Samit EU lidera u Briselu: Tri ključne teme na dnevnom redu - Orban ne odustaje od veta

U Briselu se danas održava ključni samit EU, na kojem lideri raspravljaju o ratovima u Ukrajini i Iranu, energetskim krizama i finansijskoj podršci Ukrajini. Mađarski premijer Viktor Orban izazvao je napetosti povlačenjem podrške za zajam od 90 milijardi evra, dok visoke cene energije i rat u Iranu dominiraju agendom.

Mađarski premijer Viktor Orban izazvao je ogorčenje među liderima EU povlačenjem podrške za dogovor iz decembra o zajmu od 90 milijardi evra za Ukrajinu. Najspornija pitanja na samitu koji će trajati i sutra su: Orbanov veto na zajam od 90 milijardi evra za Ukrajinu, posledice rata na Bliskom istoku, visoke cene energije koje i dalje opterećuju evropsku ekonomiju

"Spremni smo da podržimo Ukrajinu kada dobijemo našu naftu, koja im je blokirana. Dok se to ne reši, neće biti odluke koja je povoljna za Ukrajinu", naveo ej danas Orban.

On se poziva na sovjetski naftovod Družba, kroz koji Mađarska traži snabdevanje naftom. Mađarska je povukla podršku za zajam sredinom februara zbog spora sa Ukrajinom oko ovog naftovoda.

Evropski lideri traže brzo rešenje za rastuće cene energije, uznemireni ratom u Iranu. Zatvaranje Ormuskog moreuza, koji prenosi jednu petinu svetske nafte, i iznenadni napad na LNG postrojenje u Kataru, izazvali su strah od globalne potražnje i borbe za resurse. Evropske cene gasa su u danas porasle dodatnih 30 odsto.

Tanjug/AP/Omar Havana

Samit: konkurentnost, trgovina, bezbednost i budžet EU

Ostale teme samita uključuju: konkurentnost, jedinstveno tržište, trgovinu, bezbednost, migracije, multilaterizam i sledeći budžet EU.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski obratiće se video linkom, dok će guvernerka Evropske centralne banke Kristin Lagard i generalni sekretar UN Antonio Gutereš prisustvovati lično u različitim segmentima diskusije.

Evropska komisija je saopštila da će stručnjaci izvršiti procenu na terenu naftovoda Družba i predložiti moguća rešenja, ali Orban je taj potez odbacio kao nedovoljan, tvrdeći: "Čekamo na naftu - sve ostalo je samo bajka."

Mađarski premijer opisao je obnovu snabdevanja naftovodom Družba kao "egzistencijalnu" za energetsku bezbednost svoje zemlje.

"Fokus na deeskalaciji Irana i zaštitu Evrope"

Situacija u Iranu je "previše nestabilna" da bi se formirala međunarodna misija za ponovno otvaranje Ormuskog moreuza, rekao je danas Rob Jeten, novi premijer Holandije.

"Ovo je rat koji su pokrenule Sjedinjene Američke Države i Izrael protiv Irana iz razloga koje mogu da razumem, jer je iranski režim brutalan ne samo prema sopstvenom narodu, već i prema širem regionu i predstavlja bezbednosnu pretnju Evropi", istakao je Jeten.

Tanjug/AP/Omar Havana

Ali, kako je dodao, ovo nije rat u kojem učestvuje Holandija.

"Naša zemlja je spremna, zajedno sa Francuskom i drugim partnerima, da zaštiti evropske saveznike. Međutim, trenutno nema jasnih dokaza da postoji konkretan predlog za misiju. Zato je fokus sada na deeskalaciji sukoba, a tek potom ćemo razmotriti dodatne mere koje Evropa može preduzeti", dodao je.

Na pitanje o mogućoj promeni režima u Iranu, Jeten je odgovorio:

"To se neće rešiti samo bombardovanjem. Samo Iranci mogu odlučiti budućnost svoje zemlje. Nadamo se da će ovaj brutalan režim što pre nestati".

On je takođe istakao važnost dodatnih EU sankcija prema iranskom režimu i veće podrške demokratskim snagama u Iranu. Što se tiče Mađarskog veta na zajam za Ukrajinu, Jeten smatra da odluka EU lidera iz decembra treba da se poštuje i pohvaljuje Evropsku komisiju za tehničku inspekciju na naftovodu Družba.

Premijerka Letonije: Ne moramo "prilagođavati" Mađarskoj

Premijerka Letonije Evika Siliņa oštro je kritikovala Mađarsku zbog blokade zajma od 90 milijardi evra za Ukrajinu, podsećajući da je dogovor postignut na decembarskom samitu EU.

"Ne mislim da treba previše da se prilagođavamo onima koji ne žele da ispune ono što je dogovoreno. Ukrajini zaista treba tih 90 milijardi evra", dodala je.

Jeten je upozorio i da se Sistem trgovine emisijama (ETS) ne sme ukinuti. ETS određuje cenu ugljen-dioksida za najzagađujuće industrije, a neke zemlje su tražile hitne promene zbog visokih cena energije.

"Da budem jasan. ETS sistem je bio ključan za ubrzanje energetske tranzicije u Evropi. Bez ETS sistema sada bismo uvozili milijarde i milijarde fosilnih goriva izvan Evrope", dodao je.

Belgija se ne meša u rat protiv Irana

Dolaskom na samit, premijer Belgije Bart de Vever jasno je rekao da njegova zemlja "nema nameru" da se uključi u vojnu konfrontaciju na Bliskom istoku, koju su pokrenule SAD i Izrael.

Tanjug/AP/Omar Havana

"Za sada mogu da kažem da Belgija nema nameru da se upliće u rat protiv Irana. Ni najmanje", rekao je on.

Evropa treba pregovarački sto, poručuje De Vever. Upitan o svojim kontroverznim izjavama o normalizaciji odnosa sa Rusijom, odgovorio je:

"Belgija želi da nastavi da podržava Ukrajinu 100 odsto i da vrši veliki pritisak na Rusiju. Ono što sam rekao jeste da ne mislim da je normalno da finansiramo rat, a da nismo predstavljeni za pregovaračkim stolom. To nije normalna situacija. Trebalo bi da pregovaramo kako bismo postigli normalan mir", naveo je on.