Sve su dostupniji, lakše ih je nabaviti, a i cene su pale: Dva motiva za omasovljenje korišćenja električnih automobila
Komentari06/09/2025
-18:15
Procenjuje se da u Srbiji ima oko 4.500 ovakvih automobila, što čini svega 0,2 odsto u ukupnom broju četvorotočkaša na srpskim drumovima. Dok su građani i dalje nepoverljivi prema ovakvom vidu prevoza, Evropa uveliko ide ka svom cilju, da od 2035. godine obustavi proizvodnju novih vozila na dizel i benzinski pogon.
U Udruženju "E-mobilnost" kažu da su u električna vozila u Srbiji sve dostupniji, da ih je lakše nabaviti, kao i da su cene pale.
Iako se situacija polako menja, nemaju sumnje da je budućnost upravo u automobilima na čistiji električni pogon.
Mali gradski električni automobili mogu se naći po ceni od 18.000 i to nova vozila.
Ako se od te sume oduzme subvencija od 5.000 evra, to znači da je cena pristupačna, navode u Udruženju.
"To je u rangu nekakvih klasičnih automobila kakvi se svakodnevno voze i nalaze na tržištu", kaže za Euronews Srbija Nebojša Margetić iz Udruženja "E-mobilnost".
On dodaje da je održavanje električnih automobila jefinije nego klasičnih automobila.
Povezane vesti
Margetić smatra da bi bilo važno da se omogući naplata punjenja prema stvarnom utrošku energije prema kilovatu, a ne prema vremenu.
"To je jedna od stvari koje moraju da se regulišu kod nas još uvek", rekao je za Margetić.
Prosečna cena polovnjaka u padu
Na jednom od najpoznatijih sajtova za prodaju polovnjaka, električni automobili čine manje od jedan odsto prvi put registrovanih polovnih automobila, što je i jedan od razloga zbog čega je prosečna cena takvih polovnjaka u blagom padu.
U prvih šest meseci ove godine, od oko 70.000 polovnih vozila koji su prvi put registrovani, svega oko 550 su na čisto električni pogon.
"Dakle, jasno je da je za njima interesovanje i dalje jako malo. Mogu da se kupe gradski automobili i ima kvalitetne ponude, primetio sam oglas za oko 10.000-11.000 evra, pa i manje, ali isto tako ima i automobila koji u ponudi prelaze 15.000-20.000 evra. Pričam naravno o nešto većim modelima", rekao je za Euronews Srbija Petar Veličković sa sajta "Polovni automobili".
Koliko god da su novi električni automobili sve više pristupačniji krajnjem kupcu, kaže Veličkovi, u Srbiji su i dalje van cenovnog domašaja većine kupaca.
Nedostaju električni punjači
Povezane vesti
Još jedna pozitivna stvar je to što je u EU doneta uredba po kojoj će u doglednom vremenu svi brzi punjači imati mogućnost za plaćanje debitnom ili kreditnom karticom, što do sad nije bio slučaj ili je bila retkost.
Međutim, u Srbiji nema mnogo elektropunjača.
Uglavnom su rasprostranjeni na auto-putevima u Srbiji kao i u većim gradskim sredinama, ali ne u svim.
Pixabay
U nekim gradovima poput Vranja, Kraljeva ili Vršca nema nijednog elektropunjača.
U Srpskoj asocijaciji uvoznika vozila i delova insistiraju da se obezedi više punjača za električna vozila.
"Mi nemamo dovoljan broj punjača, ni brzih, ni HC punjača, bilo na magistralama, bilo po gradovima. Mi moramo da imamo u vidu da smo mi tranzitna zemlja. Ne treba da razvijamo tu infrastrukturu samo zbog našeg voznog parka i naših vozača električnih automobila, već i zato što veliki broj putnika iz Zapadne Evrope preko naše države gravitira ka Turskoj, Istoku i obrnuto. Mi moramo njima da omogućimo, pogotovo ako imamo u vidu i nadolazeći EXPO, možemo pretpostaviti da će jedan deo turista posetilaca doći i sa električnim automobilom. Mi moramo da obezbedimo i tim ljudima adekvatno punjenje", rekao je za Euronews Srbija generalni sekretar Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova Boris Ćorović.
Trenutno je, kaže, u Srbiji nešto više od 200 javnih punjača, navodeći da je to apsolutno nedovoljno i da ih u nekim lokalnim samoupravama nema verovatno zbog toga što možda ne postoji nijedno registrovano električno vozilo.
On, međutim, smatra, da se mora razmišljati dugoročno.
"Ako ostane ovaj datum 2035. godina koji je odredila EU, mi moramo da znamo da će i u našoj državi, posle tog datuma, u ponudi biti uglavnom i dominantno električno vozilo. Onaj ko bude hteo da kupi novo vozilo 2035. ili 2036. godine u Beogradu, u Srbiji, moći će da bira samo između električnog, eventualno nekog pogona na vodonik", rekao je Ćorović.
