Najnovija odluka Narodne banke Srbije: Referentna kamatna stopa zadržana na nepromenjenom nivou

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (7,0 odsto).

Prilikom donošenja odluke, Izvršni odbor je pre svega imao u vidu ostvareno i očekivano kretanje inflacije u narednom periodu, kao i rizike iz međunarodnog okruženja koji mogu uticati na njeno kretanje.

Međugodišnja inflacija je nastavila da se kreće u granicama cilja (3 ± 1,5 odsto), s tim da je, u skladu sa očekivanjima Izvršnog odbora, u maju iznosila 3,5 odsto, u najvećoj meri zbog rasta svetskih cena nafte i po tom osnovu viših cena naftnih derivata na domaćem tržištu u tom periodu.

Rast cena naftnih derivata usled rasta globalnih cena nafte delom je ublažen merama koje je donela Vlada Republike Srbije – smanjenje akciza na gorivo i snabdevanje tržišta iz sopstvenih rezervi.

Kako je navela NBS, Izvršni odbor ističe da cene hrane od novembra 2025, međugodišnje posmatrano, beleže pad, koji je u maju 2026. iznosio 1,5 odsto, kao i da ni tri meseca nakon isteka uredbe o ograničenju trgovinskih marži nema većih korekcija cena proizvoda koji su bili obuhvaćeni uredbom.

"Imajući u vidu za sada dobru poljoprivrednu sezonu i rod voća i povrća, cene neprerađene hrane bi mogle imati pozitivan (dezinflatorni) uticaj na kretanje inflacije. Bazna inflacija je relativno stabilna i kreće se oko gornje granice cilja za ukupnu inflaciju", kažu u NBS.

Ključni izvor globalne neizvesnosti

Sukob na Bliskom istoku i dalje predstavlja jedan od ključnih izvora globalne neizvesnosti, iako su tenzije u prethodnom kraćem periodu bile ublažene postizanjem primirja tokom pregovora o okončanju sukoba, što je praćeno smanjenjem svetske cene nafte koja se smanjivala prethodni mesec dana.

Zulfugar Karimov / Alamy / Profimedia

Većina centralnih banaka ocenjuje da razmere i trajanje sukoba, kao i vreme potrebno za normalizaciju tokova, zahtevaju oprezan pristup vođenju monetarne politike i zadržavanje njenog restriktivnog karaktera.

Evropska centralna banka je u junu povećala svoju referentnu kamatnu stopu za 0,25 procentnih poena, na 2,25 odsto, nakon što je inflacija u zoni evra u maju dostigla 3,2 odsto, a pre objave junskog podatka od 2,8 odsto.

Ova odluka, dodaje NBS, doneta je uz ocenu da je povećanje neophodno kako bi se inflacija vratila na ciljanih dva odsto u 2027. godini. Sistem federalnih rezervi (FED) u junu nije menjao visinu raspona svoje referentne stope.

"Izvršni odbor Narodne banke Srbije će nastaviti pažljivo da prati geopolitička dešavanja, kretanja na robnim i finansijskim tržištima, razvoj trgovinskih odnosa i poteze vodećih centralnih banaka", piše u saopštenju NBS.

Kretanje inflacije

Prema majskoj srednjoročnoj projekciji Izvršnog odbora, inflacija u Srbiji bi trebalo da uspori do septembra, a da se zatim nađe oko gornje granice cilja kao posledica niske baze iz septembra prošle godine usled primene uredbe kojom su marže u trgovini na veliko i malo bile ograničene na 20 odsto.

"Usled ostvarenog rasta svetske cene nafte i drugih primarnih proizvoda nakon izbijanja sukoba na Bliskom istoku, kao i više uvozne inflacije, naša projekcija predviđa da bi inflacija krajem ove ili početkom naredne godine mogla privremeno da pređe gornju granicu cilja. Pod pretpostavkom da je nedavni energetski šok bio privremen i da će svetska cena nafte, koja je u prethodni mesec dana zabeležila pad, ostati oko sadašnjeg nižeg nivoa krajem ove i tokom naredne godine, inflacija bi trebalo da uspori i da se relativno brzo vrati u granice cilja (do sredine 2027), a zatim da u tim granicama ostane do kraja perioda projekcije", piše u saopštenju.

profimedia

Prema oceni Izvršnog odbora, usporavanju inflacije tokom naredne godine doprineće i dalje restriktivan karakter monetarne politike, očekivano postepeno slabljenje troškovnih pritisaka iz međunarodnog okruženja, kao i očekivano usporavanje rasta realnih zarada.

Rast BDP-a

Kretanja u realnom sektoru od početka godine povoljnija su od očekivanja, navodi NBS.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u prvom tromesečju ostvaren je realni međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda od 3,2 odsto, što je za 0,2 procentna poena više u odnosu na preliminarnu procenu i pretpostavku Izvršnog odbora iz majskog Izveštaja o inflaciji.

Rast je bio vođen uslužnim sektorima, a pozitivan doprinos potekao je i od poljoprivrede.

Pokazatelji realnog sektora u aprilu i maju beleže povoljna kretanja, uz oporavak prerađivačke industrije nakon lošijeg početka godine zbog problema u poslovanju Naftne industrije Srbije i relativno visok rast prometa u trgovini na malo i turizmu.

"Uprkos globalnoj neizvesnosti i smanjenju tražnje iz Evropske unije i regiona, izvozni sektor Srbije pokazao je otpornost, zahvaljujući proizvodnoj i geografskoj diversifikaciji i pretežno izvozno orijentisanim stranim direktnim investicijama. Relativno povoljni vremenski uslovi i dobro stanje useva daju osnovu za očekivanja da će prinosi u poljoprivredi biti bolji nego prošle godine, kao i u odnosu na decenijski prosek", ocenjuje NBS.

Izvršni odbor je naglasio da u dosadašnjem toku godine rastu bruto domaćeg proizvoda doprinose i domaća tražnja i neto izvoz, pri čemu se u narednom periodu dodatni pozitivni efekti na ekonomsku aktivnost mogu očekivati od održavanja specijalizovane izložbe "Ekspo".

Podršku ekonomskoj aktivnosti pruža i znatni rast kreditne aktivnosti prema privredi i stanovništvu, koji je u maju iznosio 16,4 odsto međugodišnje.