Svet i dalje "tone" u plastičnom otpadu: Zašto zabrane u Evropi jednostavno ne funkcionišu
Komentari
10/01/2026
-10:21
Plastika za jednokratnu upotrebu je poput toksičnog bivšeg partnera koji se stalno vraća. Plastične slamke, pribor za jelo i stiroporne kutije i dalje se pojavljuju na pultovima za hranu za poneti, u kafićima i restoranima širom Evrope, uprkos tome što ih je EU zabranila i zvanično povukla iz upotrebe 2021. godine.
Blok je ciljao nekoliko proizvoda nakon što je otkrio da 85 odsto otpada koji dospeva na njegove obale čini plastika — gotovo polovina toga su bili jednokratni predmeti poput slamki, kutija za hranu za poneti, pribora za jelo i tanjira.
Kako bi se rešio ovaj rastući problem odbačene plastike, koja može otpuštati štetne hemikalije i sitne čestice koje ulaze u životnu sredinu i ljudski organizam — potencijalno povećavajući rizik od ozbiljnih zdravstvenih problema, uključujući rak i neplodnost — EU je odlučila da preduzme akciju.
Logika je bila jednostavna. Samo zabraniti prodaju, proizvodnju i uvoz najgorih krivaca i problem će nestati.
Ali stvarnost je mnogo drugačija, piše Dojče veče (DW). Oko 70 odsto restorana za hranu za poneti ispitanih u nemačkoj prestonici Berlinu i dalje nudi zabranjene plastične proizvode, prema testiranjima koje je 2024. sprovela nevladina organizacija Environmental Action Germany (DUH). Izveštaj pet nevladinih organizacija s istog kontinenta iz iste godine pokazao je da su zabranjeni proizvodi i dalje široko dostupni u većini evropskih zemalja.
Više od 400 miliona metričkih tona plastike proizvodi se svake godine — oko 50 kilograma po osobi. Kako proizvodnja i dalje raste, a globalna regulativa uglavnom neefikasna, istraživači upozoravaju će problem nastaviti da se pogoršava.
Plastika svuda oko nas
Jedna teorija objašnjava opstanak plastike za jednokratnu upotrebu nakon zabrane EU ostatkom zaliha nastalih tokom pandemije kovida 19. Posebno tokom vrhunca karantina 2020. godine, porudžbine hrane za poneti naglo su porasle kada su restorani bili zatvoreni ili su ljudi izbegavali da jedu van kuće.
Povezane vesti
Međutim, stručnjaci, poput Brite Šoc iz berlinske organizacije za zaštitu potrošača, kažu da vremenski okvir ne odgovara u potpunosti.
"Zabrana je stupila na snagu 2021. godine", kaže Šoc, koja je deceniju pomagala potrošačima da smanje upotrebu plastike.
Unsplash
Malo je verovatno da bi većina restorana mogla da skladišti ogromne količine posuda tako dugo, dodaje ona za DW, napominjući da plastika tokom vremena postaje porozna i ima ograničenje koliko dugo može bezbedno da čuva hranu i piće.
Ona navodi da je verovatniji razlog nedostatak poštovanja pravila od strane trgovaca i ugostiteljskih objekata.
Mnogi vlasnici malih preduzeća koji su prešli na papirne ili aluminijumske zamene beleže veće troškove.
"Katastrofa je. Ne možemo da nabavimo odgovarajuće papirne tanjire, a skupo je", rekao je jedan vlasnik restorana za DW. Drugi je potvrdio te poteškoće, dodajući da je deljenje plastičnih slamki za njega imalo sentimentalnu vrednost.
Ali, u teoriji, ta sentimentalnost mogla bi ga skupo koštati, jer u Nemačkoj može biti kažnjen sa do 100.000 evra ako se ne pridržava novih pravila.
Povezane vesti
Nesprovođenje pravila predstavlja još jedan problem. Kada je DW kontaktirao vlasti u pet najvećih nemačkih gradova da pita kako nadziru poštovanje i sankcionišu prekršioce, nijedna nije mogla da navede primer izrečenih kazni. Većina je rekla da deluje samo po pritužbama ili, u najboljem slučaju, sprovodi nasumične kontrole.
profimedia
Konzistentno izricanje kazni i efikasnije komuniciranje zabrane bili bi bolja preventiva, rekao je Tomas Fišer, koji vodi odeljenje za cirkularnu ekonomiju pri organizaciji Environmental Action Germany. On je efekat uporedio sa izbegavanjem plaćanja karte u javnom prevozu.
