Društvo

"Dekani pravnih fakulteta ne daju prijemni": Državna matura trebalo bi da bude zamena za prijemni, ali nisu svi za to

Komentari

Autor: Slavica Tuvić

08/03/2022

-

21:55

"Dekani pravnih fakulteta ne daju prijemni": Državna matura trebalo bi da bude zamena za prijemni, ali nisu svi za to
Tanjug/AP/Peter Kneffel - Copyright Tanjug/AP/Peter Kneffel

veličina teksta

Aa Aa

Pet državnih, pravnih fakulteta protive se da velika matura bude jedini uslov za upis na fakultete od 2024. godine, kako je planirano. Oni traže da buduću brucoši i dalje polažu prijemni ispit, kao i da prve tri godine bude prelazni period, a da se državna matura ne vrednuje pri upisu.

Podsećaju da po Zakonu o visokom obrazovanju autonomija univerziteta podrazumeva određivanje kriterijuma za upis na fakultete, sprovođenje upisa, prijemnih ispita i na kraju rangiranje kandidata.

O svojim stavotima vezanim za državnu maturu Zajednica državnih pravnih fakulteta uputila je otvoreno pismo akademskoj zajednici i javnosti u Srbiji, a pismo su potpisali dekani pravnih fakulteta u Novom Sadu, Beogradu, Nišu Kragijevcu i Prištini- Prof. dr Branislav Ristivojević, prof. dr Zoran Mirković, prof. dr Goran Obradović,prof. dr Dragan Vujisić, prof. dr Dušanka Jovović.

Od samog starta, govorilo se da je ideja da državna matura zameni prijemni na fakultetima. To je obradovalo brojne roditelje, jer ne bi morali da plaćaju izlazak dece na prijemni, ali i pripreme koje organizuju fakulteti. Sa druge strane unosilo je i dozu bojazni, jer nisu znali jasne kriterijume kako i pod kojim uslovima će se maturanti upisivati na fakultete, posebno iz srednjih stručnih škola (ukoliko idu u srednju medicinsku školu, pa žele da upišu pravo). 

Problemi u praksi

Prof. Branislav Ristivojević, dekan Pravnog fakulteta u Novom Sadu kaže za Euronews Srbija, da je za projekat državne mature (velike mature) potrošeno 10 godina, ogroman novac (koji je finansirala EU), a da su rezultati projekta praktično nesprovodivi. Na brojna pitanja dekana fakulteta, koja mogu predstavljati problem u praksi, nadležni koji rade na projektu nisu imali odgovor.

Tanjug/Zoran Žestić

 

"Niko nema odgovor šta će biti sa decom iz Republike Srpske i Crne Gore, mi tradicionalno iz tih zemalja upisujemo dosta studenata. Kako će se oni upisivati? Niko nije imao odgovor zašto će sva deca raditi jednaku maturu, iako nisu imali jednak fond časova tokom školovanja, zatim da li moramo ili ne da vrednujemo na upisu sve ili samo neke rezultate državne mature", rekao je Ristivojević.

Dodaje da prijemni ispiti za upis na fakultete služe da se proveri ko je spreman, ko ne da studira i na koji način da se izvrši rangiranje brucoša. Napominje da od nadležnih nisu dobili ni odgovor da li će biti dozvoljeno rangiranje privatnim univerzitetima.

"Budžetske studente država finansira. Nismo dobili odgovor da li neko pokušava da na mala vrta uvede privatno visoko obrazovanje u red budžetski finansiranog", rekao je on i dodao da je njihov stav da đaci moraju da na upisu u srednju školu znaju uslove po kojima će se školovati, a da sa državnom maturom to nije slučaj.

Predstavnici pravnih fakulteta pokrenuli su i pitanje šta će biti sa mladima koji upišu određeni fakultet, a na drugoj ili trećoj godini se predomisle i žele da studiraju nešto drugo. Do sada su oni mogli da polažu prijemni na drugom fakultetu, a sa novinama koje se uvode sve se komplikuje jer se državna matura polaže samo na kraju srednje škole. 

