Srbija razvija sopstveni AI model na srpskom jeziku, a stiže i Digitalni novčanik – evo šta to menja
Komentari
05/05/2026
-16:17
Dok veštačka inteligencija ubrzano menja način na koji država funkcioniše, pruža usluge građanima i gradi digitalni suverenitet, postavlja se pitanje kako spojiti naprednu tehnologiju sa inkluzivnošću i ljudskim potrebama. Odgovore na ova pitanja donosi nam Mihailo Jovanović, direktor Kancelarije za IT i eUpravu Vlade Republike Srbije, jedan od ključnih arhitekata digitalne transformacije Srbije.
Jovanović će biti učesnik panela "Digitalni kapital - Može li veštačka inteligencija bez prirodne?" na prestižnom Business Summit 2026 u Beogradu, događaju koji medijski podržava Euronews Srbija.
U ovom intervjuu govori o integraciji veštačke inteligencije u javnu upravu, Strategiji Srbija 2030, digitalnoj inkluzivnosti, razvoju data centara, Digitalnom novčaniku, pripremama za Expo 2027 i projektima koji treba da pozicioniraju Srbiju kao regionalnog lidera u inovacijama.
- Organizatori ovog predstojećeg prestižnog foruma videli su vas kao učesnika na panelu "Digitalni kapital – Može li veštačka inteligencija bez prirodne?", prema vašem iskustvu, koji je značaj ovakvih događaja?
- Učešće na forumima kao što je Business Summit 2026 ima višestruki strateški značaj, posebno u trenutku kada su digitalna transformacija i razvoj veštačke inteligencije među ključnim globalnim prioritetima i pokretačima ekonomskih i društvenih promena. Ovakvi događaji okupljaju ključne aktere iz javnog i privatnog sektora i omogućavaju razmenu znanja, iskustava i dobrih praksi.
Euronews Srbija
Za nas je važno što kroz ovakve formate možemo da predstavimo rezultate Srbije u oblasti digitalne transformacije, ali i da čujemo kako se drugi suočavaju sa izazovima razvoja veštačke inteligencije. Istovremeno, ovo je prilika za povezivanje i pokretanje novih inicijativa koje doprinose daljem razvoju digitalne ekonomije Srbije.
- U kontekstu strategije Srbija 2030, na koji način će veštačka inteligencija biti integrisana u sistem javne uprave kako bi se dodatno ubrzala digitalna transformacija?
Povezane vesti
- U periodu do 2030. godine, veštačka inteligencija neće biti samo tehnološki alat, već strateški resurs za transformaciju načina na koji javna uprava funkcioniše i pruža usluge građanima. Samo one zemlje koje uspeju da integrišu veštačku inteligenciju u osnovnu proizvodnju, industriju, nauku, javnu upravu, proizvodnju energije, omogućavajući maksimalnu produktivnost, ostaće konkurentne i digitalno suverene. Uz pomoć strategije Srbija 2030 jasno smo definisali da su znanje, podaci i tehnologija temelj daljeg razvoja naše države, a veštačka inteligencija jedan od ključnih pokretača te transformacije. Naš pristup je sistemski, AI integrišemo u rad javne uprave kako bismo obezbedili brže, efikasnije i građanima prilagođene usluge, ali i snažniju podršku donošenju odluka zasnovanih na podacima.
Istovremeno, radimo na tome da veštačka inteligencija bude u funkciji razvoja celog društva, od zdravstva i privrede do energetike, sa jasnim ciljem povećanja produktivnosti i konkurentnosti Srbije. Poseban fokus stavljamo na razvoj sopstvenih rešenja, uključujući i veliki jezički model za srpski jezik, čime čuvamo jezički i digitalni suverenitet. Proširujemo superkompjutere na više od 2.000 grafičkih procesora, dostupnih nauci, privredi i državnim institucijama i samim tim najmoćnije alate savremenog doba stavljamo u službu razvoja.
- Budući da panel na kojem učestvujete ostavlja pitanje da li AI produbljuje nejednakosti, koje korake država preduzima da osigura inkluzivnost digitalnih usluga za sve građane?
- Pitanje inkluzivnosti je ključno kada govorimo o razvoju veštačke inteligencije, jer naš cilj nije da tehnologija produbljuje razlike, već da ih smanjuje. Upravo zato Kancelarija za IT i eUpravu sistemski radi na tome da elektronske usluge budu dostupne svim građanima, bez obzira na nivo digitalnih veština, mesto stanovanja ili socio-ekonomski status.
Kiattisak Lamchan / Alamy / Profimedia
Jedan od važnih koraka u tom pravcu je i uvođenje AI asistenata koji građanima omogućavaju jednostavniju komunikaciju sa upravom. AI asistent na Portalu eUprava je digitalni asistent koji omogućava građanima da se upotrebom svakodnevnog jezika lako informišu o uslugama i sadržajima Portala eUprava i da budu usmereni ka konkretnim elektronskim uslugama. Posebno je značajno što razvijamo veliki jezički model za srpski jezik. Ovaj model obezbeđuje ravnopravnu zastupljenost srpskog jezika i pisma u globalnom digitalnom prostoru, uz punu kontrolu nad podacima i etičkim standardima, oslanjajući se na nacionalnu AI infrastrukturu u Državnom data centru u Kragujevcu.
