Igre 
ZSO konačno na stolu? Posle smirivanja tenzija na Kosovu stižu drugačiji signali iz Vašingtona
Komentari02/01/2023
-08:02
Godina u kojoj je situacija više puta bila na korak do eskalacije završena je uklanjanjem barikada sa severa Kosova. Ipak, napetosti su ostale, a ostala su otvorena i brojna pitanja čije se rešavanje očekuje u daljim pregovorima Beograda i Prištine. Jedno od njih tiče se povratka Srba u kosovske institucije, što je uslovljeno formiranjem Zajednice srpskih opština, a upravo će ona, nakon najnovije runde smirivanja tenzija, možda biti i ključna tema za pregovaračkim stolom.
Uslovi za uklanjanje barikada na severu bili su povlačenje jedinica kosovske policije sa severa, kao i oslobađanje trojice Srba. Nakon dve i po nedelje blokada, u sredu je jedan od uhapšenih, bivši policajac Dejan Pantić, pušten u kućni pritvor, a to je, uz garanciju koju je Kosovo dalo EU i SAD, bilo dovoljno za odluku o uklanjanju barikada.
To znači i da su zahtevi Srba ispunjeni tek delimično, jer je pitanje Zajednice srpskih opština, skoro deset godina od potpisivanja Briselskog sporazuma, ostalo kamen spoticanja između dve strane, koje je i danas "zaglavljeno" između dva različita pristupa.
"Jedno je viđenje koje ima Srbija i koje u skladu sa Briselskim sporazumom, a ono podrazumeva da se ZSO formira pre nego da se krene u bilo kakve dalje radnje. Sa druge strane imamo zahteve koji stižu sa Kosova, da ZSO, ako bude formirana, može biti formirana samo kada Srbija formalno prizna nezavisnost Kosova i to je više puta istaknuto od strane Aljbina Kurtija", rekao je za Euronews Srbija Dragiša Mijačić, koordinator Nacionalnog konventa o EU za poglavlje 35.
Ipak, najnovije izjave zapadnih zvaničnika sugerišu da je možda ZSO sledeća tema na dnevnom redu. U jeku pojačanih tenzija, EU i SAD još jednom su pozvale dve strane da bez odlaganja i u potpunosti sprovedu sve obaveze proistakle iz dijaloga, a da će ZSO biti implementirana nedavno je naglasio i američki specijalni izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar.
I dok prištinska strana i dalje ne pokazuje volju kada je reč o ovoj tački, a predsednica Kosova Vjosa Osmani kaže da ZSO može da bude formirana kao nevladina organizacija, Mijačić ističe da očekuje da će sada krenuti u pravcu njenog formiranja, bez obzira na negodovanje kosovskih vlasti i premijera Kurtija.
Zahtevi ispunjeni delimično, na dnevnom redu "komplesno" pitanje
Tema ZSO dosad je bila u začaranom krugu pokušaja da se dijalog Beograda i Prištine pomeri sa mrtve tačke, pa je njeno formiranje, sa jedne strane, preduslov Srba da se vrate u kosovske institucije, dok je kosovski premijer Aljbin Kurti dosad bio izričit u navodima da ona nije u saglasnosti sa kosovskim ustavom i da od formiranja ZSO praktično nema ništa. Najnovija runda napetosti donela je, međutim, signal novih pritisaka.
Povezane vesti
U pozivu da Srbi uklone barikade što pre, nemačka vlada bila je izričita i u tome da Priština treba da prihvati primenu onoga što je ranije dogovoreno u vezi sa ZSO. Taj poziv uputila je ministarka spoljnih poslova Slovenije Tanja Fajon. Kako je rekla, Briselski sporazum iz 2013. godine je obavezujući za obe strane, a ZSO se mora primeniti.
Profimedia/Euronews/Anđelka Ćup
"Ja bih podsetio da je zahtev za formiranje ZSO uslov za povratak Srba u institucije, tako da taj problem još uvek nije rešen. Sad postoji jedno drugo pitanje koje je jako kompleksno i jako teško, a to je vraćanje Srba u institucije. Da biste Srbe vratili u isntitucije potrebno je formirati ZSO i otuda možemo da čujemo izjave različitih diplomatskih predstavnika, pre svega onih koji dolaze iz EU i SAD, ali i ostalih da je formiranje ZSO obaveza koja je Priština preuzela i da će morati da se pristupi formiranju zajednice", rekao je Mijačić.
A za bivšeg ambasadora Srbije u Velikoj Britaniji i Nemačkoj Ognjena Pribićevića nema dileme kojim redosledom bi trebalo da ide razvoj situacije na Kosovu. Kako je rekao, prvo je potrebno obezbediti mir, zatim formirati ZSO, a onda intenzivno raditi na pronalaženju održivog i trajnog rešenja. Dodao je da nije lako naći održivo rešenje, ali da je moguće.
"Potrebni su ogromni intelektualni resursi, politički, bezbednosni, vojni. Mislim da mi u Evropi imamo niz primera kako je rešavan problem u Belgiji, zatim problem između Austrije i Italije, Tirol, a imamo i Olanska ostrva", rekao je on za Tanjug.
Kako naglašava, Zajednicu srpskih opština potrebno je formirati "što pre".
"To je nešto što je potpisano još pre deset godina, i to je stvar koja je neupitna. To je minimum minimuma da se sprovede, jer je sve dogovoreno, u tom smislu je situacija vrlo jasna", istakao je on.
Inače, nekadašnja glavna pregovaračica Prištine u dijalogu sa Beogradom Edita Tahiri ocenila je ranije da kosovski premijer formiranje ZSO "ne može da izbegne". Posle najnovijih tenzija čak je napisala i da ju je Kurti zapravo i prihvatio.
