Igre 
Faktor koji preti rastu albanskog turizma: Očekuje se više od 10 miliona turista, a nema ko da radi
Komentari13/04/2024
-16:05
Albanija će novu sezonu dočekati sa više stranih turista nego pre godinu dana, barem kada su u pitanju prognoze turističkih radnika. Naime, rezervacije za albansko primorje uveliko su u toku, a posebno u all inclusive rizortovima kojih je sve više duž jadranske i jonske obale. Ali uprkos sve većem broju turista, ono što Albaniji nedostaje jeste radna snaga zbog čega se postavlja pitanje da li je ova zemlja spremna za masovni turizam?
Prema navodima Agencije UN za turizam, Albanija je 2023. godine bila na četvrtom mestu u svetu po najvećem procentu povećanja dolazaka međunarodnih turista, beležeći rast od 56 odsto u odnosu na 2019. Primera radi, Albanija je 2022. dočekala 7,5 miliona turista, a 2023. čak 10,1 milion.
Snažan oporavak turizma doprineo je ekonomskom rastu od skoro pet odsto u 2022, dok je BDP u 2023. u tekućim cenama dostigao 23 milijarde dolara u poređenju sa 12,3 milijarde u 2012.
Stoga ne čudi da su velika očekivanja kada je u pitanju predstojeća sezona.
"Imamo rast od 30 do 40 odsto u rezervacijama. Neki hoteli su već rasprodati, ima onih u kojima je popunjenost tokom letnjih meseci 60 odsto, a mi smo na samo nešto više od mesec dana do početka sezone", rekao je za Euronews Albanija Rahman Kasa, predsednik Turističke unije.
Unsplash
Slična situacija je i u Draču koji se često naziva prestonicom albanskog turizma i ima fer odnos cene i usluge. Ovde kažu da letnja sezona uveliko može da počne.
"Rezervacije počinju u maju, oko druge nedelje maja. Ove godine se izdvaja pojačano interesovanje španskog i baltičkog tržišta koja su nova, a nastavlja se interesovanje kod Poljaka, kao i kod Nemaca posle letnje sezone", rekao je Aleksander Granoli, turoperator u izjavi za Euronews Albania.
Povezane vesti
Inače, produženje sezone od maja, pa sve do kraja oktobra bilo je veoma uspešno prošle godine, kada je samo Drač ugostio oko 1,5 miliona turista.
Aranžmani skupi za Albance, jeftini za strance
Rastu turizma u Albaniji svakako doprinosi i sve raznovrsnija ponuda, pa su tako u poslednjih nekoliko godina izgrađeni mnogi rizortovi koji, po principu Turske, nude letovanje u koje je uračunata all inclusive usluga. Premda su ovakvi aranžmani skupi za porodice iz Albanije, primamljivi su za strance.
"Imamo odmarališta koja nude all inclusive usluge, posebno na Jadranu, ali su cene visoke i rezervišu ih strani turisti. Cene prvenstveno zavise i od perioda u kojem dolaze, pa aranžmani mogu koštati od 500 do 700 evra za sedam dana po osobi. Ima stranca koji više vole tako nešto i dolaze svake godine", kaže Fjorida Zani iz jedne turističke agencije.
Osim toga, ove godine se beleži rast cena aranžmana za 10 odsto u odnosu na prethodnu godinu što nije uticalo na interesovanje turista iz EU, SAD i azijskih zemalja.
Unsplash
Povećanje cena oseti se i u cenama vanpansionskih sadržaja. Primera radi, obrok u restoranu koji je ranijih godina koštao oko dve hiljade leka, odnosno 16 evra, sada će u konvertovanoj valuti iznositi 19.
Postoje pak, all inclusive hoteli u kojima je i dalje moguće rezervisati letovanje za četvoročlanu porodicu i do 1.500 evra, dok su cene na jugu zemlje takve da smeštaj za semodnedno letovanje za u hotelu na bazi polupansiona iznose oko 600 evra.
Ima li Albanija kapacitet za masovni turizam?
Iako je broj turista u Albaniji prošle godine dostigao 10 miliona, sve su prognoze će ova cifra rasti tokom predstojeće sezone. Međutim, turistički operateri kažu da Albanija još uvek nema kapacitet da se nosi sa tako velikim prilivom stranaca.
Povezane vesti
"Imamo nedostatak kvalifikovanog kadra u sektoru turizma, ali i nedostatak infrastrukture, pa ćemo sa ovim povećanjem broja turista imati još jedan problem", dodaje Kasa u razgovoru za Euronews Albania.
To je potvrdio i Artan Luku, predsednik Privredne komore Drač (DHTI).
