Igre 
Zagađen vazduh godišnje ubija 1.200 dece i tinejdžera u Evropi: Ogroman deo urbanih sredina izložen štetnim česticama
Komentari29/04/2023
-22:31
Visok nivo zagađenja vazduha u Evropi skoro svake godine izaziva više od 1.200 prevremenih smrti kod dece i tinejdžera, navodi se u izveštaju koji je u ponedeljak objavila Evropska agencija za životnu sredinu (EEA). Ovakvi rezultati ukazuju na činjenicu da je, uprkos poboljšanjima koja se beleže poslednjih godina, put do bezbednog i čistog vazduha još uvek dugačak.
Takođe, aerozagađenje značajno povećava rizik od bolesti kasnije u životu, a nivo primarnih zagađivača vazduha u mnogim evropskim zemljama ostaje "tvrdoglavo iznad" smernica Svetske zdravstvene organizacije (SZO), upozorava ova agencija u izveštaju.
Rezultati pokazuju da su centralno-istočna Evropa i Italija posebno pogođene, a prema izveštaju ove agencije objavljenom 2020. godine, Srbija se našla među prvih pet zemalja u Evropi u kojima je zabeleženo najveće prosečno dnevno zagađenje.
Svest o činjenici da aerozagađenje loše utiče na ljudsko zdravlje sve više raste, usled čega se javlja potreba da se što ozbiljnije pristupi rešavanju ovog probema. Države širom sveta se na različite načine hvataju u koštac sa ovom borbom, pa se postavlja pitanje, da li je zagađen vazduh zaista toliko opasan, kao i na koji način evropske zemlje planiraju da zaštite svoje građane i gde je u svemu ovome Srbija?
Koliko je loše zagađenje vazduha u Evropi?
U 2021. godini, više od 90 odsto urbanog stanovništva Evropske unijie bilo je izloženo štetnim nivoima zagađenja vazduha, navodi se u izveštaju.
Izloženost PM 2.5 česticama - najštetnijim česticama po ljudsko zdravlje - bila je veća od čak 97 procenata. Ove čestice, inače toliko male da ih je moguće videti samo elektronskim mikroskopm, predstavljaju vodeći uzrok moždanog udara, raka i respiratornih bolesti.
Podaci pokazuju da su nivoi PM 2.5 čestica najgori u centralno-istočnoj Evropi i Italiji, uglavnom zbog sagorevanja čvrstih goriva poput uglja u kućama i industriji. Oblasti za koje se smatra da imaju "veoma loš" kvalitet vazduha uključuju Piotrkov Tribunalski i Novi Sač u Poljskoj, Slavonski Brod u Hrvatskoj i Kremonu u Italiji.
Povezane vesti
Monitoring je pokazao da su nivoi ozona i azot-dioksida premašili smernice SZO u svim zemljama, dok su najviši nivoi ozona zabeleženi u regionu Mediterana i centralne Evrope.
Faro u Portugalu i Umea i Upsala u Švedskoj rangirani su kao najčistiji evropski gradovi sa najnižim prosečnim nivoima PM 2.5 čestica, piše Euronews.green.
Zašto su mladi ljudi toliko osetljivi na zagađenje vazduha?
Deca i adolescenti su posebno osetljivi na zagađenje vazduha jer se njihova tela i imuni sistem još uvek razvijaju.
Kratkoročno izlaganje azot-dioksidu (crveno smeđem toksičnom gasu oštrog mirisa) ozonu i PM 2.5 česticama - dugoročno može da utiče na funkciju i razvoj pluća dece, što može dovesti do respiratornih i kardiovaskularnih bolesti, uključujući astmu, koja pogađa devet odsto mladih ljudi širom Evrope.
Takođe, izloženost zagađenom vazduhu tokom trudnoće povezuje se sa malom telesnom težinom prilikom rođenja i rizikom od prevremenog porođaja.
Izveštaj procenjuje da zagađenje vazduha prouzrokuje više od 1.200 prevremenih smrti godišnje među mlađima od 18 godina u 32 zemlje članice Evropskog ekonomskog prostora, koje ne uključuju Veliku Britaniju, Švajcarsku ili Ukrajinu.
Iako je ovaj broj nizak u poređenju sa ukupnim smrtnim slučajevima od zagađenja vazduha, koji je procenjen na 311.000 u 2021. godini, posledice koje zagađenje vazduha ima na smrt ili hronične bolesti u ranom životu smatraju se većim.
Povezane vesti
Među širom populacijom, najčešći uzroci prevremene smrti prouzrokovane zagađenjem vazduha su srčane bolesti i moždani udar, a zatim plućne bolesti i rak pluća.
Kako Evropa planira da se zaštiti?
