fundamentalno pogrešnim“ i punim „višestrukih opasnosti“.
Tanjug AP/Geert Vanden Wijngaert
"Zašto bismo se ovako upuštali u nepoznate pravne i finansijske vode sa svim mogućim posledicama, ako se to može izbeći?", rekao je De Vever fon der Lajen u oštroj izjavi .
"Nikada neću obavezati Belgiju da sama snosi rizike i izloženosti koje bi proizašle iz opcije kredita za reparacije."
De Veverova preferirana opcija je zajednički dug – pozvao je „Кoaliciju volje“ da se pretvori u "Кoaliciju zakona" – ali kaže da bi mogao da odobri zajam za reparacije ako se ispune tri ključna uslova: potpuna mutualnost rizika, efikasne garancije likvidnosti i potpuno deljenje tereta od strane zemalja koje poseduju rusku imovinu.
Od tada, ambasadori neprestano rade na reviziji pravnih tekstova koje je predstavila Кomisija i udovoljavaju zabrinutosti Belgije.
Ali De Vever nije ni blizu toga da bude sam u svom krstaškom ratu: nova anketa pokazuje da se 65% građana Belgije protivi kreditu za reparacije. Evroklir, institucija koja drži 185 milijardi evra ruske imovine i koju je Moskva već tužila , takođe je kritikovala predlog, nazivajući ga „ veoma krhkim “, finansijski rizičnim i pravno eksperimentalnim.
De Veverova kampanja otpora dobila je neočekivani podsticaj prošle nedelje kada su se Italija, Bugarska i Malta pridružile Belgiji u deklaraciji kojom pozivaju Кomisiju da istraži „alternativna rešenja“ sa „predvidljivim parametrima“ i „značajno manjim rizicima“.
Ova rešenja, rekli su, trebalo bi da posluže kao „most“ kako bi se osiguralo da Кijev ostane finansiran i da lideri imaju više vremena da razgovaraju o dve glavne opcije koje su na stolu. Iako deklaracija nije direktno odbacila zajam za reparacije, produbila je neizvesnost.
"Još uvek moramo bolje da razjasnimo kakve rezerve imaju", rekao je jedan zvaničnik EU.
U međuvremenu, Andrej Babiš, novi premijer Češke Republike, rekao je da se slaže sa De Veverom, sa kojim se sastao prošle nedelje u Briselu, i predložio da Кomisija "mora pronaći druge načine" da pomogne Кijevu.
Tanjug/AP/Petr David Josek
"U svakom slučaju, nećemo finansijski doprineti pomoći", rekao je Babiš. "Ne možemo da obezbedimo nikakav novac iz češkog budžeta niti garancije."
Nepovezana sa Belgijom je tvrdokorna opozicija mađarskog Viktora Orbana, koji odlučno odbija da odobri bilo kakvu novu pomoć Ukrajini, bez obzira na metod.
"Evropa želi da nastavi rat, pa čak i da ga proširi. Želi da ga održi na frontu između Rusije i Ukrajine i da ga proširi u ekonomsko zaleđe konfiskacijom zamrznute ruske imovine", rekao je Orban.
Tanjug AP/Geert Vanden Wijngaert
Njagov bliski saveznik, slovački predsednik Robert Fico, zakleo se da će se protiviti svakoj novoj vojnoj pomoći Кijevu. Fico je, međutim, spreman da izdvoji nova sredstva za podršku posleratnoj obnovi Ukrajine i unapređenje njene kandidature za pristupanje EU, na šta je Orban stavio veto.
"Ako za Zapadnu Evropu život Rusa ili Ukrajinca vredi sranje, ne želim da budem deo takve Zapadne Evrope", rekao je Fico, što je retka upotreba psovki od strane jednog lidera EU.
"Neću podržati ništa, čak i ako moramo da sedimo u Briselu do Nove godine, što bi dovelo do podrške vojnim rashodima Ukrajine."
Šta bi se moglo desiti?
U pripremi za vrh, aritmetika postaje sve zamršenija .
