"Što je za katolički svet Sikstinska kapela, to je nama Gračanica": Istoričar o tome zašto treba posetiti ovaj manastir
Komentari05/08/2025
-14:51
"Gračanice, kad bar ne bi bila od kamena, kad bi se mogla na nebesa vazneti", ovo su početni stihovi naše pesnikinje Desanke Maksimović, posvećeni kosovskoj Gračanici, manastiru iz 14. veka, zadužbini kralja Milutina. Zašto bi posetioci morali da dođu u manastir Gračanica, za Euronews Srbija govorio je istoričar Aleksandar Gudžić.
Kako je rekao, Gračanica je nešto najreprezentativnije što srpski narod ima da ponudi svetu.
"Ako sebi dozvolimo komparaciju i upoređujemo svoje kulturno nasleđe sa svetskim kulturnim nasleđem, ono što je za Italijane i, generalno, katolički svet, Sikstinska kapela, to je Gračanica za Srbe. Dakle, nećemo biti pretenciozni ako kažemo da je to srpska Sikstinska kapela. Dakle, Gračanica je zadužbina jednog od najmoćnijih, najpoznatijih srpskih srednjovekovnih vladara, Stefana Uroša II Milutina. To je vladar koji je sagradio najviše crkava i manastira. Gračanica je kruna tog graditeljstva srpskog, srednjovekovnog", rekao je on.
Kako kaže istoričar, to je bio prvi put da su srpski srednjovekovni vladari gradili petokupolnu crkvu.
"Uspeli su u tome, ona nije bila samo izazov srpskim srednjovekovnim graditeljima, već je i izazov bio za tadašnje freskoslikare. Pojavio se unutar samog manastira određeni deo zidova i površina koje je trebalo oslikati i zanimljivo je rešenje na koji su srpski srednjovekovni freskoslikari, umetnici, taj problem rešili. Dakle, Gračanica nije samo specifična po svom graditeljstvu, već i po svojoj unutrašnjosti", rekao je on.
Kako je dodao, svako ko dođe i odluči se da poseti Gračanicu, sigurno se neće pokajati i, siguran je, neće otići isti.
Govoreći o problemima sa kojima se suočavaju i manastir Gračanica i drugi objekti Srpske pravoslavne crkve, istoričar navodi da je i to jedan od razloga zašto treba posetiti manastir jer u poslednjim decenijama u albanskoj naučnoj, političkoj javnosti i medijskoj sceni dominantan narativ da su srpske crkve i manastiri zapravo albanski, a da su ih Srbi u nekom trenutku oduzeli Albancima.
Povezane vesti
"Nije neuobičajeno da u albanskim medijima na Kosovu možete da čujete i vidite samozvane naučnike, analitičare i druge javne ličnosti koji će slobodno izneti stav da je Gračanica zapravo albanski manastir koji su Srbi oduzeli i da to treba biti vraćeno Albancima i predstavljeno kao albansko-kosovsko kulturno nasleđe. Ako mene lično pitate, šta je cilj takvog jednog narativa koji nije naučno utemeljen, potreban je kosovskoj, albanskoj, političkoj, intelektualnoj i medijskoj javnosti kako bi opravdali poteze svoje političke elite, svojih predstavnika od devedesetih na ovamo, kako bi opravdali pobunu 1999. godine, kako bi opravdali etničko čišćenje Srba i proterivanje 250.000 Srba sa Kosova i Metohije, kako bi opravdali rušenje preko 150 manastira i crkava na Kosovu devedesetih i dvehiljaditih. Iz tog nekog razloga je negde i potrebno da što više Srba dođe i poseti manastir Gračanice, da ne bi u nekom trenutku takvim jednim nonšalantnim, ignorantskim stavom zaobilazili Gračanicu i došli u situaciju da nam za 50 godina većina Srba prihvatio ovakav jedan narativ, ovakvu jednu laž da je Gračanica zapravo albanska, a da su Srbi u nekom trenutku samo privremeno koristili", naglasio je on.
Komentari (0)