"Problemi ostaju isti, gde se uglavnom možemo fokusirati na izražen nedostatak specijalizovanih i jednostavnih ljudskih resursa, ali i nestabilnost valute, odnosno povremeno rano jačanje leka u odnosu na evro i dolar", rekao je on.
Povezane vesti
Traže se i radnici iz Srbije
Boris Firicki sa sajta Albanija.rs u razgovoru za Euronews Srbija kaže da hoteli sa kojima sarađuje najčešće traže sezonsko osoblje, od maja do septembra, a tu se najviše misli na kuvare, konobare i generalno hotelsko osoblje. Kako kaže, i ove godine je interesovanje za inostranim radnicima veliko.
"Prednost Srbije kao potencijalnog tržišta sezonske radne snage je ta što mi imamo izvrstan i školovan ugostiteljski kadar, svakako i jednostavan proces pri odlasku zbog otvaranja tržišta rada unutar država članica Otvorenog Balkana", rekao je Firicki.
Premda postoji interesovanje u Srbiji za rad u Albaniji i obrnuto, veoma je mali broj sezonskih radnika iz naše zemlje, ponajviše zbog niskih plata.
"Kada se iznosi plata uporede sa drugim zemljama, posebno sa Hrvatskom, većina njih bira upravo druge zemlje zbog znatno viših plata. Poznato je da je, recimo Hrvatska u ogromnoj potrazi za sezonskim radnicima, a uz iznos plate u Hrvatskoj i iznos plate u Albaniji, izbor nije težak. Za kuvare se plate u Albaniji ove godine kreću od 2.000 do 3.000 evra mesečno, dok se za konobare nudi do 1.500 evra", kaže on i dodaje da se i Albanija okrenula radnoj snazi iz azijskih zemalja.
Unsplash
Procenjuje se da samo par desetina državljana Srbije radi u Albaniji tokom sezone. Firicki pak, kaže da je bilo par primera hotela koji su angažovali srpske radnike na menadžerskim pozicijama, pre svega zbog dobrog i iskusnog kadra.
"Ono što je već godinama problem letnje sezone u Albaniji jeste što školovan i iskusan kadar odlazi u Italiju, susednu Grčku ili druge zemlje gde su mogućnosti za zaradu znatno veće. Zbog toga nije retkost da vas u restoranima u Albaniji uslužuju srednjoškolci koji tokom letnjeg raspusta imaju prostora za angažman, ali onda od 1. septembra ugostitelji budu u problemu jer počinje škola, osoblje se uglavnom vraća u kontinentalne gradove, a sezona još uvek traje", ističe naš sagovornik.
Dodaje i da su se plate od ove godine povećale, ali nedovoljno da bi stručni kadar ostao u zemlji.
"Za one iz Srbije koji žele da deo leta provedu na moru uz angažman u restoranu ili hotelu to može biti dobra prilika, međutim treba napomenuti da su to retko iznosi honorara od kojih se može živeti do naredne sezone", zaključuje Firicki.
Poziv stranim investitorima
U međuvremenu, Agencija UN za turizam je na nedavnoj konferenciji "Turističke investicije i ekonomski razvoj u Evropi" koja je organizovana u saradnji sa Ministarstvom turizma i životne sredine Albanije, predstavila smernice "Poslovanje u turizmu" koje pružaju potencijalnim investitorima pregled poslovnog pejzaža Albanije, njene ekonomske karakteristike i potencijal rasta.
"Albanija predstavlja višestruke mogućnosti ulaganja u svom turističkom sektoru. Sa svojom strateškom geografskom lokacijom, razvojnom infrastrukturom i vladom posvećenom povećanju stranih direktnih investicija, Albanija se pojavljuje kao atraktivna destinacija za investitore. Ovi faktori su bili ključni u pokretanju rasta i kontinuiranog razvoja Albanije", rekao je generalni sekretar UN za turizam Zurab Pololikašvili.
unsplash
Inače, tokom proteklih pet godina, Albanija je dosledno privlačila direktne strane investicije (FDI) na nivoima koji su prevazilazili prethodni desetogodišnji prosek. Priliv stranih direktnih investicija u Albaniji porastao je na 1,49 milijardi evra prošle godine, u poređenju sa 1,37 milijardi evra u 2022, pokazuju podaci Centralne banke.
Najveći obim stranih investicija u Albaniji u četvrtom kvartalu prošle godine, od 88 miliona evra, potiče iz Holandije, a onda sledi Turska sa 53,4 miliona evra i Italija sa 51,65 miliona evra.
Sektori koji su privukli najveći obim investicija nerezedinata u periodu od oktobra do decembra 2023. su nekretnine sa 103 miliona evra, a potom finansijske delatnosti i delatnosti osiguranja sa 70,6 miliona evra.
Preporuka za vas
Komentari (0)