Kako je Danska do sada regovala na zahteve za nezavisnost: Jedna zemlja se odvojila, u drugoj poništen referendum
Komentari
25/01/2026
-18:00
Posle Drugog svetskog rata samo je Island izašao iz danske orbite sa potpunom nezavisnošću, dok Grenland i Farska ostrva i danas nose krunu Kraljevine Danske, iako sa sve širokom autonomijom.
Island je punu nezavisnost od Danske stekao 17. juna 1944. godine, tokom Drugog svetskog rata.
Nakon nemačke okupacije Danske 1940. godine, Island je preuzeo kontrolu nad spoljnom politikom i odbranom — prvo pod britanskom, a zatim pod američkom upravom.
Kada je Dansko-islandska unija iz 1918. istekla 1944. bez mogućnosti pregovora, islandski parlament raspisao je referendum koji je održan od 20. do 23. maja. Oko 97–99 odsto glasova bilo je za ukidanje unije, a 95 odsto za uspostavljanje republike.
Na osnovu toga, proglašena je Republika Island — demokratski, bez sukoba i uz visok stepen podrške naroda.
Referendum bez nezavisnosti
Iako su pošli sličnim putem kao Island, ishod sa Farskim ostrvima bio je drugačiji. Naime, Farska ostrva su tražila nezavisnost referendumom održanim 14. septembra 1946, kada je 50,7 odsto glasova bilo za raskid sa Danskom.
Tanjug/AP Photo/Evgeniy Maloletka, File
Predsednik parlamenta proglasio je nezavisnost 18. septembra, ali Danska nije priznala rezultat — kralj je raspustio parlament i raspisao nove izbore.
Povezane vesti
Na izborima u novembru pobedile su unionističke stranke, pa je nezavisnost poništena. Umesto toga, 1948. donet je Zakon o samoupravi, koji je Farskim ostrvima dao široku autonomiju, ali su ona i dalje deo Kraljevine Danske.
Grenland je dugo bio danska kolonija, ali je posle Drugog svetskog rata počeo da dobija veći stepen samouprave. Ključni preokret desio se 1979. godine, kada je Danska uspostavila Zakon o samoupravi (Home Rule), čime je Grenland stekao široku unutrašnju autonomiju.
Grenlandska vlada preuzela je odgovornost za većinu domaćih poslova, dok su spoljna politika, odbrana i monetarna pitanja ostali u nadležnosti Kopenhagena.
Grenland: Zakon o samoupravi kao proširenje autonomije
Godine 2009. stupio je na snagu novi Zakon o samoupravi (Self-Government Act), koji je dodatno proširio autonomiju, uključujući pravo na veću kontrolu nad prirodnim resursima i mogućnost budućih referenduma o nezavisnosti.
Dansko iskustvo sa svojim nasleđem– puna nezavisnost samo za Island, a široka autonomija za ostale – pokazuje kako se mala kraljevina vešto prilagođava dekolonizaciji bez gubitka uticaja.
Danas Grenland privlači međunarodnu pažnju zbog velikih rezervi retkih zemnih elemenata (ključnih za zelenu tranziciju i tehnologiju), ubrzanog topljenja leda usled klimatskih promena i strateškog položaja u Arktičkom regionu.
Ankete iz 2025. pokazuju da oko 84 odsto Grenlanđana podržava nezavisnost od Danske ali i da većina od oko 85 odsto se protivi tome da ostrvo postane deo SAD.
Povezane vesti
Proces eventualne nezavisnosti zavisi od referenduma na Grenlandu, pregovora sa Kopenhagenom i odluke danskog parlamenta, u skladu sa Zakonom o samoupravi iz 2009. godine.
Komentari (0)