"Nije lako ući u cipele Angele Merkel": Da li Šolc postaje lider Evrope ili kormilo preuzima dvojac Berlin-Pariz

Komentari

Autor: Nevena Zdravković

09/12/2021

20:44

Euronews Srbija

veličina teksta

Aa Aa

Nakon 16 godina i čak četiri mandata Angele Merkel, Nemačka je i zvanično dobila novog kancelara. Lider Socijaldemokrata (SPD) Olaf Šolc izabran je za devetog predsednika nemačke vlade posle Drugog svetskog rata, što je kruna njegove karijere tokom koje je zauzimao veliki broj važnih funkcija. Na toj poziciji nasleđuje ženu koja je smatrana jednom od najuticajnijih lidera EU, ali, prema oceni analitičara "Evropa može da odahne" jer na to mesto dolazi neko najsličniji njoj.

Dva i po meseca od kada su u Nemačkoj održani izbori, Šolc je u utorak zapečatio sporazum o novoj vladi sa Zelenima i Liberalima. Bili su to relativno brzi, disciplinovani i diskretni pregovori, u skladu sa ličnošću budućeg kancelara. Smatra se da ne okoliša, pa i da je čak u stavovima trezveniji od Angele Merkel.

Odlazak njegove prethodnice u političku penziju označio je, za mnoge, kraj jedne ere. Kada je reč o onome što čeka kontinent, na kom Nemačka de fakto ima ulogu lidera, velike promene, barem zasad, ne treba očekivati. Ipak, ono što bi možda moglo da bude izvesno je da će Nemačka nastaviti da radi na "evropskom jedinstvu", ali i da će budućnost Evrope u mnogome zavisiti od odnosa na realciji Berlin-Pariz.

Prvo kancelarsko putovanje - Pariz

Nemačka je do sada imala ulogu de fakto lidera Evropske unije na čelu sa vladom Angele Merkel. Tu poziciju uspela je da izbori pre svega zahvaljujući ekonomiji, a uticaj je prelazio granice EU, pa se tako Merkelova istakla i kao "čvrsta ruka", između ostalog, i na Zapadnom Balkanu.

To se, prema oceni sagovornika Euronews Srbija, verovatno neće promeniti ni sa dolaskom Šolca. Kako je rekao Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike, i on je osoba koja veruje u evropski projekat i snagu nemačke ekonomije. Ono što bi možda moglo da bude drugačije jeste pozicija Francuske i mogućnost da njen predsednik Emanuel Makron počne još jače da pretenduje na lidersku poziciju u Evropi.

"Neophodno je imati u vidu da Nemačka pre svega crpi svoju moć iz ekonomija. Ona je motor Evrope s tog ekonomskog stanovišta i kao takva ona će uvek ostati uticajna bez obzira na to ko dolazi na vlast. Naravno, bitno je ko je kancelar i u tom smislu Evropa može da odahne jer ipak se radi o kancelaru koji je na jedan način najpribližniji onome što je bila bivša kancelarka Angela Merkel, iako on dolazi iz druge partije", rekao je Subotić.

Inače, od trenutka kada je Angela Merkel najavila povlačenje, francuski predsednik Emanuel Makron počeo je da se nameće kao lider koji bi mogao da je zameni u Evropi. U tom smislu, budućnost Evrope neće zavisiti samo od Nemačke, već i od toga kako će novi nemački kancelar sarađivati sa predsednikom Francuske. Koliko je to važno govori i činjenica da će Šolcovo prvo službeno putovanje na mestu kancelara biti upravo u Pariz već 10. decembra.

Euronews Srbija

Odluka o prvoj destinaciji je doneta kao izraz tesne povezanosti i prijateljstva Nemačke i Francuske, a Markon i Šolc će razgovarati o bilateralnim odnosima, situaciji u međunarodnoj zajednici i evropskim temama.

"Najavio je posete Parizu i Briselu, mislim da Nemačka ostaje na kursu starih evropskih vrednosti, pre svega tog evropskog jedinstva. Oni će pokušati da učvrste tu jednu zajedničku agendu Evropske unije", rekao je gostujući na Euronews Srbija Petar Ćurčić iz Instituta za evropske studije.

