Alarmantan trend u Srbiji: Sve više mladih oboleva od srčanih bolesti – genetika i nebriga o zdravlju ključni faktori

Sve više mladih ljudi u Srbiji danas se suočava sa kardiološkim problemima, što ranije nije bio slučaj, upozorava kardiolog profesor doktor Petar Otašević. Prema njegovim rečima, naš organizam svakodnevno trpi stres usled vremenskih promena, hladnog vazduha, vetra i nepovoljnih klimatskih uslova, ali sve veći broj mladih pacijenata koji dolaze sa ozbiljnim srčanim oboljenjima alarmantan je trend koji ne sme biti zanemaren.

"U principu, uvek kada se vreme menja – prelazak sa toplog, letnjeg na hladno, zimsko – osobe sa manjom sposobnošću adaptacije, kao što su stariji ljudi, deca ili osobe sa hroničnim bolestima, to teže podnose. Hladno vreme dovodi do skupljanja krvnih sudova, što kod osoba sa povišenim krvnim pritiskom može izazvati nagli skok pritiska. Kod onih sa promenama na krvnim sudovima srca, ovo može dovesti do pucanja plakova i infarkta miokarda, dok suženi krvni sudovi vrata mogu izazvati šlog", objašnjava Otašević.

Ipak, ono što posebno zabrinjava stručnjake je činjenica da među pacijentima sa kardiološkim problemima sve češće ima mladih i izrazito mladih osoba. 

"To je danak vremenu u kome živimo i nebrizi o sopstvenom zdravlju. Naša zemlja nije izuzetak u odnosu na druge zemlje – sve češće ljudi ne odlaze kod lekara na vreme. Često govorimo o naizgled zdravim osobama, koje nemaju tegobe, ali imaju faktore rizika kao što su visok krvni pritisak, povišen holesterol, dijabetes, gojaznost, neadekvatna ishrana i pušenje. Ti faktori rizika uglavnom ne daju nikakve simptome dok ne dođe do ozbiljnih zdravstvenih problema, poput akutnog infarkta miokarda", napominje Otašević.

Euronews Srbija

Doktor Otašević ističe da su u njegovoj praksi sve češći slučajevi mladih ljudi između 30 i 40 godina koji dolaze sa infarktom, što ranije gotovo nije bio slučaj. 

"Uvek savetujem sistematske preglede – pratite krvni pritisak, masnoće u krvi, šećer. Kardiovaskularne bolesti se ne dešavaju odjednom, problem je u tome što faktore rizika ne prepoznajemo na vreme i ne lečimo dok ne dođe do ozbiljnih komplikacija", kaže on.

Kako prepoznati infarkt miokarda

Tipični znak infarkta miokarda je jak bol u grudima, koji može nastati u miru ili pri manjem naporu, sa karakterom stezanja, pečenja ili pritiska. Bol se često širi u vilicu i levu ruku i traje najmanje 20 minuta. 

"Ukoliko neko oseti takav bol, velika je verovatnoća da se radi o akutnom infarktu miokarda i treba odmah reagovati, jer što pre stignete u zdravstvenu ustanovu, manja je šansa za ozbiljne komplikacije ili smrt. Nažalost, 25 odsto bolesnika umre pre nego što stigne u bolnicu", dodaje Otašević.

Međutim, bol u grudima nije uvek srčanog porekla.

"Statistike pokazuju da samo oko 20 odsto osoba sa bolom u grudima zaista ima srčane tegobe. Kod većine pacijenata bol je izazvan drugim stanjima, poput zapaljenja pluća, povrede rebara ili problema sa vratom i kičmom. Ipak, ukoliko niste sigurni, najbolje je da se javite lekaru, jer provera može značajno pomoći", ističe kardiolog.

Genetika igra važnu ulogu, posebno u metabolizmu holesterola. 

"Enzime za metabolizam holesterola nasleđujemo od roditelja. U porodicama gde postoji istorija ranog oboljevanja od kardiovaskularnih bolesti – kod muškaraca mlađe od 55, kod žena mlađe od 65 godina – postoji visoka verovatnoća da potomci imaju povišene vrednosti holesterola koje povećavaju rizik od infarkta i šloga“, objašnjava Otašević.

Anastasiia Havrysh / Alamy / Profimedia

On preporučuje redovne analize masnoća u krvi, uključujući ukupni holesterol, HDL, LDL i trigliceride, kao i glikemiju i funkciju bubrega, jer bubrežna slabost može doprineti razvoju srčanih bolesti.

"To ne zahteva mnogo vremena ni finansijskih sredstava, već samo pažnju i dobru volju pacijenata", dodaje.

Različiti simptomi infarka kod žena i muškaraca

Profesor Otašević ističe i razlike u pojavnosti srčanih bolesti kod muškaraca i žena. 

"Žene su zaštićene polnim hormonima dok imaju ciklus. Do 65. godine kardiovaskularne bolesti češće pogađaju muškarce, a nakon 75. žene su više izložene. Klasični simptomi infarkta kod žena mogu biti atipični – opšta slabost, gubitak svesti, mučnina – što otežava dijagnozu i dovodi do lošije prognoze", naglašava on.

Kardiolog savetuje umerenost u svemu, redovne preglede i fizičku aktivnost. 

"Fizička aktivnost je izuzetno važna – preporučuje se 150 minuta nedeljno, što može biti brzi hod, biciklizam ili plivanje. Vežbanje kod gojaznih osoba značajno smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti", zaključuje profesor Otašević.