Šta biste uradili ako krene zemljotres? Profesor Milovanović upozorava da nismo spremni, uputstva treba svuda kačiti
Komentari31/07/2025
-18:01
Zemljotres koji je pogodio Kamčatku, sa intenzitetom od 8,8 stepeni po Rihteru, izazvao je cunami i značajne posledice na Havajima, Kaliforniji, Rusiji i Japanu. Profesor Dragan Milovanović sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu objasnio je za Euronews Srbija da se ova oblast nalazi u poznatom "Pacifičkom vatrenom pojasu", gde se često dešavaju zemljotresi zbog subdukcije tektonskih ploča.
On je naglasio da će, na osnovu geoloških podataka, ovakvi zemljotresi verovatno nastaviti da se dešavaju u budućnosti. Milovanović je ukazao na važnost pripreme za zemljotrese, ističući da su zemlje kao što su Japan i Havaji dobro opremljene i spremne za evakuaciju. On je naveo da su u Japanu i Havajima preduzete hitne mere, uključujući evakuaciju miliona ljudi.
Profesor je takođe ukazao na razlike u reakcijama različitih zemalja, napominjući da na Balkanu nedostaje disciplina i svest o tome kako se ponašati u slučaju zemljotresa.
Govoreći o tzv. zoni subdukcije, profesor je objasnio da je reč o geološkom fenomenu u kome se tektonske ploče sudaraju i jedna podvlači pod drugu, oslobađajući ogromnu količinu energije.
"Centralni deo Tihog okeana se razmiče i to veoma brzo – nekih 15 centimetara godišnje. U gornjem delu, upravo gde su i Filipini, i Japan, i Kamčatka, ona se podlači pod Evroaziju. I to izgleda ovako: ono gura, pošto se ovde razmiče, gura i klekne", objasnio je Milovanović.
On je podsetio da su u toj oblasti već zabeleženi neki od najjačih zemljotresa u istoriji, uključujući i onaj iz 1952. godine koji je razorio gradove na Kamčatki. Profesor dodaje da posle glavnog zemljotresa obično slede slabiji potresi kao deo procesa smirivanja, iako postoje izuzeci. U ovom slučaju očekuje se serija manjih potresa u narednim danima.
"Prvi zemljotres je obično najjači, tad se oslobađa ogromna količina energije, a kad je on toliko jak, on se nakon toga odmara, odnosno počinje da se smanjuje ta količina energije i to odmaranje, odnosno serija slabih zemljotresa, traje i po nekoliko dana. Na žalost, ima izuzetaka. Pored Santorinija je bila jedna serija zemljotresa gde je mesec dana drmalo istim intenzitetom. Na kraju se ispostavilo da je neka geološka građa, sa novim informacijama upravo to uslovila. Аli ovde je izgleda nešto 'uobičajeno', da je ipak nakon tog zemljotresa došlo do smirivanja i serije manjih zemljotresa", kaže Milovanović.
Povezane vesti
Stručnjak upozorava da mi ne znamo da li će tih zemljotresa biti, kao i da treba imati u vidu da je upravo geološka aktivnost ono što daje život našoj planeti.
"Kada se sve smiri na Zemlji neće više biti ni života kakvog poznajemo na planeti. Da nema zemljotresa, nema stvaranja planina, sve će se smiriti, okeani će se napuniti peskom, muljem i sve će biti ravno. Znači mi praktično živimo upravo dok i planeta na kojoj smo mi živi, a to je njen život", slikovito je profesor prikazao naš suživot sa prirodnim silama.
Balkan daleko od Japana po nivou pripremljenosti
Uporedo sa zemljotresom, došlo je i do cunamija koji je pretnja za obale širom Tihog okeana.
"Velika je sreća što su se sami zemljotresi dogodili na prostoru gde nema mnogo naroda", kaže Milovanović, dodajući da su talasi zahvatili i Havaje i Japan, ali da nije došlo do većih razaranja kao 2011. godine.
Govoreći o brzini cunamija, Milovanović kaže da su one od 600 do 700 kilometara na sat, poput mlaznog aviona.
On ističe da su zemlje poput Japana izuzetno dobro pripremljene za takve situacije.
"Bio sam u osnovnoj školi u Japanu gde deca uče kako se ponašati u zemljotresu", rekao je Milovanović i uporedio to sa nedostatkom svesti i discipline na Balkanu.
"Na ovom prostoru, a mi smo naravno Balkan, prvo, dok ne bi došla motka iznad nas, nema u tom smislu discipline. Kako bi se vi, ja, kamermani i režija ponašali da se ovog trenutka dogodi zemljotres?", dao je primer Milovanović.
Povezane vesti
Profesor je ukazao na to koliko je važno da i u regionima koji nisu svakodnevno pogođeni snažnim zemljotresima postoji svest i priprema.
"Na svakom ulazu veće institucije, važne kompanije, treba da bude diskretna poruka tipa 'Ej, kada drmne, nemoj da skačeš kroz prozor, nemoj u hodnik'", rekao je Milovanović.
Govoreći o ličnim iskustvima, profesor je rekao da se tokom zemljotresa od 5–6 stepeni pokušavao smiriti, ali da to nije uvek lako.
Povezane vesti
"U strahu su velike oči i verujem da će to tako i biti. Za sada na našem prostoru nije bilo značajnih povreda, pa ne verujem baš da je bilo ljudskih žrtava – upravo zbog toga", rekao je.
On je apelovao na češću edukaciju kroz medijske sadržaje: "Jedanput nedeljno ili jedanput mesečno da se ti klipovi pokažu i da u svim institucijama stavimo kratka uputstva kako se ponašati kada je zemljotres u pitanju."
Na pitanje da li su ovakve pojave češće u poslednje vreme, Milovanović odgovara da ne postoji jasan dokaz za to.
"Zemlja ima zakone po kojima živi... To je spoznaja koja je važna da bi sebe bolje razumeli", kaže Milovanović.
Važno je što više učiti o našoj planeti
Govoreći o važnosti naučne saradnje, istakao je da i pored skromnih sredstava, naučnici sa Balkana aktivno sarađuju sa stručnjacima širom sveta.
"Mislim da zajedničkim snagama bolje upoznajemo planetu. A ono što ne znamo – dobro je što ne znamo", rekao je i dodao: "Zamislite da neko ko sve zna kada će biti zemljotres koristi to u svoje svrhe. U tom smislu, dobro je što je tako."
Na kraju, profesor Milovanović je poručio:
"Planeta ima svoju priču. Ona je na pola puta. Sunce je na pola puta – za pet milijardi godina ono će da uništi planetu. Moramo da menjamo i lične karte i adresu – da odemo na neki satelit ili neku drugu planetu. I to je život u tom smislu."
"Ona nas je iznedrila. Ona je naša majka i moramo je poštovati. Poštovaćemo je tako što ćemo pokušati da razumemo sve prirodne pojave kako bismo sebi, ali i generacijama koje dolaze, obezbedili sigurnost i perspektivu", zaključio je Milovanović.
Ceo razgovor sa profesorom Draganom Milovanovićm pogledajte u videu na početku teksta.
Komentari (0)