Produženje licence NIS-u samo kratkoročno olakšanje: Energetska kriza i rast cena i dalje pritiskaju celu Evropu
Komentari20/03/2026
-17:01
Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) američkog Ministarstva finansija produžila je licencu za rad Naftnoj industriji Srbije do 17. aprila 2026. godine. Ipak, zbog aktuelne situacije sa energentima koja je nastala na svetskom tržištu zbog rasta cena energenata, danas je održana hitna sednica Saveta za nacionalnu bezbednost.
Kako je rekao predsednik Srbije Aleksandar Vučić nakon sednice, situacija na Bliskom istoku i u Ukrajini i sve tenzije oko zatvaranja naftovoda i gasovoda dovešće do toga da se "donose veoma bolne mere za našu državu". Prva mera je, kako je najavio, smanjenje akciza.
Inače, zbog sukoba na Bliskom istoku cena gasa u Evropi već je veća za 30 odsto, dok je cena nafte po barelu porasla na 116 dolara.
Govoreći o cenama, Ivan Miletić, analitičar iz oblasti odbrane i bezbednosti, rekao je za Euronews Srbija da je skok cena u toku jednog dana bio 30 odsto, ali ako se gleda period od početka sukoba to je čak 100 odsto. Slična situacija je i sa gorivom za avione, dodaje on.
"Tako da samim tim ćemo imati uticaj i na cene vazdušnog saobraćaja. I tu je ono gde nastaje problem. Gorivo je nosilac i dalje celog našeg lanca snabdevanja, tako da svaki udar na energiju što se tiče goriva doći će do inflatornog talasa, hteli mi to da priznamo ili ne. A što se tiče samog gasa, on utiče na proizvodnju proizvoda, tako da opet imaćemo taj inflatorni talas. Ono što ne znamo je koliko će dugo ovaj sukob trajati. Zasad kako stvari stoje, on će potrajati. A to samo govori da i kad prestane, za samo vraćanje celog sistema u uobičajan rad, trebaće dosta meseci. Znači, neće to, čim prestanu sukobi, odmah da se vrati na svoje", rekao je Miletić.
Kako je objasnio Miletić, u Persijskom zalivu se nalazi najveće svetsko gasno polje koje dele Katar i Iran. Izrael je bombardovao iransku stranu gasnog polja i postrojenja, a potom je Iran uzvratio gađanjem katarskog postrojenja.
"Celo gasno polje nije radilo jedan dan i videli smo kako to izgleda. Tako da zaista ovo je ono što su svi upozoravali da je žila kucavica svetske ekonomije. Treba razumeti recimo, evo šta se isto juče desilo vezano za te cene i sve te rizike. Videli smo da je premijerka Japana bila u Sjedinjenim Američkim Državama i, na primer, do juče 98 odsto izvora gasa i nafte za Japan je dolazilo iz Persijskog zaliva. Od juče to su Sjedinjene Američke Države", rekao je on.
Povezane vesti
"NIS i dalje nerešeno pitanje"
Kada je reč o produženju licence za rad NIS-a, kao i da li je to signal budućeg pouzdanog snabdevanja i sigurnosti za građane, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Veljko Mijušković kaže za Euronews Srbija da se i dalje radi o pitanju koje nije do kraja rešeno.
Tanjug/AP/David Zalubowski
"Naravno da je ovo za nas olakšanje, s obzirom na to da smo dobili taj produžetak do određenog datuma u aprilu koji je naveden. Međutim, kao što je i predsednik države istakao mi dalje nemamo jasne dokaze odnosno nije završen proces pregovora između ruske strane i mađarskog MOL-a i dokle god se ne bude završilo, ovo pitanje nama ostaje da visi nad glavom", rekao je on.
Kako je dodao, iako je ova energetska kriza eskalirala sa početkom sukoba između Irana i Izraela, Srbija već određeno vreme unazad zahvaljujući problemu sa NIS-om kuburi sa pitanjem energetske stabilnosti i bezbednosti.
"Da nije došlo do produženja ove licence situacija bi bila dodatno komplikovana i složena naravno. Ono što mogu da kažem, s obzirom da trenutno boravim u Nemačkoj, situacija je kod nas, rekao bih, daleko smirenija i normalnija, uzimajući u obzir da je više puta istaknuto da i postoje rezerve, da postoji plan, znači nema panike među građanima i nema razloga da to postoji. Država radi sve što je do nje, odnosno mere koje su moguće", rekao je on.
Upravo upoređujući situaciju, kaže da je ovde atmosfera smirenija.
