Igre 
Da li je Putin zaista očekivao da će ruske vojnike u Ukrajini dočekati sa cvećem
Komentari10/04/2022
-19:32
Kada je francuski predsednik Emanuel Makron posetio Moskvu, fotografije susreta sa ruskim liderom Vladimirom Putinom obišle su svet. Razgovor koji je trajao pet sati obavljen je za stolom dugačkim oko šest metara, a Putinova "izolovanost" za tim stolom gotovo da je simbolično predvidela da će za samo nekoliko dana i cela Rusija sankcijama postati odsečena od ostatka sveta.
Kao što je već poznato, susret dvojice predsednika nije urodio plodom. Moskva je 24. februara pokrenula invaziju na Ukrajinu, a posle tri nedelje teških borbi sukobu se i dalje ne nazire kraj. Mirijupolj, Harkov, Kijev, samo su neki od gradova teško pogođeni granatiranjem, stotine civila je izgubilo život, a strah da bi sve moglo da eskalira i čak prelije van granica Ukrajine i dalje treperi nad Evropom.
Za ruskog predsednika ova, kako kaže, specijalna operacija bila je neophodna i u cilju "demilitarizacije i denacifikacije" Ukrajine. Međutim, za Putina, kako ocenjuju mnogi, ovakav otpor ukrajinske vojske nije bio očekivan.
"Putin je očekivao da će zauzeti Kijev za dva dana", rekao je nedavno direktor CIA Vilijam Berns. Umesto toga, njegova vojska nije uspela da preuzme kontrolu nad velikim gradovima i izgubila je, kako Kijev tvrdi, mnogo svojih vojnika.
S druge strane, brojni analitičari naglašavaju da se ruska vojna strategija u Ukrajini u mnogome razlikuje od one, na primer, u Siriji - jednostavno rečeno, mnogo se više vodilo računa u prvim nedeljama invazije da se primenjuje što manje "rušilačke sile" i da je to osnovni razlog zašto rusko napredovanje se ne odvija brzinom koju su neki očekivali.
Baš iz svih ovih razloga, mnogi se danas pitaju šta je Putinu u glavi i dokle je spreman da ide. Za zapadne medije protekle nedelje bile su dobar povod da polemišu o mentalnom zdravlju ruskog predsednika, a za neke čak i ruske autore razlog da govore o tome koliko je Putin "opsednut prošlošću" i zatvoren u krugu samo "odabranih ljudi".
Da li je izolovanost, naročito u vreme pandemije koronavirusa, bila okidač za pokretanje najveće vojne operacije na tlu Evrope posle Drugog svetskog rata i da li se Putin "zaneo" misleći da će ruski tenkovi u Ukrajini da biti zasuti cvećem?
Povezane vesti
Predsednik koji je potpuno izolovan
"Vrlo je teško za bilo koji režim na svetu da više sarađuje sa predsednikom Putinom i mislim da je on potpuno izolovan" - ovako je bivši premijer Finske Aleksandar Stub nedavno za Euronews opisao ruskog šefa države.
I on nije bio jedini koji je to primetio. Na primer, iako je fotografija susreta sa Makronom izazvala veliku pažnju, a objašnjenje za toliki razmak između njih dvojice bila pandemija koronavirusa i to što se francuski predsednik nije testirao, mediji su počeli da objavljuju i niz drugih fotografija. Zanimljivo je na primer bilo da je tokom susreta sa ruskim šefom diplomatije Sergejom Lavrovim 14. februara takođe između dvojice političara bilo nekoliko metara razmaka.
Tanjug/AP/Sputnik, Kremlin
Putin je, kako su pisali zapadni mediji, oko sebe izgradio balon kome je ograničen prilazak za čak i neke od njegovih najbližih saradnika. U tekstu ruskog novinara i autora knjige "Svi ljudi Kremlja" Mihaila Zigara za "Njujork tajms", on piše da je ono što je čuo o ponašanju ruskog predsednika u poslednje dve godine zabrinjavajuće. Kako je naveo, njegova povučenost i nepristupačnost, njegovo duboko uverenje da Rusija mora da povrati dominaciju nad Ukrajinom i njegova odluka da se okruži "ideolozima i ulizicama" pomogli su da se Evropa dovede u najopasniji trenutak od Drugog svetskog rata.
Izolovanost se navodno pojačala od kako je počela pandemija koronavirusa, a Putin je proleće i leto 2020. proveo u svojoj rezinciji u Valdaju, gde ga je pratio Jurij Kovalčuk, najveći akcionar Ruske banke i čovek koji kontroliše nekoliko državnih medija, a kome teorije zavere nisu strane. I on je jedan od retkih kome je Putin dozvoljavao prilazak. Kako piše Zigar, poslednjih godina, posebno uz pandemiju, Putin je prekinuo većinu kontakata sa saveticima i prijateljima. Njegovo obezbeđenje nametnulo je čak i strogi protokol po kom niko ne može da se susretne sa predsednikom bez jednonedeljnog karantina.
