Šta poseješ, to i žanješ: Kako je prošla setva i koji su izazovi poljoprivredne sezone
Komentari16/12/2025
-13:30
Setva je uveliko završena, tako da je oko 350.000 hektara pod sertifikovanim semenom, a ostatak je zasejan tavanskim semenom. Postavlja se pitanje koliki će biti prinos, a kakav hleb od tog žita. Istovremeno, u toku je i obuka poljoprivrednika za pravilno korišćenje pesticida, koji neće moći legalno da se nabavljaju bez odgovarajućeg sertifikata. Urednik na Agro Televiziji Uroš Davidović kaže za Euronews Srbija da će žita biti ali da je najveći problem po kojoj ceni će ga biti zbog globalnih dešavanja.
On kaže da se setva završila uz teškoće jer je bilo vlažno i ostalo je i neposejanih površina.
"Ali, svake godine to bude teško, svake godine se tu nešto desi, nikad to nije onako najidealnije. Međutim, pšenica je nikla u zadovoljavajućem broju, ne izgleda to tako loše u ovom momentu. Vreme je toplo, temperature čak i nisu pale ispod nule u najžitnim regionima, tako se ta pšenica i dalje razvija i nema razloga sad za paniku što se tiče žetve, mogućih prinosa i drugih stvari", rekao je on.
To što je posejano i tavansko seme, navodi on, neće dovesti do nekih problema.
Prema njegovim rečima, cela Amerika seje nesertifikovano seme, oni kupuju tu prvu reprodukciju od svojih univerziteta ili od kompanija, plaćaju posle neka autorska prava i onda se sami bave proizvodnjom semenske pšenice i doradom.
"To nije nikakav realan problem. Pšenice će biti, biće za potrošača uvek i ono pitanje za poljoprivrednike jeste po kojoj ceni. Srbija vrlo malo može da utiče na te globalne igre koje se tiču pšenice", rekao je Davidović.
On kaže da je prošle nedelje Amerika odobrila 12 milijardi dolara za pomoć farmerima što je, kako dodaje, Donald Tramp iskoristio u neke svoje političke svrhe.
Povezane vesti
To znači, dodaje on, da Amerika po dugoročnim prognozama ne očekuje bilo kakav značajni skok cene žitarica.
"Dakle, žitarica će biti, pšenice će biti. Što se tiče te cene nisam optimista, u smislu onoga što će dobiti poljoprivrednici. Bukvalno takav je neki trend, takvo je kretanje u svetu", rekao je on.
"I tavansko seme daje rekordne prinose"
Postavlja se pitanje zašto se toliko poljoprivrednika u Srbiji okrenulo uopšte tavanskom semenu i da li je presudna bila visoka cena sertifikovanog semena ili možda nedostatak takvog semena.
Davidović kaže da sertifikovanog semena u Srbiji ima i da je zaista odlično.
Za tzv. tavansko seme, on je naveo da ono klija i daje rekordne prinose, vrlo često kao i obično seme.
"Ništa specijalno se tu sada ne dešava. To je komercijalna priča, kao sad svi ćemo propasti zato što su poljoprivrednici posejali kako se to naziva seme tavana. To seme tavana, ako se dobro obradi, ako se klasifikuje, zaštiti nekim potpuno bezopasnim sredstvima do kojih je sve teže doći, naravno koristi se za semensku proizvodnju. Ono može da da potpuno iste prinose koliko da i seme iz doradnih centara. To je neka realnost, sve ostalo je komercijala", rekao je on.
Tanjug/Jaroslav Pap
Povezane vesti
Davidović je naveo da uvek poljoprivrednici kupuju i nove sorte zbog toga što su one iz nekog razloga bolje.
"Čak da i da su posejali neke najstarije sorte u Srbiji, opet bi pšenice bilo dovoljno", kaže on.
"Problem broj jedan"
Davidović kaže da je cena zakupa zemljišta problem broj jedan u Srbiji.
"Ljudi koji poseduju zemlju u velikom broju slučajeva ne rade tu zemlju, tu zemlju radi neko drugi. To je ono što je sada problematika, inače, zarade na ratarskim usevima i ta problematika je vrlo realna, zbog toga mnoge i firme i pojedinačni poljoprivrednici gube novac. Dakle, ne zato što su posejali nesertifikovano seme, nego zbog toga što su cene zakupa zemljišta veoma visoke", rekao je on.
Sagovornik Euronews Srbija kaže da zakup zemljišta možda bude visok iz puno razloga o kojima mora da se vodi ozbiljnija diskusija, od pitanja načina subvencionisanja pa do toga da su neki ljudi koji su kupovali zemljište po Srbiji to videli kao investiciju, koju sada treba da isplate.
Povodom obuka poljoprivrednika za korišćenje pesticida, Davidović kaže da ne vidi svrhu toga, navodeći da je nedavno predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen saopštila da se sada pojavio najnoviji trend u vezi sa pesticidima i poljoprivredom posle, kako on dodaje, godina teških regulacija, besmislenih propisa, totalnih besmislica koje je EU radila svojim poljoprivrednicima.
"Ona je rekla - sad ćemo mi da radimo deregulaciju, dakle sad ćemo mi da smanjujemo sve te propise pošto smo ih napravili previše. Dakle, to je trend. Trend nije u EU da se radi dodatne obuke, da se radi dodatne regulacije, nego nasuprot toga radi se deregulacija", rekao je Davidović.
On kaže da ljudi u Srbiji koji nisu nijedan hektar u životu isprskali niti znaju da rukuju prskalicama, sada rade obuku za poljoprivrednike koji rade prskalicama već po 20-30 godina i koji se stvarno razumeju i znaju kako da prskaju poljoprivredne useve.
Davidović je rekao da takve obuke nemaju svhu i da će ljudi proći kroz njih, ali da je problem to što bez te obuke neće moći da se kupe pesticidi i da je pitanje kako će se voditi ta evidencija pesticida.
"To će se svoditi na dodatnu birokratiju", rekao je on.
Komentari (0)