Zdravstvene posledice naglog pada temperature: Šta treba da znate kada temperatura padne sa 35 na 15°C?

U poslednja 24 sata svedoci smo ekstremnih vremenskih promena – juče je bilo 34°C, a danas samo 15°C. Nagli pad temperature za 20 stepeni u roku od jednog dana može ozbiljno uticati na zdravlje. Kako se organizam prilagođava ovim uslovima i ko je najugroženiji?

Koji su simptomi?

Problemi sa disajnim putevima

Hladniji vazduh može iritirati disajne puteve, što dovodi do kašlja, otežanog disanja ili pogoršanja stanja kod osoba sa astmom i hroničnom opstruktivnom bolešću pluća (HOBP). Pad temperature takođe može oslabiti imunitet, povećavajući rizik od prehlada ili virusnih infekcija.

Kardiovaskularni problemi

Nagli prelaz na hladnije vreme sužava krvne sudove, što povećava krvni pritisak i opterećenje na srce. Osobe sa hipertenzijom ili srčanim oboljenjima mogu osetiti bol u grudima, ubrzan rad srca ili čak povećan rizik od srčanog udara.

Bolovi u zglobovima i mišićima

Osobe sa artritisom ili reumatskim oboljenjima često prijavljuju pojačane bolove tokom vremenskih promena. Niska temperatura i povećana vlažnost mogu dodatno pogoršati ove simptome.

Glavobolje i migrene

Promene atmosferskog pritiska, koje često prate temperaturne skokove, mogu izazvati glavobolje ili migrene, posebno kod meteosensitivnih osoba.

Psihološki efekti

Nagli pad temperature može uticati na raspoloženje, izazivajući umor, razdražljivost ili simptome sezonskog afektivnog poremećaja (SAD), naročito ako je praćen smanjenjem sunčeve svetlosti.

Tipični simptomi:

• Umor i malaksalost
• Glavobolja ili vrtoglavica
• Bol u zglobovima ili mišićima
• Osećaj hladnoće i drhtavica
• Otežano disanje ili suvi kašalj
• Povišen krvni pritisak
• Razdražljivost ili anksioznost

Ko je najugroženiji?

Pre svega starije osobe. Njihov organizam teže reguliše telesnu temperaturu, a često imaju hronične bolesti koje se pogoršavaju.

Ugrožene su i osobe sa hroničnim oboljenjima. Pacijenti sa srčanim, plućnim ili reumatskim bolestima posebno su osetljivi.

Od temperaturnih razlika nisu izuzeta ni deca jer je njihov imunološki sistem još u razvoju, pa su podložnija prehladama.

Ove razlike pogađaju i meteosensitive osobe, odnosno one koje reaguju na vremenske promene često imaju pojačane simptome poput nesanice ili glavobolje.

Kako se zaštititi?

Da biste smanjili rizik od zdravstvenih problema oblačite se slojevito kako biste se prilagodili promeni temperature. Pijte dovoljno tečnosti da izbegnete dehidraciju. Izbegavajte naglo izlaganje hladnoći, posebno ako ste znojavi. Uzimajte vitaminske suplemente (naročito vitamin C i D) za jačanje imuniteta. Osobe sa hroničnim bolestima treba redovno da uzimaju propisanu terapiju i konsultuju lekara ako primete pogoršanje.