Godišnjica islamske revolucije u Iranu: Pobune koje su promenile Bliski istok - monarhija zamenjena Islamskom republikom

Na današnji dan 1979. godine okončana je islamska revolucija u Iranu kojom je promenjeno državno uređenje zemlje. Monarhiju je zamenila Islamska republika nakon što je grupa verskih vođa predvođena Ajatolahom Ruholahom Homenijem, zbacila Šaha Mohameda Rezu Pahlavija. Ubrzo je promenjen i spoljno-politički kurs zemlje. Iran se nametnuo kao regionalna sila, a odnosi sa Sjedinjenim američkim državama prešli su put od saveznika do neprijatelja. 

O godišnjici islamske revolucije, ali i o aktuelnim dešavanjima na Bliskom istoku, za Euronews Srbija govorio je Marko Savković iz ISAK fonda. 

Nakon gotovo pola veka Savković ističe da je revolucija promenila Bliski istok.

"Ona je promenila Bliski Istok. Ona je sigurno jedan od najznačajnijih događaja 20. veka. Događaj koji je oblikovao Bliski Istok onakav kakvog mi ga danas poznajemo i trasirao put ka jednom konfliktu dugog trajanja između Izraela i Irana, ali i između Irana i Sjedinjenih država", kaže Savković za Euronews Srbija.

Nakon izbijanja rata Iraka i Irana 1980. godine, rata u kome su Sjedinjene države tada podržavale Irak, usledila je decenija sukoba nakon koje zapravo ništa nije razrešeno. Došlo je do konsolidacije režima i razlika iranskog režima u odnosu na neke slične režime u ostatku sveta, jeste u tom jakom naboju ideologije.

AP/Aristotle Saris

Dodaje da je ideologija i dalje prisutna, iako je generacija koja je iznela iransku revoluciju danas pred penzijom. Posle islamske revolucije, Iran je imao veoma aktivnu ulogu u regionu, a onda se to promenilo.

"Iran je izgubio neke od pozicija koje je imao u širem regionu Bliskog istoka. Ti takozvani proksi Irana, odnosno različite milicije, različite oružane grupe koje su Iran videla kao, da kažem, svog sponzora i najvažnijih saveznika, doživele su niz poraza u prethodnim godinama. Izrael, Sjedinjene države i druge zemlje Zapada su ih porazile u različitim konfrontacijama. Loše su prošli i Hamas i Hezbolah, svaka u svom konfliktu", kaže naš sagovornik.

Savković dodaje da se Iran suočio sa ponovo velikim ekonomskim problemima koji su izazvani režimom sankcija. Iako je delovalo da će oko Iranskog nuklearnog programa biti postignut dogovor i da će Iranu biti dozvoljeno da obogaćuje uranijum u mirovne svrhe, naredne administracije su napustile taj sporazum i vratil se režimu sankcija.

"U Iranu svakih nekoliko godina dolazi do jednog velikog protesta, a različiti su razlozi. Protest 22. i 23. bio je izazvan odbijanjem jedne veoma hrabre žene da se pokriva. Tada u toj situaciji ona je inspirisala veliki broj ljudi. Ti protesti su ugušeni nasilno. Dakle, kao uostalom i ovi poslednji, mi ne znamo koliki broj ljudi je stradao. Prosto informacije iz Irana nam nisu dostupne iz različitih razloga. Sigurno da uvek deluje da je režim uzdrman, međutim, režim pribegne eskalaciji nasilja", kaže Savković.

AP/Thierry Campion

Jedina pretnja došla je od Sjedinjenih država, ali je pitanje da li su one zaista spremne da se upuste u intervenciju u Iranu. Izrael prema rečima Savkovića, može da pokuša da likvidira iransko rukovodstvo, ali time neće ukloniti režim. 

"Očigledno je da i ovakvi protesti ne mogu da dovedu do definitivnog slabljenja režima, dakle tu je nastao jedan, rekao bih, i sistem upravljanja i jedna ekonomija koja je koncentrisana oko republikanske garde i nju će veoma teško biti ukloniti", zaključuje Savković.

Hronološki tok islamske revolucije

Islamska revolucija je ključni događaj u savremenoj istoriji Irana. Počela je u januaru 1978. godine i trajala je više od godinu dana.

Glavni uzroci revolucije bili su nezadovoljstvo autoritarnim režimom šaha Reze Pahlavija, zatim korupcija, socijalna nejednakost i vesternizacija društva. Pahlavi je uz pomoć tajne policije Savak vršio represiju nad političkim neistomišljenicima, a njegov režim bio je ključni saveznik Sjedinjenih američkih država u ovom delu sveta.

Šahova politika liberalizacije nailazila je na otpor verskih vođa mula, jer je predviđala suzbijanje verskih škola u zemlji. Jedan takav događaj bio je okidač za masovne proteste. Početkom januara 1978. godine zatvorene su verske škole i bazari u gradu Komu, a u dnevnom listu Ettelaat pojavio se članak koji je prikazao verskog vođu Ruhola Homeinija kao britanskog agenta i ludog indijskog pesnika koji je navodno skovao zaveru da Iran proda komunistima.

AP Photo/Thomas Padilla

Usledile su masovne demonstracije na ulicama Koma. A snage bezbednosti upotrebile su bojevu municiju i tom prilikom ubijeno je više stotina ljudi. Nakon događaja u Komu, protesti su se proširili na sve veće gradove u Iranu. Režim Šaha Reze Pahlavija bio je iznenađen razvojem situacije. Dodatni problem za vlast bila je činjenica da snage bezbednosti nisu bile obučene za razbijanje demonstracija, niti su posedovale adekvatnu opremu za tu vrstu zadatka. 

Administracija tadašnjeg američkog predsednika Džimija Kartera odbila je da proda Iranu suzavac i gumene metke. Režim je pokušao da iskontroliše proteste uvođenjem vanrednog stanja i policijskog časa u septembru 1978. godine. Demonstranti su se oglušili o naređenje i okupili su se na trgu Jaleh u Teheranu 8. septembra, a potom su snage bezbednosti otvorile vatru. U pucnjavi je ubijeno 88 osoba.

Ovaj događaj u Iranu poznat je pod nazivom Crni petak. Pahlavi je oslobađanjem dela političkih zatvorenika pokušao da odobrovolji demonstrante, međutim protesti su se nastavili. Sve više vojnika otkazivalo je poslušnost, a neki od njih su i pucali na svoje nadređene. 

Nakon što je glavnina vojske odbila da izvršava naređenja, Pahlavi je u januaru 1979. godine napustio Iran, a Homeini se u februaru vratio iz Gvansta u Francuskoj i postao vrhovni vođa Ajatolah. 

Njegovim dolaskom na vlast državno uređenje je transformisano. Sekularna monarhija zamenjena je teokratskom islamskom republikom. Iran se potom nametnuo kao regionalna sila, koristeći islam kao ključnu polugu uticaja na susedne države. A promena državnog uređenja dovela je do zaoštravanja sa zapadnim zemljama, posebno sa Sjedinjenim Američkim Državama, sa kojima su diplomatski odnosi u prekidu skoro pola veka.

Detaljan prilog pogledajte u videu iznad.