Da li su "Kubi potrebni novi ljudi na čelu"? Naftna blokada SAD gura ostrvo ka humanitarnoj katastrofi
Komentari19/03/2026
-22:00
Gotovo tri meseca nakon što su Sjedinjene Američke Države efektivno uvele blokadu na uvoz nafte, kubanska nacionalna energetska mreža doživela je potpuni kolaps, ostavljajući oko 10 miliona ljudi u mraku. Dok se smeće gomila na ulicama Havane, a bolnice odlažu hitne operacije, zemlja tone u krizu koja više nije samo energetska, već i duboko humanitarna. Predsednik Migel Dijaz-Kanel priznao je da ostrvo već tri meseca nije primilo isporuke nafte, zbog čega su vlasti primorane na alternativna rešenja poput prirodnog gasa i nuklearnih elektrana, prenosi CNN.
Glavni uzrok trenutne krize leži u drastičnom pooštravanju američkih sankcija koje su početkom januara prekinule glavne puteve snabdevanja energentima.
Nakon što su američke snage u vojnoj raciji zarobile predsednika Venecuele, glavnog snabdevača Kube, i primorale tamošnju prelaznu vladu na obustavu isporuka, Havana je ostala bez ključnog oslonca.
Tanjug AP/Ramon Espinosa
"Pritisak je nastavljen i prema drugim partnerima, poput Meksika, kojima je Vašington zapretio dodatnim tarifama pod optužbom da Havana predstavlja 'izuzetnu pretnju' zbog svrstavanja uz neprijateljske zemlje", objašnjava CNN.
Odsustvo goriva, koje Kuba koristi za transport i proizvodnju struje, dovelo je do totalnog mraka početkom ove nedelje. Iako Havana proizvodi oko 40 odsto sopstvene nafte, zastarela mreža i nedostatak uvoznih energenata čine sistem neodrživim.
Problem je dodatno produbljen i u sektoru vodosnabdevanja, što je potvrdio Antonio Rodrigez Rodrigez, predsednik Nacionalnog instituta za hidrološke resurse.
"Tražimo mere kako bismo minimizirali prekide u distribuciji vode, uključujući i ugradnju solarnih panela kako bismo smanjili zavisnost od kolapsa električne mreže", navodi Rodrigez.
Povezane vesti
Humanitarna kriza: Bolnice bez struje i ulice pod otpadom
Van energetskog sektora, nestašice goriva direktno ugrožavaju živote građana. Dijaz-Kanel je upozorio da "desetine hiljada ljudi" trenutno čeka na operacije koje je nemoguće izvesti, dok su javni prevoz i komunalne službe gotovo prestali da postoje.
"Humanitarna situacija na Kubi bila je već izuzetno krhka, ali električna kriza gura osnovne usluge do same granice. Ljudi nemaju pouzdan pristup pijaćoj vodi, bolnice ne mogu bezbedno da rade, a smeće se gomila na ulicama", upozorava Huanita Gebertus, direktorka Human Rights Watch-a za Ameriku.
AP Photo/Ramon Espinosa
Ovakvo stanje izazvalo je i retke javne proteste. Građani su u Havani lupali u šerpe, dok su studenti Univerziteta u Havani mirno demonstrirali jer zbog nedostatka struje i interneta ne mogu da nastave školovanje.
U gradu Moron protesti su kulminirali uništenjem lokalnog sedišta Komunističke partije, na šta je predsednik odgovorio porukom da "neće biti nekažnjivosti" za nasilne akte, iako kaže da razume bes naroda.
Politička budućnost i diplomatska izolacija
Dok UN pokušava da posreduje u pregovorima o dozvoli za dostavu nafte iz humanitarnih razloga, američka administracija ne pokazuje znake popuštanja. Naprotiv, retorika iz Vašingtona postaje sve oštrija, a diplomatska izolacija Kube raste nakon zatvaranja ambasade Kostarike u Havani.
Američki zvaničnici otvoreno sugerišu da je jedino rešenje promena režima. Državni sekretar Marko Rubio bio je decidan u svojoj oceni situacije.
Tanjug AP/Ramon Espinosa
"Kubi su potrebni novi ljudi na čelu. Njihova ekonomija ne funkcioniše, oni su u velikim problemima i sadašnje rukovodstvo ne zna kako da to popravi", kaže Rubio.
Povezane vesti
Sličnu poruku poslao je i predsednik Donald Tramp, koji je pojačao pritisak tvrdnjom da može "da uradi šta god želi sa Kubom".
"Verujem da ću imati čast da preuzmem Kubu. To je velika čast", izjavio je Tramp i dodao:
"Uradićemo nešto sa Kubom vrlo brzo", poručio je on, ostavljajući sudbinu ostrva i njegovih građana u potpunoj neizvesnosti dok se čekaju dalji koraci Vašingtona.
Povezane vesti
Stručnjaci za bezbednost, poput Radomira Milašinovića, aktuelnu situaciju vide kao deo šireg geopolitičkog prestrojavanja. On ocenjuje da bi dešavanja na Kubi mogla biti posledica "dogovora na Aljasci" između ruskog i američkog predsednika, uz nadu da će se kriza ipak rešiti mirnim putem.
"Prisustvujemo promeni ukupnih svetskih odnosa, ali nadam se da su ti kreatori svetske politike dovoljno trezveni i dalekovidiji od običnog čoveka", zaključuje Milašinović.
Komentari (0)