"Imali ste i juče neke napise u novinama gde se kaže da građani Belgije prelaze u Holandiju da bi kupili gorivo, da se tamo stvaraju ogromni redovi i gužve, da ljudi očekuju da će doći do ozbiljnijeg, odnosno drastičnijeg rasta, pa su čak na nekim pumpama izbile i tuče. Mislim što je prosto, ajde, tako da kažem, neverovatno za jednu uređenost kakvu nosi Evropska unija. Kod nas svega toga nema, niti ima potrebe za tim. Svi ekonomisti, uključujući državni vrh, su više navrata istakli konkretan set mera koje su urađene da do toga ne dođe. U tom smislu zaista apsolutno nema nikakvog mesta ni prostora panici. Ja očekujem da ovo bude jedno ratno dešavanje srednjeg do umerenog intenziteta koje će možda i potrajati, ali ne bi trebalo drastičnije iz fundamenta da uzdrma ekonomski sistem zemlje", rekao je Mijušković.
Tanjug/AP/Altaf Qadri
Kako objašnjava Miletić, mnogo je veći problem kada tržište uhvati panika, te navodi primer perioda tokom pandemije koronavirusa, kada je čak bilo panike oko toalet papira.
Povezane vesti
"Jednostavno je neuobičajena situacija, neobične situacije kreiraju neuobičajeno ponašanje ljudi, tako da je izuzetno važno da se komunicira informacija stanovništvu da ne bi došlo do paničnog ponašanja", rekao je on.
Iako kaže da nema razloga za paniku, na pitanje koji bi bio negativni efekat na kupce i potrošače ukoliko se i dalje nastavi skok cena energenata, Mijušković kaže da bi sa jedne strane naravno postojao udar na kućni budžet.
"To bi ograničilo, odnosno limitiralo raspoloživa sredstva u smislu da biste više novca izdvajali za kupovinu energenata, da biste manje mogli da ostavite sa strane. S druge strane, imate jedan multiplikativni negativni efekat od porasta cene energenata na sve ostale cene. Znači, to se automatski odražava i na cenu poljoprivrednih proizvoda, i industrijskih proizvoda i na kraju to će doći kroz troškove logistike i transporta na maloprodajne rafove. Znači, ukoliko bi se dugoročno nastavilo ovo pitanje, to bi dovelo do ozbiljnijeg porasta cena u maloprodaji kao finalnoj instanci", rekao je on.
Povezane vesti
Podsetio je na napore kroz uredbu koja je doneta i kroz nova zakonska rešenja da se cene stave pod neke određene okvire, odnosno da predstavljaju manji udar po budžete građana. Kaže da bi sve to sada bilo drastično dovedeno u pitanje.
"Neću reći anulirano, ali zaista bi bio jedan dodatni izazov jer je ovo faktor na koji mi kao zemlja nemamo uticaja. To što će doći do porasta cene nafte i naftnih derivata na globalnom nivou, posledično i gasa, učinilo bi dugoročno ceo proces znatno skupljim. Zato kažem, ali opet, to nije jedini slučaj sa Srbijom već sa svim ostalim zemljama. Zato je važno da se ovo pitanje što pre reši jer ekonomija ne može dugoročno trpeti. Znači ovo je urgentno ekonomsko pitanje. Politički to ćemo već videti kako će se rešavati", rekao je Mijušković.
Kako će Evropa diverzifikovati tržište
Kada je reč o tome kako će Evropa diverzifikovati svoje tržište, Miletić kaže da ne treba zaboraviti da je u vreme Sovjetskog Saveza Azerbejdžan bio glavno izvorište energenata za ceo Sovjetski Savez. Tako da Azerbejdžan ima određene velike količine sa kojima može da zadovolji potrebe određenog dela evropskog tržišta.
"Gas, nafta, Kaspijsko more, ceo taj basen je bogat sa svime time. Tako da to nije problem. Turska je tu. Imamo ogromno gasno polje koje se nedavno otvorilo u Mediteranu oko Grčke i oko Kipra. Nije slučajno tolika mornarica sada došla oko Kipra da bi se štitila cela ta infrastruktura. Tako da tu je ono što treba razumeti. Ali šta će nastati problem? Nastaće problem jer sve više se govori o kopnenoj intervenciji u Iranu. Odnosno čišćenju, kako se zove, tog moreuza. I tu onda može da se totalno igra promeni i da dođe do različitih komplikacija", rekao je on
Na pitanje da li je realna kopnena intervencija, Miletić kaže da misli da jeste jer se dovodi sve više snaga koje su isključivo za amfibijsko iskrcavanje.
"Da li će one doći da zauzmu čuveno ostrvo iransko gde se nalazi taj ogromni glavni iranski terminal ili sam moreuz, to je sad nešto što ćemo videti, to neće se objaviti unapred, to ćemo videti. Ali snage koje dolaze su isključivo snage namenjene za iskrcavanje. Niko ne dovodi, kao što sad nije doveo vazdušne snage, samo da bi ih doveo. To su snage koje se dovode iz Japana. Znači, dolazi cela ta mornarica i svi ti brodovi, ne ide to samo jedan brod. Ide cela jedna, što se kaže, podrška za taj brod i za dve i po hiljade marinaca, čiji je isključivi zadatak amfibijsko iskrcavanje", rekao je on.
Kompletnu temu jutra pogledajte u video prilogu na početku teksta.
Komentari (0)