Ko će dominitari u duetu Šolc-Makron

Sa političkog stanovišta, Pariz i Berlin su "motor Evrope", kaže Strahinja Subotić. Prevagu je, međutim, barem dosad imao Berlin jer je Angela Merkel bila tu svoja četiri mandata, dok je Makron tek na kraju prvog. To bi, ipak, sada moglo da se promeni.

"Kolike ambicije ima Makron verujem da će on pokušati da se nametne kao dominantnija struja, dominantniji deo tog dvojca u narednom periodu pogotovo imajući u vidu da se sad završava Konferencija o budućnosti Evrope, da se dolazi do zaključaka kako doći do reformacije Evrope i mislim da će on pokušati da se sa Šolcom dogovori o tome gde može da se napravi neki iskorak po pitanju reforme EU u onim oblastima gde nije mogao da zapravo smekša poziciju Angele Merkel", rekao je on i dodao da Merkelova jeste podržavala razvoj evropske ideje, ali nije bila evroentuzijasta poput Makrona.

I Dimitrije Milić, programski direktor organizacije "Novi treći put" rekao je ranije za Euronews Srbija da Šolc već ima izgrađene odnose sa brojnim liderima u Evropi, ali i da bi ipak mogao da postoji rizik od Francuske, koja će, ukoliko Makron dobije reizbor i sledeće godine, još jače pretendovati na lidersku poziciju u Evropi.

"Makron već dobija neke obrise snage, ako pogledamo neke ljude koji su postavljeni na ključnim pozicijama u EU. Predsednica Evropske komisije, Evropska centralne banke i druge pozicije... to su sve ljudi koji su bliski Makronu. Verujem, ipak, da će to klatno ipak ići u koristi Nemačke zbog njene ekonomske snage", kaže Milić.

Podsetimo, u Francuskoj će naredne godine biti održani i predsednički i parlamentarni izbori. Iako je, prema trenutnim anketama, aktuelni predsednik Makron favorit, ukoliko se to ne bi desilo promene bi se osetile mnogo šire od granica Francuske.

"Šta bi to značilo za Evropu - promenila bi se Francuska i Evropska unija i generalno Evropa, s obzirom na to da za sada jedina snažnija kritika na račun Makrona dolazi sa stanovišta ekstremne desnice", rekao je Subotić.

Prirodni naslednik Merkelove iako je u drugoj partiji

Inače, zadatak novog nemačkog kancelara neće biti lak. Na poziciju dolazi u trenutku kada se zemlja, ali i ostatak sveta suočava sa pandemijom koronavirusa, a uz to ulazi u cipele možda i najuticajnije političarke u istoriji Nemačke.

"Naravno, nije lako ući u njene cipele. Merkelova i dalje ima najveći stepen poverenja kod birača u Nemačkoj. Bila je kancelarka u vreme kriza, sa kojima nije ni sanjala da će se suočavati. Pitanje je može li Šolc tako da reaguje u nekoj budućoj krizi", rekao je Peter Matušek iz Forsa instituta.

Ne treba zaboraviti ipak da je Šolc prvi put bio član vlade kao ministar rada počev od 2007. i upravo tokom finansijske krize, kada je Nemačka uspela da zadrži nizak nivo nezaposlenosti. Kao ministar finansija tokom pandemije, vodio je ekonomski odgovor Nemačke a kao socijaldemokrata obezbedio pakete državne pomoći.

Njegovo iskustvo, obraćanje pažnje na detalje i imidž tehnokrate biračima su ovaj put odgovarali. Predstavio se i kao prirodni naslednik Angele Merkel iako pripada drugoj partiji.

Što se spoljne politike tiče, Šolc kaže da bi bilo kakva ruska akcija u Ukrajini bila neprihvatljiva, dok nije tako čvrst kada govori o Kini i izbegava pitanja o diplomatskom bojkotu Zimskih olimpijskih igara.