On je rekao da je 0,2 odsto električnih vozila od ukupno svih registrovanih vozila u Srbiji.
"Ako posmatramo neki parametar koji koristi evropska autoindustrija, dakle, učešće električnih automobila u broju novoprodatih u jednoj godini, mi smo tu negde oko jedan odsto. Variramo, od 0,9 do 1,1 odsto, što je definitivno simbolično i malo", rekao je Ćorović.
U Evropskoj uniji, dodaje on, iznosi 15,6 odsto, što znači da 15,6 odsto svih novoprodatih, novih automobila su električni automobili.
"Razlozi zašto je kod nas tako mali broj su višestruki, pre svega, cena. Ti automobili su nešto skuplji, negde čak i značajnije skuplji nego isti modeli sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem. Drugo, ono što je jako važno i na čemu mi kao udruženje uvoznika stalno insistiramo, jeste nedovoljno razvijena infrastruktura", rekao je Ćorović.
I dok se građani raspituju koliki je realan domet baterije i koliko je bezbedno voziti takve automobile, sa druge strane se aktuelni vozači električnih vozila susreću sa saobraćajnom nekulturom.
Na mestima planiranim isključivo za automobile na električni pogon, neretko se parkiraju vozači dizelaša ili benzinaca.
Kako podstaći koriščenje električnih vozila
Državne subvencije za nabavku električnih vozila za ovu godinu su potrošene, ali Margetić kaže da su dobili obećanje da će se one nastaviti s obzirom na to da su do sada dale dobre rezultate.
Prema informacija koje ima Srpske asocijacije uvoznika vozila, obezbeđena su dodatna sredstva, tako da zahtevi za subvencije mogu i dalje da se podnose, a prema uredbi, rok je 31. oktobar.
"Međutim, mi mislimo da je taj iznos od 170 miliona, pa i sa dodatnim sredstvima koje se obezbeđuju, mali. Ove godine u Srbiji imamo jako dobru ponudu i imamo nešto izarazeniju tražnji električnih automobila. Na Međunarodnom sajmu automobila koji je bio u martu imalo smo jako dobru ponudu. Cela jedna hala je bila posvećena modelima iz Kine, koji ovde već imaju svoju distributivnu mrežu, a imamo i domaći električni automobil, Grande Panda. Imali smo jednu malu, da kažem, neusaglašenost, da u godini kada imamo najbolju ponudu, imamo i domaći model, u suštini smo imali najmanje sredstava obezbeđenih za te namene", rekao je Ćorović.
On je rekao da bi trebalo, ako je moguće, da se u narednim godinama, pa i u ovoj ukoliko se potroši ono što je predviđeno, pronađu dodatna sredstva za subvencije, navodeći da nigde ne može da dođe do omasovljenja korišćenja električnih vozila bez pomoći države i podsticaja.
Govoreći o prednostima električnih vozila, Ćorović navodi njihove bolje performanse od modela sa motorima sa unutrašnjim sagovorenjem, ali i uštede.
"Korišćenjem i eksploatacijom električnog automobila višestruko se štedi. Štedi se i na punjenju, i na održavanju. Održavanje kod električnih automobila je vrlo jednostavno, dosta jeftinije. To bi trebao da bude neki prvi motiv zašto bi neko prešao na električna vozila", rekao je on.
Koji je opšti pravac?
Kada je reč o industriji na globalnom nivou, Ćorović kaže da su i evropska i kineska autoindustrija zauzele strateški pravac u proizvodnji električnih vozila.
"Ostaje ovaj datum koji su političari u Evropskoj uniji odredili, 2035. godina kao datum kada treba da prestane proizvodnja motora sa unutrašnjim sagorevanjem. To je neki opšti pravac. Da li će tom brzinom stvari da idu, to je vrlo upitno. Za sada je Evropska komisija potvrdila taj datum", rekao je on.
On dodaje da je premijer Velike Britanije rekao da je kod njih taj rok još bliži i da se radi o 2030. godini.
Sagovornik Euronews Srbija ističe i da se evropska autoindustrija suočava sa oštrom konkurencijom iz Kine, koja može da ponudi vrlo kvalitetne električne automobile po nižim i pristupačnijim cenama.
"Sada prisustvujemo i nekoj vrsti carinskog okršaja na toj relaciji", dodaje on.
Kada je reč o električnim automobilima sa tržišta Kine, odnosno proizvođača iz Kine, kvalitet je apsolutno u rangu evropskog, ali da je Kina u prednosti jer ta vozila može da ponudi po nižoj ceni.
"Kina može da ponudi čak do 30 odsto jeftinije određene modele u odnosu na evropske modele", navodi Ćorović.
Komentari (0)