Mršavljenje "za plažu" u poslednji čas: Nutricionistkinja upozorava zašto internet dijete mogu da budu opasne
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Srbija je godinama među vodećim evropskim zemljama kada je reč o pretraživanju zdravstvenih simptoma i saveta na internetu, a u poslednje vreme u tu svrhu sve češće koriste i alate zasnovane na veštačkoj inteligenciji. Tokom leta najčešće se traže odgovori na pitanja kako brzo smršati, pripremiti se za odlazak na more ili skinuti višak kilograma za svega nekoliko dana.
Međutim, koliko su takvi saveti pouzdani i bezbedni? Nutricionistkinja Sonja Nikačević za Euronews Srbija kaže da brza rešenja uglavnom ne postoje i upozorava da većina popularnih dijeta sa interneta daje samo prividne rezultate.
Kako objašnjava, najveći problem je što mnogi o ishrani počinju da razmišljaju tek neposredno pred godišnji odmor.
"Umesto da se dobra telesna masa i zdravlje čuvaju tokom cele godine, o fizičkom izgledu razmišljamo tek mesec ili petnaest dana pred odmor i očekujemo da za dva ili tri dana rešimo višak kilograma", kaže Nikačević.
MAXIMILIAN STOCK LTD/Sciencephoto/Profimedia
Prema njenim rečima, jedino što se može smatrati prihvatljivim kratkotrajnim režimom jeste ishrana zasnovana na svežem voću i povrću tokom dva do pet dana, uz dovoljan unos tečnosti, ali isključivo kod zdravih osoba.
Na taj način moguće je izgubiti nekoliko kilograma, ali ne treba očekivati drastične promene.
"Ovo nije način da izgubite deset ili više kilograma. Može da dođe do smanjenja telesne mase za nekoliko kilograma, ali ništa više od toga", ističe ona.
Povezane vesti
Većina brzih dijeta zapravo samo dovodi do izbacivanja viška tečnosti iz organizma, pa iako se kazaljka na vagi pomera, to ne znači da dolazi do gubljenja masnih naslaga.
"Dakle, nećete biti mršaviji, bićete lakši. I istog momenta kada se vratite na normalnu ishranu koja podrazumeva unos svih namirnica iz svih grupa, ta količina kilograma će odmah da se vrati", naglašava Nikačević..
Zašto "kupus dijeta" ne daje rezultate
Ipak, na internetu se svakodnevno mogu pronaći različite varijante takozvanih brzih dijeta – kupus dijeta, pomorandža dijeta, dijeta sa jajima ili lubenicom, kojima mnogi pribegavaju želeći da se što pre reše viška kilograma.
"Ljudi su u velikoj zabludi da mogu tokom cele godine da jedu šta hoće, da izgledaju kako hoće, da ne brinu računa i ne vode uopšte o fizičkom izgledu i o zdravlju, i da onda u roku od 15 ili mesec dana pred odmor, izgledaju zadovoljavajuće na plaži. Definitivno neće, jer je skidanje masnih naslaga proces koji traje mesecima", kaže naša sagovornica.
Euronews
Jedan od letnjih mitova jeste da lubenica, posebno u kombinaciji sa sodom bikarbonom, ubrzava mršavljenje i "topi" masne naslage na stomaku.
Nikačević kaže da ni takve tvrdnje nisu tačne.
"Lubenica jeste zdrava ugljenohidratna namirnica. Ako se jede umereno, može biti deo zdrave ishrane. Onaj beličasti deo između zelene kore i crvenog ploda koristi se kao afrodizijak. S druge strane, soda bikarbona može ozbiljno da poremeti vrednost organizma", ističe nutricionistkinja.
Povezane vesti
Kako se pravilno hraniti tokom toplotnog talasa
S obzirom na to da meteorolozi najavljuju novi talas ekstremnih vrućina, nutricionistkinja podseća da je najvažnije prilagoditi način života visokim temperaturama.
Na prvom mestu je hidratacija.
"Potrebe za vodom okvirno se mogu izračunati tako što se telesna masa pomnoži sa 0,03, ali to pravilo ne važi za osobe koje imaju određene zdravstvene probleme. Uopšteno, ne bi trebalo unositi manje od litar i po vode dnevno, dok je oko dva litra optimalna količina za većinu ljudi", kaže ona.
Naglašava da vodu ne treba piti odjednom u velikim količinama.
profimedia
"Prava hidratacija podrazumeva da se voda unosi postepeno, u manjim gutljajima tokom celog dana", kaže nutricionistkinja.
Kada je reč o ishrani, savetuje da prednost imaju voće i povrće sa visokim sadržajem vode, poput lubenice, dinje, krastavca, paradajza i breskvi, kao i više manjih obroka raspoređenih na svaka dva i po do tri sata.
"Ishrana mora da bude raznovrsna, što znači da, pored voća i povrća, treba unositi i proteine – meso, ribu, jaja, kao i mleko i mlečne proizvode", navodi Nikačević.
Takođe upozorava da ni veoma hladna ni veoma vruća hrana nisu dobar izbor tokom letnjih dana, jer takvi obroci mogu da oslabe proces varenja i oštete sluznicu gastrointestinalnog trakta.
Više o ishrani tokom vrelih dana i letnjim dijetama, pogledajte u priloženom videu.
Komentari (0)