"Ako bi ljudi znali da se prekršaji kažnjavaju, ne bi to činili", rekao je on.
Povezane vesti
Druge zemlje su preduzele oštrije mere. Kenija je zabranila plastične kese 2017. godine uz kazne do 4 miliona kenijskih šilinga — oko 26.000 evra — ili do četiri godine zatvora. Za razliku od Nemačke, to nije bila samo prazna pretnja. Dve godine nakon uvođenja zabrane, vlasti su već registrovale nekoliko stotina hapšenja i sudskih postupaka. Tri kenijska prodavca voća uhapšena su zbog korišćenja zabranjenih plastičnih kesa.
Načini zaobilaženja zabrane plastike
Onlajn trgovina predstavlja jednu od slabih tačaka zakona. Plastične slamke i pribor za jelo i dalje su široko dostupni na velikim maloprodajnim platformama poput Temua, eBaya i Fruuga.
"Zaista je vrlo lako naručiti zabranjenu plastiku iz zemalja van EU. A proizvođači tamo ne moraju da se pridržavaju zakonodavstva EU prilikom proizvodnje takvih proizvoda", rekla je Šoc.
Ali čak i unutar EU proizvođači koriste rupe u zakonu. Neki zaobilaze ograničenja tako što proizvode jednokratni pribor za jelo koji je nešto deblji i označavaju ga kao "višekratni".
"Višekratno ne znači da se zaista ponovo koristi", rekla je Natali Gontar iz Francuskog nacionalnog istraživačkog instituta za poljoprivredu, hranu i životnu sredinu, dodajući da je zabrana EU u nekim slučajevima čak povećala potrošnju.
Zakon se lako može zaobići jednostavnim povećanjem debljine, rekla je istraživačica. Gontar se prisetila i da su joj se kompanije obraćale tokom izrade zabrana EU tražeći savet. Nešto kasnije, "vratile su se i rekle: ‘Izvinite, ali više nam ne treba pomoć. Samo ćemo povećati debljinu".
Neujednačeno zakonodavstvo o plastici
Širom sveta, najmanje 90 zemalja uvelo je neku vrstu zabrane plastike. Međutim, pravila se znatno razlikuju, ciljajući različite regione i proizvode. Stručnjaci kažu da ovako fragmentiran sistem malo doprinosi smanjenju otpada.
profimedia
U Nemačkoj su zabranjene samo plastične kese debljine između 15 i 50 mikrometara. Ipak, 87 odsto kesa koje su podeljene 2022. godine spadalo je u ovu kategoriju, što dodatno ističe konfuziju oko zakona.
Čak i u Keniji, gde se zabrana plastičnih kesa smatra relativno uspešnom i posmatrači potvrđuju čišće ulice u velikim gradovima poput Najrobija, napredak je usporen. Plastične kese sada ulaze u Keniju iz susednih zemalja koje nemaju zabranu.
Studija iz 2025. godine iz SAD — gde neke države čak zabranjuju bilo kakvo zakonodavstvo o plastici — pokazala je da su zabrane na velikoj skali ili na nivou cele zemlje najsnažnije.
Pored poziva na globalne zabrane, Himena Banegas iz Centra za međunarodno ekološko pravo se zalaže i za ograničenje proizvodnje plastike, predlog koji je razmatran na UN pregovorima o ugovoru o plastici, najnovije u avgustu 2025.
Koalicija predvođena naftnim zemljama Iranom, Saudijskom Arabijom, Kinom i Rusijom želela je da zakonodavstvo ostane na nacionalnom nivou, fokusirano na upravljanje otpadom. Međutim, grupa predvođena Norveškom, Ruandom, Kanadom i još 72 zemlje zagovarala je šire zabrane i ograničenje proizvodnje. Stavovi su bili toliko različiti da UN nije mogao da postigne konsenzus. Oko 98 odsto sve plastike proizvodi se od fosilnih goriva.
Komentari (0)