S druge strane, ovakve tvrdnje uvek su od strane ruskih vlasti proglašavane kao delom propagandnog rata koji Zapad vodi protiv Moskve.
Neočekivani otpor ukrajinske vojske
Euronews Srbija
Čitav propagandni mehanizam Kremlja agresiju na Ukrajinu opravdava potrebom za "denacifikaciju" te zemlje. Drugim rečima, Ukrajina se našla u čeljusti jedne male grupe koja radi mimo volje većine naroda, a najistaknutije oličenje te nove elite je konteoverni Azov bataljon. Grupacija nastala iz navijačkih grupa koja neosporno ima veze za neonacističkom ideologijom.
Britanski "Gardijan" je 2014. godine pisao o tome kako se, na osnovu izjava i stavova većine pripadnika Azovskog bataljona sa kojima su razgovarali, mogu uočiti ultradesničarske ideje koje provejavaju među njima. Svakako da imidžu Azovskog bataljona, a sada regimente, nije pomoglo ni to što se neki njihovi članovi otvoreno proklamuju kao nacisti - njihov portparol Andrij Djačenko je u intervjuu za USA Today 2015. godine rekao da su 10 do 20 odsto članova nacisti, a za jednoga od njih je rekao da je to "njegova lična ideologija, koja nema nikakve veze sa zvaničnom ideologijom Azova". Jedan od najpoznatijih bivših komandanata Azovskog bataljona je upravo Andrij Bilecki, bivši vođa "Patriota Ukrajine" koji je danas na čelu krajnje desničarske partije Nacionalni korpus.
Povezane vesti
Iako sada u zapadnim medijima nema više takvih izveštaja na temu Azova, iako optužbe za ovu grupu imaju čvrsta uporišta - rat u ovoj zemlji je pokazao da je početna postavka Kremlja očito bila pogrešna ili u najmanju ruku prenaglašena.
Umesto cvećem, Ukrajinci su ruske snage dočekali Molotovljevim koktelima, rekao je ranije za Euronews Srbija Dragoslav Rašeta iz organizacije Novi treći put.
"Očekivali su da će Kijev da se preda, da će građani da ih dočekaju cvećem, ali dočekali su ih Molotovljevim koktelima. Imamo jednu usporenu situaciju, imamo rusku vojsku koja prolazi kroz reforme, ovo je prvi ozbiljni rat koji vodi Rusija a ne SSSR i vide se problemi jer su ukrajinski građani spremni za borbu, imaju zapadno naoružanje i još važnije imaju obaveštajne službe SAD, EU i Britanije", rekao je on.
Tanjug/AP/Pavel Dorogoy
Povezane vesti
Da su u Kremlju pogrešno shvatili raspoloženje u Ukrajini, smatra i Jevgenij Komarovski, ukrajinski pisac i voditelj iz Harkova, jednog od gradova koji su se našli na udaru ruskih snaga.
"Bili su apsolutno uvereni da će Harkov dočekati svoje oslobodioce raširenih ruku, obasuti ih cvećem i doneti im ključeve grada. Ali na kraju se ispostavilo da je Harkov mnogo više proukrajinski nego drugi gradovi sa većim procentom govornika ukrajinskog jezika. Pokazili su celoj zemlj da žele da budu deo Ukrajine", rekao je on za "Fajnenšenal tajms".
Faktor ujedinjena Evropa
Analitičari ukazuju da Putina verovatno nije iznenadio samo otpor Ukrajine, već mu je možda bilo i nezamislivo sa kakavim će se jedinstvom u Evropi suočiti.
"Niko nije mogao ni da zamisli kada je Vladimir Putin počeo invaziju na Ukrajinu, da će za samo nekoliko dana doći do revolucionarne promene neviđene u Evropi od dana boljševičkih revolucija 1917. Ukratko, Putin je ujedinio Evropu kao nikada pre", napisao je bivši britanski ministar za Evropu Denis Mekšejn u autorskom tekstu za EU Observer.
Tanjug/AP/Russian Presidential Press Service
I zaista, sankcije koje su uvedene Rusiji - bilo da su ekonomske, sportske, kulturne ili neke četvrte vrste - uvedene su u svim zemljama EU.
"Ovakvo jedinstvo u Evropi nije se očekivalo. Moskva je sigurno računala na nejedinstvo zemalja članica EU, odnosno da neće moći da se usaglase oko obima i intenziteta sankcija, iako su same sankcije očekivane. Činjenica da je Brisel usvojio te odluke pokazuje sada već jednu gotovo opasnu polarizovanost u Evropi, ali ne na strani članica Unije", rekla je ranije za Euronews Srbija Maja Kovačević, profesorka na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.
