Naučnici otkrili dve nepoznate ljudske loze: Tragovi "predaka duhova" i dalje žive u našem DNK
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Istraživači su u genomu savremenih ljudi pronašli tragove dva ranije nepoznata pretka, za koje ne postoje ni fosili ni dešifrovana DNK.
Istraživači Kalifornijskog univerziteta u Berkliju nazvali su ih "precima duhovima", jer se o tim izumrlim ljudskim grupama za sada ne zna praktično ništa.
Homo sapiens je danas jedina ljudska vrsta koja je opstala. Međutim, u dalekoj prošlosti delio je Zemlju sa brojnim drugim homininima.
Ranija istraživanja već su pokazala da su se savremeni ljudi ukrštali sa neandertalcima i takozvanim denisovcima i da su imali zajedničko potomstvo. Mnogi ljudi i danas u svom DNK nose genetske tragove tih susreta. Nova studija sada sugeriše da su postojale najmanje još dve, do sada nepoznate ljudske grupe koje su takođe prenele deo svoje DNK našim precima.
Jedan od tih ranije nepoznatih predaka ukrštao se u Africi sa precima savremenih ljudi pre više od 50.000 godina. To se dogodilo pre poslednjeg velikog migracionog talasa Homo sapiensa ka Evropi i Aziji. Geni nasleđeni tom prilikom danas čine oko jedan odsto DNK svih ljudi, što je približno udeo DNK neandertalaca.
Prema proračunima istraživača, ova misteriozna ljudska loza odvojila se od evolutivne linije koja vodi ka savremenom čoveku pre približno 800.000 godina, otprilike u vreme kada su se međusobno razdvojili i neandertalci i denisovci.
"Ranije studije su već pretpostavljale postojanje takozvane loze duhova, odnosno genetskih tragova nepoznatih izumrlih ljudskih linija u genomima savremenih ljudi", objašnjava doktorand Univerziteta u Berkliju Julin Džang, koja je među glavnim autorima studije.
Povezane vesti
"Međutim, ranije nije bilo jasno da li je ova nepoznata loza prisutna samo kod afričkih populacija i kada je došlo do tog mešanja. Sada smo uspeli da identifikujemo i mapiramo relevantne DNK segmente u genomima savremenih ljudi i pokažemo da je ova loza duhova prisutna kod svih ljudi koji danas žive, a ne samo kod Afrikanaca", dodala je ona.
Vremenska linija duga 1,8 miliona godina
Još zagonetniji je drugi predak, kojeg istraživači opisuju kao "superarhaičnog pretka".
Ova ljudska loza odvojila se od ostalih hominina još pre oko 1,8 miliona godina. Verovatno se pre više od 200.000 godina u Evroaziji ukrštala sa denisovcima, a fragmenti tog drevnog DNK materijala su posredno dospeli u genom savremenih ljudi, piše Euronews.
MAURICIO ANTON/Sciencephoto/Profimedia
"Dokazi o ovom superarhaičnom pretku posebno su uzbudljivi jer otkrivaju genetski doprinos ljudske loze koja je živela pre više od milion godina, iako DNK te populacije još nije dešifrovan", kaže Ardžun Bidanda,istraživač Univerziteta Džons Hopkins i jedan od vodećih autora studije.
"Zahvaljujući drevnoj DNK neandertalaca i denisovaca, kao i novim genealoškim metodama, sve više shvatamo da su se ljudske populacije tokom evolucije više puta međusobno mešale", kaže Prija Murdžani, profesorka molekularne i ćelijske biologije na Univerzitetu Kalifornije u Berkliju.
"Ljudska evolucija zato manje podseća na razgranato porodično stablo, a više na složenu mrežu u kojoj su različite populacije bile povezane ponovljenim migracijama i ukrštanjima".
Povezane vesti
Razlike između neandertalske i denisovske DNK
Većina današnjih ljudi van Afrike u svom genomu nosi oko jedan do dva procenta neandertalske DNK. Preciznije, prosečno između jedan i dva procenta genoma današnjih Evropljana i Azijata potiče od neandertalaca.
To je rezultat ukrštanja neandertalaca i ranih modernih ljudi pre oko 50.000 do 60.000 godina, ubrzo nakon što je Homo sapiens napustio Afriku.
Nasleđeni segmenti DNK i danas utiču na ljude. Neke varijante povezane su sa imunim sistemom, karakteristikama kože i kose ili prilagođavanjem uslovima okruženja. Druge povećavaju rizik od određenih bolesti ili utiču na odgovor organizma na infekcije.
Populacije u Aziji i Okeaniji, pored neandertalske DNK, nose i genetsko nasleđe denisovaca. Ostaci denisovaca uglavnom su sekvencirani na području Evroazije.
JOHN BAVARO FINE ART / Sciencephoto / Profimedia
Genom najstarijeg do sada otkrivenog ljudskog fosila u Mongoliji pružio je nove uvide u ranu istoriju čovečanstva pre oko šest godina. Istraživači iz Instituta "Maks Plank" za evolucionu antropologiju u Lajpcigu i Mongolske akademije nauka pokazali su da je oko 25 odsto DNK žene čiji su ostaci stari približno 34.000 godina poticalo od zapadnoevroazijskih predaka.
Tim je u genomu te žene, kao i kod jedinke stare oko 40.000 godina pronađene u Kini, pronašao tragove DNK denisovaca, izumrlog ljudskog oblika koji je nastanjivao Aziju pre dolaska savremenih ljudi.
Zanimljivo je i to da su se neandertalci i denisovci međusobno ukrštali. Na osnovu fosila iz Denisove pećine u planinama Altaj na jugu Sibira, u blizini granica sa Kazahstanom, Mongolijom i Kinom, utvrđeno je da je pripadao ženi čija je majka bila neandertalka, a otac denisovac. To predstavlja direktan dokaz da su ove dve ljudske grupe imale zajedničko potomstvo.
Lobanja pronađena u dolini Salhit u istočnoj Mongoliji pripadala je ženi koja je živela pre približno 34.000 godina.
Ko su bili "preci duhovi"?
Još nije jasno ko su tačno bili ovi "preci duhovi" i "superarhaični predak". Ipak, procenjeni datumi njihovog odvajanja poklapaju se sa poznatim ljudskim vrstama iz praistorije.
"Preci duhovi" mogli bi da pripadaju grupama roda Homo iz srednjeg pleistocena, koje su živele u Africi pre oko 800.000 godina.
Nasuprot tome, superarhaični predak mogao bi biti identičan ili blisko srodan vrsti Homo erectus, koja je naseljavala Evroaziju još pre oko 1,8 miliona godina.
Komentari (0)