Podsećaju i na ustavnu odredbu da je visoko obrazovanje svima dostupno pod jednakim uslovima, a da projekat državne mature ne dozvoljava to đacima u srednjim stručnim školama.

"Deca koja su se sa 14 godina loše opredelila prilikom izbora srednje škole biće na određeni način kažnjena na državnoj maturi jer će morati više predmeta da polažu", naveo je on.

Da ostanu prijemni na fakultetima

Nisu jedini dekani pravnih fakulteta koji traže da uz državnu maturu ostanu i prijemni ispiti. Nezvanično saznajemo da će i drugi fakulteti istupiti sa sličnim zahtevima, ali da će se i na nivou univerziteta definisati zajednički stavovi po tom pitanju i uputiti Ministarstvu prosvete.

U Ministarstvu prosvete za Euronews Srbija kažu da uvođenjem državne mature, u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju, sve visokoškolske ustanove zadržavaju neotuđivo pravo da definišu potrebne uslove za upis na studije u okviru svojih studijskih programa.

Tanjug/AP/Laurent Gillieron

 

"Кonsultacije sa fakultetima o priznavanju državne mature kao jednom od mogućih uslova za upis na fakultete traju više od dve godine, proces usklađivanja svih činilaca je još uvek u toku, a Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja pažljivo sluša glasove svih zainteresovanih strana, te su različite sugestije svakako dobrodošle. Fakulteti će, verujemo, u narednom periodu svoje odluke o upisnim kriterijumima pažljivo razmatrati i doneti, imajući u vidu, pre svega, interese učenika i društva u celini", navode u Ministarstvu prosvete.

Drugo pilotiranje državne mature

Projekat Državna matura finansira Evropska unija iz IPA fondova sa 3,7 miliona evra. Uvođenje državne mature do sada je nekoliko puta pomerano. Najpre je trebala da bude uvedena 2021. godine, ali je pomereno  za 2022. godinu, uz obrazloženje da se pomera kako bi je polagali učenici koji srednju školu završavaju po reformisanom program. Novo pomeranje za još dve godine usledilo je, kako su objasnili iz Ministarstva prosvete, zbog epidemije virusa korona.

U oktobru prošle godine održano je prvo pilotiranje državne mature, a naredno će biće održano od 5. do 8. aprila ove godine.

Planirano je da đaci na kraju srednje škole polažu državnu maturu -opštu, stručnu i umetničku matura. Prvi put biće uvedeno 2024. godine i polagaće je učenici koji su srednju školu upisali u školskoj 2020/21 godini.

Na opštoj maturi, kada bude uvedena, đaci će polagati testove iz maternjeg jezika, matematike i treći test će biti po izboru učenika sa liste opšteobrazovnih predmeta - strani jezik (engleski, italijanski, nemački, ruski, francuski, španski), istorija, geografija, biologija, hemija, fizika.

Planirano je da fakulteti odrede svoje liste predmeta koje će da boduju za upis i da na osnovu toga đaci biraju koji predmet će da polažu kao izborni. Visokoškolske ustanove imaju rok do 31. avgusta 2022. godine da utvrde koji se ispiti sa opšte, stručne i umetničke mature vrednuju prilikom upisa na studije.

Đaci koji idu u srednju stručnu školu, planirano je da polažu stručnu maturu koja podrazumeva test iz srpskog jezika, matematike i stručnog predmeta. Da bi upisali fakultet potrebno je da polože i test iz predmeta sa liste opšteobrazovnih koje će bodovati visokoškolska ustanova koju žele da upišu.

Umetnička matura podrzumeva test iz srpskog jezika, predmet sa liste opšteobrazovnih predmeta i umetnički nastavni predmet.

Komentari (0)

Srbija