Volite da "maznete" pomfrit? Studija pokazala da su krompirići u tuđem tanjiru zaista ukusniji
Komentari
01/05/2026
-16:40
Neki bi rekli da je pomfrit univerzalni jezik ljubavi. Uživaju u njemu gotovo svi, i to je ona vrsta hrane koja okuplja ljude, osim, naravno, ako je neko "kradljivac pomfrita".
Svi smo bili u toj situaciji: naručite sebi veliku porciju pomfrita, a vaš saputnik vas ubedljivo uverava da on to ne želi — njemu je dovoljna samo salata. Pitate ih da li su sigurni. Kažu da jesu. Ali nakon što stigne pomfrit, njihova "svetost" odjednom nestaje.
Prvo je to blaga molba za "samo jedan". Zatim možda još par komada. I pre nego što shvatite, vraćate se iz toaleta i zatičete skoro praznu činiju — ostalo je samo nekoliko omekšalih, napuštenih komada.
Istraživači sa Ruske medicinske akademije odlučili su da ispitaju zašto ova iskušenja da se krade pomfrit opstaju i da li "moralni prestup može da poveća uživanje u ukusu".
Da bi sproveli studiju, koja je objavljena u časopisu Food Quality and Preference, istraživači su svakom od svojih 120 učesnika servirali istu porciju pomfrita — prvo direktno, a zatim kao "ponudu" od druge osobe.
Na kraju, od njih je zatraženo da potajno ukradu pomfrit od drugih učesnika, i to u situacijama sa visokim i niskim rizikom da budu uhvaćeni.
Učesnici su zatim ocenjivali ukus pomfrita na skali od jedan do devet, pri čemu je ukradeni pomfrit u proseku dobio najviše ocene.
Povezane vesti
Zanimljivo, što je veći bio rizik od hvatanja, to je i "pomfrit euforija" bila jača — ukradeni pomfrit je dobio oko 40 odsto više ocene za ukus, hrskavost i slanoću u odnosu na onaj koji je bio direktno poslužen.
Prema učesnicima, uzbuđenje kombinovano sa osećajem krivice zbog krišom uzetog "zabranjenog" pomfrita činilo je njegovo konzumiranje još uzbudljivijim.
Rezultati bi takođe mogli biti povezani sa "mentalitetom oskudice", koji se odnosi na to kako naš mozak postaje anksiozniji i skloniji strahu kada nečega nema dovoljno, što nas čini kompetitivnijim i impulsivnijim.
Isto važi i za sve što je zabranjeno. Često poznat kao "efekat zabranjenog voća", kada nam se kaže da je nešto nedostupno ili zabranjeno, ono odmah postaje vrednije i poželjnije.
Prethodne studije su pokazale da mentalitet oskudice može da umanji i našu sposobnost da saosećamo sa tuđim bolom — ili u ovom slučaju, nervozom.
Autori studije su naveli da njihovi nalazi pomažu da se proširi "razumevanje toga kako svakodnevni prekršaji aktiviraju centre za nagradu u mozgu", kao i da daju bolji uvid u bihejvioralnu psihologiju i misaone procese koji stoje iza naših navika u ishrani.
I iako je malo verovatno da će to sprečiti nekoga da vam krade pomfrit, krivci barem sledeći put imaju dobar izgovor.
Povezane vesti
Komentari (0)