Deo Zelenog dogovora, Akcionog plana Evropske unije o nultom zagađenju, ima za cilj da ograniči emisije i smanji zagađenje vazduha širom bloka. Do 2030. ima za cilj da smanji broj smrtnih slučajeva povezanih sa PM 2.5 česticama za 55 procenata u poređenju sa nivoom iz 2005. godine.
Ali sve dok se zagađenje ne smanji na nivo koji je bezbedan, poboljšanje kvaliteta vazduha oko škola može pomoći u smanjenju štete po zdravlje dece.
Povezane vesti
Ovo može uključivati poboljšanje biciklističke infrastrukture i uvođenje zabrana saobraćaja ili ograničenja brzine kada deca putuju u školu ili se bave sportom na otvorenom.
Podaci za Srbiju poražavajući - koji su uzroci?
Prema izveštaju "Kvalitet vazduha u Evropi - 2020" koji je objavila Evropska agencija za životnu sredinu, Srbija ima visok nivo zagađenja vazduha, a PM10 i PM2.5 čestice prelaze granične vrednosti Evropske unije.
Prema ovom izveštaju glavni izvori zagađenja PM10 i PM2.5 u Srbiji su industrijski procesi, proizvodnja energije, transport, kao i grejanje u kućama i stanovima. Takođe se navodi da zagađenja vazduha u našoj zemlji predstavlja značajan rizik za životnu sredinu i zdravlje našeg stanovništva, zato što doprinosi respiratornim i kardiovaskularnim oboljenjima.
Tanjug AP/Darko Vojinović
Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije kaže da izveštaje Evropske agencije možemo smatrati veoma pouzdanim, pošto su kombinacija "multisektorskih podataka o zdravlju i količinama zagađujućih materija u vazduhu".
Lekić dodaje da se prethodne godine Srbija, zajedno sa Turskom, Severnom Makedonijom i Bosnom i Hercegovinom, našla blizu samog vrha najzagađenijih zemljama Evrope.
"Dva uzroka su najveća - prvi je termoenergetski sektor na Balkanu, gde nekoliko termoelektrana ima veće emisije zagađujućih materija nego sve termoelektrane u EU zajedno. Drugi je nekontrolisano tržište goriva za mala ložišta i veliki broj malih toplana, kotlarnica koje su i dalje na mazut i na kojima u prethodnom periodu nije bio fokus da se prebace na alternativo gorivo u smislu gasa", kaže Lekić, takođe i autor aplikacije xEco.
Lekić objašnjava da su mnoge evropske zemlje prošle kroz ovaj proces za kojim kasnimo, međutim, kaže da će on doći i kod nas samo što bi "sve trebalo da se odvija malo brže, jer što pre to budemo rešili to će nam vazduh biti čistiji".
Može li Srbija da reši problem zagađenog vazduha?
Vlada Srbije je prošle godine u decembru usvojila Program zaštite vazduha u Republici Srbiji od 2022. do 2030. godine u kome se navodi da zagađujuće materije godišnje dovedu do oko 11.000 prevremenih smrti.
"Bitna je činjenica da u tom dokumentu stoje ovi podaci koji pokazuju da je u Srbiji oko 11.000 ljudi 2015. godine, koja je uzeta kao bazna, prevremeno preminulo zbog zagađenja vazduha. Ovaj program vrlo jasno do detalja u svom akcionom planu, koji je njegov sastavni deo, definiše mere koje treba da budu preduzete u narednom periodu da bi se ovo zagađenje smanjilo", dodaje Lekić.
Lekić kaže da su pomaci vidljivi po pitanju ovog problema, čim je ovaj program postao zvanični dokument Vlade.
"Po mom mišljenju, fokus bi trebalo da bude na termoenergetskom sistemu i malim ložištima i kotlarnicama. Za industriju je potrebna primena zakonske regulative, odnosno odgovarajućih zakonskih odredbi koje se tiču ograničenja emisija iz industrije", kaže Lekić.
Takođe, Lekić smatra da je potrebna i promena u načinu grejanja stanovništva.
"Dakle, prelazak na alternativna goriva, pre svega na gas u našem slučaju i kontrolisanja tržišta uglja, drveta, zamena grejnih tela, kao i subvencija građanima. Ostalo se tiče tiče drugih stvari – subvencija za automobile u svrhu njihove zamene, kontola deponija i zabrana spaljivanja poljoprivrednih ostataka i kablova", objašnjava Lekić.
Lekić kaže da je Radna grupa formirala timove koji treba da rade na implementacijom mera Akcionog programa i očekuje da će "u ovoj godini sa tim da se započne, da bi se u narednim godinama veoma snažno nastavilo u tom smeru".
Preporuka za vas
Komentari (0)