Novi antibiotici koji "menjaju oblik" mogli bi da reše globalni problem rezistencije

Otpornost na antimikrobne lekove Svetska zdravstvena organizacija (SZO) proglasila je "jednom od deset najvećih globalnih pretnji po javno zdravlje sa kojima se čovečanstvo suočava", a postaje sve veći problem. 

U državama koje su članice Evropske unije, kao i Islandu i Norveškoj - više od 35.000 ljudi umre svake godine od infekcija otpornih na antibiotike, prema podacima Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC). 

Naučnici trenutno rade na rešavanju ovog problema, a studija koja je objavljena početkom aprila pokazuje da novi antibiotici koji mogu da "menjaju oblik", pokazuju obećavajuće rezultate.  

Molekuli koji menjaju oblik 

Novo istraživanje zasnovano je na već poznatom i korišćenom molekulu - vankomicinu, antibiotiku koji se koristi od 1950-ih. 

 
Iako su manje uobičajene od penicilina i njegovih nusproizvoda, neke bakterije su postale progresivno otporne na vankomicin, što je dovelo do razvoja dve nove verzije, a poslednja se razvila 2017. godine.  

Da bi zaustavili ovu trku sa vremenom, istraživači iz laboratorije Cold Spring Harbor u Njujorku, stvorili su molekul koji može da menja oblik i pronašli način da preurede njegove atome. 

profimedia

"Trebalo bi da razmišljamo o molekulima kao da imaju jedan oblik, koji omogućava molekulima leka da imaju veoma blisku interakciju sa oblikom terapeutske mete, za lečenje raka ili lečenje bakterijske infekcije, drugim rečima trebalo da ih posmatramo slično ključu u bravi, objasnio je glavni autor studije profesor Džon E. Mozes za Euronews Next. 

U ovom poređenju, otporna bakterija je ekvivalent nove "brave" za koju se mora napraviti novi ključ, proces koji "može da odneti mnogo vremena i novca", dodaje Mozes. 

Povezane vesti

Zdravlje

U kojim zemljama Evrope se najviše koriste antibiotici: "Samo polovina stanovnika EU zna da ti lekovi ne ubijaju viruse"

Potrošnja antibiotika u EU beleži pad, međutim, beleži se i njihova pogrešna upotreba kao i verovanje da pomažu u borbi protiv virusa.

09/04/2023

15:00

https://www.euronews.rs/magazin/zdravlje/83049/u-kojim-zemljama-evrope-se-najvise-koriste-antibiotici-samo-polovina-stanovnika-eu-zna-da-ti-lekovi-ne-ubijaju-viruse/vest

pročitaj celu vest

Društvo

Udruženja pacijenata Srbije: Rezistencija na antibiotike poprima razmere pandemije

Otpornost bakterija na antibiotike poprima razmere pandemije, rekao je predsednik Udruženja pacijenata Srbije (UPS) Savo Pilipović.

05/04/2023

12:36

https://www.euronews.rs/srbija/drustvo/83359/udruzenja-pacijenata-srbije-rezistencija-na-antibiotike-poprima-razmere-pandemije/vest

pročitaj celu vest

 
Njegov tim je kombinovao vankomicin sa molekulom zvanim bulvalen, ovaj drugi ima sposobnost da promeni svoj oblik. To ga čini fluksionim - ili ne-krutim - molekulom, a Mozes je na ovo naišao dok je prisustvovao konferenciji u Australiji 2017. godine.  

"Ova sposobnost brzog menjanja oblika može omogućiti molekulima leka ("ključa") da i dalje stupe u interakciju sa terapeutskom metom ("bravom") čak i ako se njena struktura promeni", rekao je Mozes.  

Korišćenje metode klik hemije 

Kako bi kombinovao dva molekula, tim je koristio klik hemiju, metodu za koju su Karolin Bertoci, Morten Piter Meldal i Karl Bari Šarples prošle godine dobili Nobelovu nagradu za hemiju. 

Jednostavna, brza i efikasna, klik hemija je korisna za otkrivanje lekova jer čuva specifična svojstva molekula, u ovom slučaju, sposobnost ubijanja bakterija. 

"Klik hemija nam omogućava da uzmemo veoma komplikovane molekule (kao što je antibiotik vankomicin) i brzo ih povežemo zajedno, slično kao kada se lego kockice 'uklope' zajedno. Hemija je robusna i pouzdana i radi svaki put", rekao je Mozes čiji je profesor bio nobelovac Šarples.  

Tim je - u saradnji sa doktorkom Tatjanom Soares da Kosta sa Univerziteta u Adelejdu - testirao novi kombinovani molekul na larvama voštanog moljca. Nakon toga, larve su zatim zaražene patogenim bakterijama otpornim na klasične antibiotike. 

 
Studija, koja je objavljena u zvaničnom časopisu Nacionalne akademije nauka Sjedinjenih država "Proceedings of the National Academy of Sciences", pokazala je obećavajuće rezultate ovog antibiotika koji menja oblik. 

Pixabay

Zbog mogućnosti promene oblika, pokazalo se da je lek efikasan protiv otpornih patogena. Pored toga, bakterije nisu razvile otpornost na novi molekul, koji bi mogao da radi duže od svojih prethodnika. 
 
Autori studije su istakli da bi rezultati mogli da ponude "potencijal kratkoročnog rešenja koje koristi prednosti uspostavljenih lanaca snabdevanja i kliničkog uspeha". 
 
Pored globalnih zdravstvenih koristi, ovo rešenje bi moglo biti i ekonomično jer se procenjuje da otpornost na antibiotike samo u Evropi košta 1,5 milijardi evra godišnje.
 
Tim je rekao da "utiru put budućim studijama" u ovoj oblasti. Laboratorija Cold Spring Harbor trenutno radi na prilagođavanju ove tehnike drugim antibioticima koji se klinički koriste. 
 
"Ako možemo da izmislimo molekule koji će napraviti razliku između života i smrti, to bi bilo najveće dostignuće ikada", rekao je Mozes.