Povezane vesti
Vašington traži formiranje ZSO
I američki ambasador u Beogradu Kristofer Hil gostujući na Euronews Srbija rekao je da je važno da se gleda unapred, te da je važno da pokušamo da razumemo da ono što je dogovoreno mora da se sprovede.
"Gospodin Eskobar je na primer bio veoma jasan u vezi sa tim da treba samo da se definiše šta Zajednica srpskih opština predstavlja", rekao je on.
Direktor istraživanja u beogradskom Centru za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond), Igor Novaković, rekao da za DW da je novina izjava američkog specijalnog izaslanika za dijalog Gabrijela Eskobara koji je najavio da će SAD preuzeti na sebe formiranje ZSO i sa ili bez vlade Kosova sačiniti predlog kako bi ona trebalo da izgleda.
Povezane vesti
On ujedno podseća da je sporazum iz 2013. kosovska skupština ratifikovala:
"Ratifikacija znači da su te odredbe postale deo pravnog sistema Kosova i da imaju jaču snagu od domaćih zakona. Drugim rečima, postoje svi preduslovi bez obzira na odluku ustavnog suda Kosova da se određena rešenja implementiraju. Ovde je međutim problem taj što je politička elita u Prištini toliko demonizovala ZSO, da oni jednostavno ne mogu da uzmaknu. Ono čega se ja bojim jeste da taj američki proces oko Zajednice neće rezultirati praktičnom primenom na terenu“, kaže Novaković.
Visar Imeri, direktor prištinskog Instituta za socijalne politike "Musine Kokalari", trenutnu krizu vidi kao uvod u odluku o formiranju ZSO.
"Mislim da je ova situacija na Severu korisna obojici lidera kako bi približili ideju kompromisa svom narodu. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić već je počeo da govori o ’dva puta – ili rat ili dijalog’. Nešto slično se čuje i u Prištini – ’ili ZSO ili rat’," kaže Imeri.
Poruku Eskobara, Imeri vidi ovako: Kurti će "ili početi sa formiranjem ZSO u datom roku, ili morati da počne da razmišlja o tome kako da ode sa vlasti. A postoji i treća mogućnost – da dobijemo dokument, kao što je slučaj sa francusko-nemačkim planom, koji će biti okvir za to kako će ZSO izgledati i funkcionisati. Taj papir će ponovo doći od neke države iz međunarodne zajednice i biće nam predstavljeno kao ’uzmi ili ostavi’ dokument. Ako taj proces bude pokrenut, formiranje ZSO neće nužno morati da se završi, ali će to biti dovoljno da se otvore vrata za razgovor o drugom delu EU plana o kome je Vučić vrlo nerad da pregovara", ocenjuje Imeri za DW.
Novaković međutim upravo u takvom scenariju vidi crvenu liniju Beograda.
"Ono gde ja mislim da Beograd neće popustiti jeste pitanje formiranja ZSO. Neće biti govora o novim pregovorima dok se prethodno ne ispuni ono što je već dogovoreno", kaže on.
Kamen spoticanja skoro deset godina
Zamišljena kao mehanizam zaštite srpskog stanovništva na Kosovu, ZSO bi činilo deset opština sa srpskom većinom južno i severno od Ibra. Nakon potpisivanja Briselskog sporazuma garantovalo se da će ZSO da bude formirana posle izbora zakazanih za novembar 2013. Do toga nije došlo, a određene odredbe sporazuma kosovski ustavni sud proglasio je neustavnim. U, međuvremenu, ni jedna politička garnitura na Kosovu nije bila sprema da se obaveže na ispunjenje ovog dogovora, a takav stav je eskalirao upravo sa dolaskom Kurtija.
Kancelarija za Kosovo i Metohiju
Briselski sprazum potpisali su 2013. godine tadašnji premijer Srbije Ivica Dačić i kosovski premijer Hašim Tači uz prisustvo visoke predstavnice EU Ketrin Ešton. On je dopunjen 2015. godine, čini ga 15 tačaka, a prvih šest odnosi se na Zajednicu srpskih opština.
1. Postojaće Asocijacija/Zajednica opština u kojima Srbi čine većinsko stanovništvo na Кosovu. Članstvo će biti otvoreno za svaku drugu opštinu pod uslovom da se o tome saglase članovi.
2. Ova Zajednica/Asocijacija će biti uspostavljena na osnovu Statuta. Do njenog raspuštanja može doći samo na osnovu odluke opština učesnica. Pravne garancije će pružiti merodavno pravo i ustavno pravo (uključujući i pravilo dvotrećinske većine).
3. Strukture Asocijacije/Zajednice će biti uspostavljene na istoj osnovi na kojoj počiva postojeći Statut Asocijacije kosovskih opština, npr. predsednik, potpredsednik, Skupština, Veće.
4. U skladu sa nadležnostima dodeljenim Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi i kosovskim zakonom, opštine učesnice će imati pravo da sarađuju u kolektivnom sprovođenju ovlašćenja kroz Zajednicu/Asocijaciju. Asocijacija/Zajednica će imati pun nadzor nad oblastima ekonomskog razvoja, obrazovanja, zdravstva, urbanizma i ruralnog razvoja.
5. Asocijacija/Zajednica će vršiti i druge dodatne nadležnosti koje joj mogu delegirati centralne vlasti.
6. Zajednica/Asocijacija će imati reprezentativnu ulogu prema centralnim vlastima i u tom cilju biće predstavljena u konsultativnom veću zajednica. U cilju ispunjavanja ove uloge predviđena je funkcija monitoringa.
Preporuka za vas
Komentari (0)