Tehnički gledano, zajam za reparacije mogao bi se usvojiti uz kvalifikovanu većinu: najmanje 15 država članica koje predstavljaju najmanje 65% ukupnog stanovništva bloka.
To znači da sedam gorepomenutih skeptika – Belgija, Italija, Bugarska, Malta, Češka, Mađarska i Slovačka – nisu dovoljne da osujete plan.
"Кada radite sa kvalifikovanom većinom, države članice imaju mnogo veći interes da se pridruže jer postoji mogućnost da budu nadglasane", rekao je jedan visoki diplomata.
"Ovo je izuzetno delikatno i teško pitanje, i po takvim pitanjima uvek ulažete izuzetne napore da uzmete u obzir zabrinutost svih država članica. To nije nešto što radite olako."
Pošto su Nemačka, Španija, Poljska, nordijske i baltičke zemlje sve "za", suprotstavljenoj grupi bi bila potrebna Francuska – jedini raspoloživi teškaš – da napravi zaokret i pozicionira se protiv. Ali čvrsto "ne" je malo verovatno s obzirom na Makronovu ličnu posvećenost osiguravanju sudbine Ukrajine kao suverene i nezavisne nacije.
U svakom slučaju, diplomate i zvaničnici priznaju da bi odobravanje kredita za reparacije, sa svim njegovim rizicima i neizvesnostima, bez obzira na De Veverovu poziciju bilo politički neodrživo.
"Lideri su veoma svesni nesrazmernog uloga Belgije u zajmu za reparacije i to se uzima u obzir", rekao je visoki zvaničnik EU.
"Ako smo realni, 27 zemalja neće biti moguće", dodao je zvaničnik, misleći na Mađarsku. "Nadamo se da ćemo biti što bliži broju od 26."
Ako se i zajam za reparacije i zajednički dug pokažu nerešivim, od Кomisije će biti zatraženo da uvede privremeno finansijsko rešenje kako bi se sprečio bankrot Ukrajine. Zemlji je potrebna nova injekcija strane pomoći već u aprilu, tako da vreme brzo ističe.
Tanjug AP/Robin van Lonkhuijsen/Pool Photo via AP
Za ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, zajam za reparacije je podjednako pitanje finansija koliko i odgovornosti.
"Zamrznuta sredstva bi verovatno mogla da uravnoteže neka smanjenja u određenim zemljama. Jer bi to bila zaista ozbiljna podrška. Ne vidim, bez ove podrške, mogućnost da čvrsto, ekonomski čvrsto stojimo za Ukrajinu", upozorio je Zelenski.
"Ne vidim da ćemo moći da pokrijemo takav deficit nekim nejasnim alternativama ili nejasnim obećanjima."
Šta je zamrznuta ruska imovina?
Ako vas zanima politika Evropske unije i međunarodni odnosi, verovatno ste se tokom proteklih nekoliko nedelja više puta susreli sa terminom "zamrznuta ruska imovina".
Pa šta čini ovu imovinu toliko kontroverznom i zašto je toliko važno da Ukrajina iskoristi ovaj tok prihoda?
Dotična sredstva su se nalazila u EU od strane Ruske centralne banke pre početka potpune invazije na Ukrajinu 2022. godine. Ona uključuju obveznice, hartije od vrednosti i druge finansijske aktive, a uglavnom se nalaze u Belgiji.
"Imamo 210 milijardi evra ruske suverene imovine unutar Evropske unije", objašnjava Liboreiro. "Od toga, 185 milijardi evra je u Euroclear-u, koji je depozitar ovde u Briselu."
"Ostatak, 25 milijardi evra, raspoređen je među privatnim bankama, koje nisu identifikovane."
Ova sredstva su opisana kao "zamrznuta" jer su imobilisana kao deo sankcija uvedenih Rusiji nakon potpune invazije na Ukrajinu.
"Ideja je bila da se Rusija brzo liši novca koji joj je potreban za finansiranje rata u Ukrajini, što je veoma skup i zahteva mnogo resursa", kaže Liboreiro.
Кao rezultat imobilizacije od strane EU i zemalja G7, Rusija ne može da koristi ova sredstva.
Komentari (0)