Igre 
"Mural mora pasti": Završen protest zbog grafita posvećnog Mladiću, policija razdvajala aktiviste NVO i Levijatan
Komentari13/11/2021
-18:08
Na Cvetnom trgu u Beogradu večeras oko 19 sati završen je protest građanskih aktivista pod nazivom "Mural mora pasti", koji su vlastima i javnosti poslali poruku da državne institucije ne smeju da štite lik osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića.
Kako javlja reporter Euronews Srbija, protest je prošao bez incidenata, iako je na protestu bila prisutna grupa od tridesetak mladića u crnom.
Iako je bilo najavljeno da će učesnici skupa organizovano otići do murala Mladića u Njegoševoj ulici, od toga se odustalo iz bezbednosnih razloga.
Policija je, kao i 9. novembra, između dve grupe formirala kordon kako ne bi došlo do sukoba.
Nešto pre 18 časova počeli su da dolaze aktivisti na čelu sa Aidom Ćorović, Vesnom Rakić Vodinelić i Dobricom Veselinović iz incijative "Ne davimo Beograd". Na skup su došli i predsednik Nove stranke Aris Movsesijan, bivši poslanik DS Balša Božović, kao i Žene u crnom koje su donele transparent "Nikada ne možemo zaboraviti genocid u Srebrenici".
Sa druge strane okupila se grupa mladića sa crnim maskama, među kojima je Pavle Bihali iz Levijatana, a koji uzvikuju parole - "Aida Srpkinjo", "Aida ustašo", kao i ime Ratka Mladića.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Ćorović se obratila prisutnima i rekla da neće ići do murala jer ne želi incidente. Ona je poručila pristalicama da će pobediti u ovoj borbi za bolju Srbiju.
Povezane vesti
"Pobedićemo, zato što je naše gorivo ljubav iskonska, iskrena, čista. Volim čak i ove dečake u crnim majicama. Pogledajte u oči te dece, oni su sami, oni mrze i ovo što rade, rade iz nemoći. Oni napadaju dve žene, jednu sede kose. Oni traže sebe", poručila je Ćorović.
Odgovarajući na optužbe da je svojim aktivizmom u vezi murala "razvodnila energiju" i "zamaglila" raspravu o Zakonu o referendumu, Ćorović je poručila da su svi zakoni, od referenduma, projekta Rio Tinto ili Makiša mogući samo zato što je Ratko Mladić "heroj" i što smo potonuli u fašizam.
Novinar i publicista Rade Radovanović rekao je da živimo zaveru ćutanja i da zbog toga mora pasti režim Aleksandra Vučića.
Euronews/Pavle Kosić
Filmski reditelj Stevan Filipović poručio je da je ovo "mural posvećen devedesetim".
"Ne mogu da budem građanin zemlje koja štiti ratnog zločinca, koji je ubio 8.000 ljudi. Ljudi neće da žive u ovom poniženju. Najveći mural ratnim zločincima je ovaj režim. To je mural devedesetim", naglasio je on.
Marko Oljača iz organizacije "Koraci" pozvao je pripadnike "dela opozicije" da se jasno odrede, ne samo prema Ratku Mladiću, već i o celom nasleđu devedesetih.
"Potpuna je sramota što oni ćute i što danas nisu ovde", kazao je Oljača.
Povezane vesti
Ispred murala je ostala manja grupa mladića da stražari, ali je situacija mirna. Kako javlja reporter Euronews Srbija, oni su opkolili mural i pevaju pesme.
Podsetimo, policija je 9. novembra privela aktivistkinje Aidu Ćorović i Jelenu Jaćimović nakon što su na Dan brobe protiv fašizma, uprkos zabranama, gađale jajima mural.
Nakon nekoliko sati Ćorović i Jaćimović su puštene iz policije
Povezane vesti
Na uglu Njegoševe i ulice Alekse Nenadovića, gde se nalazi mural, tada se okupila i grupa desničara i pristalica Ratka Mladića koji su skandirali njegovo ime.
Dve grupe međusobno su razmenjivale verbalne provokacije, ali nije došlo do sukoba jer ih je policija fizički razdvajala.
Mural nastao sredinom jula
Mural je sredinom jula oslikan u Njegoševoj, da bi već početkom avgusta pet puta bio precrtavan, škraban i brisan. Najpre je lik Mladića iškraban sivom farbom.
U sredu je Đorđo Žujović iz SDP-a Rasima Ljajića zalio kofom bele farbe Mladićev lik, ali su se mladići sa kačketima i maskama okupili i očistili ga.
Đurić: Neće biti dogovora u regionu dok slavimo zločinca
Istoričar Milovan Pissari i Ivan Đurić iz Inicijative mladih za ljudska prava rekli su za Euronews Srbija da je apsolutno neprihvatljivo da u Beogradu postoji mural Ratku Mladiću i da ga policija štiti.
Đurić je ocenio da mnogi treba da se zapitaju zbog činjenice da se Mladić oslikava po našim zidovima kao heroj.
On je dodao da je Incijativa mladih za ljudska prava očekivala da će država sama ukloniti mural, ali pošto se to nije desilo, odučili su da organizuju akciju u saradnji sa stanarima zgrade.
"Niko od molerskih i drugih službi nisu smeli za novac to da urade. Svi u ovoj zemlji žive u strahu, zato smo organizovali javni skup da se bi se prekrečilo pet metara murala. Ratko Mladić je osuđeni ratni zločinac. Nikakvog dogovora u regionu neće biti dok slavimo zločinca. Dok ga slavimo, imaćemo partnera u Dodiku i Putinu. Niko više neće hteti da razgovara. Sa ratnim zločincima i onima koji slavi se ne razgovara", poručio je Đurić.
Pissari je naveo da treba imati u vidu da se radi o Ratku Mladiću koji je osuđen za gencid i da je neprihvatljivo da mural i dalje stoji.
Bešlin: Odnos prema fašizmu je i odnos prema ratovima desedesetih
Istoričar Milivoj Bešlin je za Euronews Srbija podsetio da je trebalo da se desi prekrečavanje murala posvećenog Ratku Mladiću koji je optužen za ratne zločine. On je rekao, takođe, da je "sramotno videti koliko je u gradu murala kojima se slave i optuženici i osuđenici za ratne zločine devedesetih".
Osvrnuo se i na obrazloženje MUP-a za zabranu skupa, rekavši da je u ovakvim situacijama, čak i kada postoji, odgovor veoma slab.
"Ako ministar policije kaže da su to nekakve dve jednake strane, i da će tu da dođe do sukoba, i ako se zabrani nešto što je antifašističko i nešto što je promocija fašizma, onda mora da se postavi pitanje. Odnos prema fašizmu nije samo odnos prema Drugom svetskom ratu, već i prema ratovima devdesetih i današnjim vrednostima, ili antivrednostima koje se promovišu", ističe Bešlin, dodajući da je u pitanju relativizacija fašizma.
Jačanje ekstremno desničarskih stavova primetno je i u Evropi, naglašava Bešlin, i to od sredine prošle decenije. On ističe da je to veoma opasno, i da je, kada su u pitanju ekstremno desničarske akcije i stavovi, jedan broj mladih ljudi i u Srbiji sklon takvom razmišljanju.
"To je poraz, naravno, i školskog sistema. Sistem vrednosti koji mi nudimo mladim ljudima je poražavajući. Kada vidite istraživanja javnog mnjenja i idejne orijentacije mladih ljudi, to je nešto od čega se zaista ledi krv u žilama", kaže Bešlin.
Komentari (0)