Kuda vodi strategija Zapada?
Putinov način razmišljanja, iako ga je teško dokučiti, piše AP, od ključnog je značaja za Zapad koji sada pruža veću vojnu pomoć Ukrajini i takođe "sprečava Putina da se direktno uhvati u koštac sa zemljama NATO ili eventualno posegne za nuklearnim dugmetom".
Nial Ferguson, profesor istorije na Univerzitetu Stenford i kolumnista Blumberga, u svojoj analizi pokušao je da predvidi šta se krije iz odluka Vašingtona i Moskve koje se odnose na rat u Ukrajini i kakve one veze imaju sa prošlošću. Nekadašnji profesor istorije na Harvardu, Univerzitetu u Njujorku i Oksfordu zaključuje da SAD nameravaju da nastave rat u Ukrajini tako što će Ukrajince snabdevati oružjem. Ferguson je mišljenja da je "jedini kraj igre, kraj Putinovog režima".
"Sve dok je Putin na vlasti, Rusija će biti država koja nikada neće biti dobrodošla u zajednicu naroda. Kina je napravila ogromnu grešku misleći da će se Putin izvući. Rusija odsečena od sveta neće izgledati kao dobar vektor i moraće ponovo da procene kinesko-rusku osovinu. Sve ovo znači da bi demokratija i Zapad mogli da se osvrnu na ovo kao na ključni trenutak jačanja", reči su visokog zvaničnicka administracije koje Ferguson prenosi u kolumni.
Strategija iscrpljivanja Rusije i očekivanje da će se sistem raspsati iznutra, bio bi možda najbolji ishod po željama Zapada.
"Zaista bi bilo divno kada bi kombinacija iscrpljivanja ruskih snaga u Ukrajini i finansijske krize izazvane kod kuće dovela do Putinovog pada. Eto za nauk Kinezima. Samo pokušajte isti trik sa Tajvanom - do kojeg nam je, inače, stalo mnogo više od Ukrajine zbog svih onih neverovatih poluprovodnika koji se proizvode u kompaniji Taiwan Seiconductor Manufacturing Co", rekao je Ferguson sarkastično i nastavio:
"Fascinantna stvar ove stratgegije je način na koji kombinuje cinizam i optimizam. To je, kada bolje razmislite, arhetipska realpolitika - da se dozvoli nastavak pokolja u Ukrajini; da sedimo i gledamo kako junaci Ukrajinci 'iscrpljuju Rusiju'; razmišljamo o sukobu kao samom podzapletu u Drugom hladnom ratu, odnosno borbi u kojoj je Kina naš pravi protivnik".
Ali koja je cena takve strategije Zapada? Ferguson naglašava da produženje rata nosi rizik, ne samo od smrti desetine hiljada Ukrajinaca i miliona koji će ostati bez krova nad glavom, već da će na kraju ipak moratim da se Putinu preda nešto što on kod kuće može da predstavi kao pobedu.
"Ne vidim u trenutnoj strategiji Zapada bilo kakvo pravo priznanje koliko bi ovaj rat mogao krenuti loše po Ukrajinu u narednim nedeljama. Podstrek za Putina je očigledno da sebi stvori jaču pregovaračku poziciju nego što je trenutno ima, pre nego što uđe u ozbiljne pregovore. Ukrajinci su pokazali svoje karte. Oni su spremni da odustanu od ideje o članstvu u NATO, prihvate neutralnost, traže garancije bezbednosti od trećih lica i prihvate ograničenja svojih vojnih sposobnosti", piše Ferguson.
On ostaje skeptičan i da će Zapadne sankcije zaista zaustaviti "Putinovu mašinu" sve dok EU odbija da uvede energetski embargo Rusiji. Na ovaj način, Rusija i uz sankcije nastavlja da prima oko 1,1 milijardu dolara dnevno od EU u vidu prihoda od nafte i gasa...
S druge strane, nezavisni ruski politički analitičar Kiril Rogov na društvenoj mreži Telegram objavio je kako je ukrajinski rat "izgubljen" i "epski neuspeh".
"Putin je pogrešno mislio da je Zapad nemoćan i nevoljan da pomogne da spreči ovu agresiju, računao je da su zemlje Zapada letargične, pohlepne i podeljene. U isto vreme mislio je da je ruska ekonomija samodovoljna i sigurna, a da je ruska vojska dovoljno dobro pripremljena za ovakav zadatak. Najveća mu je greška bila što je smatrao da Ukrajina nije država, a da Ukrajinci nisu nacija", napisao je i dodao da su "četiri greške u donošenju jedne odluke - previše".
Komentari (0)