Jesen počinje 23. septembra u 2.06: Astronom za Euronews Srbija otkriva šta se menja na nebu i zašto ranije pada mrak

Iako su temperature već pale, a na pojedinim višim predelima Srbije je bilo i snega, jesen kalendarski počinje 23. septembra u 2 sata i 6 minuta posle ponoći po lokalnom vremenu.

Zašto se datum i tačno vreme početka godišnjih doba menjaju iz godine u godinu i šta se zapravo dešava tokom jesenje ravnodnevice, objasnio je za Euronews Srbija Vladimir Gašić iz Astronomskog društva „Ruđer Bošković“.

Kako je naveo, na pomeranje trenutka ravnodnevice utiče više faktora, između ostalog kretanje Zemlje po orbiti, kao i gravitacioni uticaji Meseca i drugih planeta.

„Stvar je u tome što Zemljina orbita nije ravnomerne brzine. Ona se faktički sporije kreće kada je bliže Suncu, a brže kada je malo dalje“, objasnio je Gašić.

Prema njegovim rečima, dodatni uticaji, uključujući perturbacije koje izaziva Mesec, dovode do pomeranja trenutka u kojem Sunce, posmatrano sa Zemlje, prelazi preko nebeskog ekvatora.

Upravo taj trenutak označava jesenju ravnodnevicu, odnosno ekvinocij, kada su dan i noć približno jednake dužine.

„To je zapravo naziv te ravnodnevice, odnosno jesenje ravnodnevice, kada su dan i noć jednake dužine. Dvanaest sati traje dan, 12 sati traje noć“, rekao je Gašić.

Tanjug/Ana Paunković

On je objasnio da se tačan trenutak ekvinocija izračunava primenom astronomskih modela i Keplerovih zakona, uz uzimanje u obzir različitih gravitacionih uticaja.

Jesen donosi i promenu sazvežđa koja su vidljiva na noćnom nebu. Među njima su Kefej, Kasiopeja, Andromeda i Pegaz, a karakteristična figura za ovo godišnje doba je takozvani jesenji četvorougao.

„Svako godišnje doba ima svoju asociranu geometrijsku figuru koja se sastoji od najsjajnijih zvezda koje možemo da vidimo uprkos svetlosnom zagađenju, na osnovu kojih prepoznajemo koje je godišnje doba. U tom slučaju, to je jesenji četvorougao u sazvežđu Pegaza“, naveo je Gašić.

Govoreći o pomračenjima, Gašić je rekao da na evropskom kontinentu tokom ove jeseni neće biti prilike za posmatranje sličnog pomračenja Sunca kakvo je bilo moguće videti tokom prethodnog perioda.

Kako je objasnio, pomračenja Sunca nisu naročito retka, ali je njihov pojas vidljivosti ograničen. Mesec je oko 400 puta manji od Sunca, ali je istovremeno mnogo bliži Zemlji, zbog čega iz određenih delova planete može da zakloni Sunčev disk.

Prema njegovim rečima, naredna prilika za posmatranje pomračenja Sunca iz nekih delova Evrope biće kasnije, dok će se jedno pomračenje naredne godine moći posmatrati iz Egipta.

Promena godišnjeg doba donosi i sve raniji zalazak Sunca i kasnije svitanje. Na to utiče složena kombinacija kretanja Zemlje oko svoje ose i oko Sunca, kao i gravitacioni uticaji drugih nebeskih tela.

Gašić je objasnio da na način na koji doživljavamo sumrak utiče i atmosfera.

„Imamo refrakciju, to jest prelamanje svetlosti samog Sunca. Sunce može da zađe, ali usled prelamanja svetlosti, kada prolazi svetlost kroz atmosferu, onda dođe do toga da Sunce zapravo deluje kao da je malo iznad u odnosu na poziciju u odnosu na koju bismo očekivali“, rekao je.

Više o ovoj temi pogledajte u video prilogu na početku teksta.