Paralelno sa tim, nastavljamo da ulažemo u digitalnu pismenost i razvoj eUsluga koje su jednostavne za korišćenje, kako bismo osigurali da niko ne bude izostavljen iz procesa digitalne transformacije. Naš princip je jasan, tehnologija mora da bude u službi svih građana.
- Imate veliko iskustvo u razvoju digitalnih usluga... da li je 5G mreža "kasnila" i kako će njena puna implementacija promeniti rad Kancelarije za IT?
Povezane vesti
- Razvoj 5G mreže je složen proces koji zavisi od više faktora, od regulatornog okvira i investicija, do ukupne tehnološke spremnosti tržišta. Ne bih to posmatrao kroz prizmu „kašnjenja“, već kao proces koji se odvija u skladu sa strateškim prioritetima države i potrebom da se obezbedi stabilan, bezbedan i održiv razvoj telekomunikacione infrastrukture.
Za Kancelariju za IT i eUpravu, puna implementacija 5G mreže predstavlja važan korak ka daljoj digitalizaciji, jer će omogućiti naprednu automatizaciju industrije i proizvodnih procesa, odnosno ubrzanu robotizaciju. Upravo zahvaljujući sinergiji 5G tehnologije i veštačke inteligencije, otvoriće se prostor da se ove inovacije primene u punom kapacitetu, zbog čega je od ključnog značaja da se što pre usmerimo ka razvoju proizvodnje robota i široj primeni veštačke inteligencije u industriji.
Naš cilj je da infrastrukturni razvoj uvek prati potrebe društva i ekonomije, kako bismo obezbedili dugoročan i održiv digitalni napredak Srbije.
profimedia
Povezane vesti
- Da li je uvođenje digitalnog evra i digitalnog novca u Srbiji realan sledeći korak u digitalizaciji našeg finansijskog ekosistema? Često se govori o e-novčaniku, koliko je građanima Srbije blizu i ta opcija?
- Digitalni novac nije više pitanje da li, već na koji način i kojom dinamikom će postati deo savremenih finansijskih sistema, a Srbija taj razvoj posmatra kao deo šire digitalne transformacije. Evropska centralna banka trenutno razvija projekat digitalnog evra, koji je još uvek u fazi pripreme.
S druge strane, građanima je koncept digitalnog novca već danas veoma blizak kroz mobilno bankarstvo, instant plaćanja i različite oblike e-novčanika. Upravo u tom pravcu idemo i mi kao država i radimo na razvoju Digitalnog novčanika, u skladu sa inicijativama Evropske unije, koji će omogućiti da građani na jednom mestu, u mobilnoj aplikaciji, čuvaju svoja lična dokumenta i elektronski potpisane dokumente. Takav sistem će značajno pojednostaviti administrativne procedure i omogućiti lakši i bezbedniji pristup uslugama, kako javnog tako i privatnog sektora. Naš pristup je da ova rešenja uvodimo postepeno, vodeći računa o bezbednosti i korisničkom iskustvu.
- Kako se projekti Kancelarije za IT uklapaju u viziju Beograda kao regionalnog centra inovacija u susret velikim događajima poput Ekspo 2027? Šta vam je prioritet? Na koji način Kancelarija planira da podrži razvoj domaćih AI šampiona kako bismo ostali konkurentni na globalnoj ekonomskoj mapi?
- Projekti Kancelarije za IT i eUpravu direktno su usmereni ka tome da Beograd, ali i cela Srbija, postanu regionalni centar digitalnih inovacija, posebno u kontekstu priprema za EKSPO 2027. To je prilika da pokažemo ne samo infrastrukturnu i organizacionu spremnost, već i tehnološki i inovacioni kapacitet naše zemlje. Naš prioritet je da nastavimo razvoj moderne digitalne infrastrukture, unapređenje eUsluga i široku primenu veštačke inteligencije u javnom sektoru, ali i da stvorimo uslove u kojima će domaće IT i AI kompanije moći brže da rastu i izlaze na globalno tržište.
Tanjug/Dimitrije Goll
Upravo zato radimo na jačanju saradnje države, naučne zajednice i privrede, kao i na otvaranju podataka i razvoju platformi koje omogućavaju inovacije. Podrška domaćim „AI šampionima“ podrazumeva i dostupnost računarskih resursa, razvoj znanja i podsticanje primene AI u realnoj ekonomiji te ćemo tako u narednom periodu proširiti upotrebu našeg superkompjutera i na mala i srednja preduzeća.
- Koliku ulogu imaju data centri, da li možete da nam najavite i razvoj novih?
- Srbija je u prethodnom periodu značajno ulagala u oblast izgradnje infrastrukture naših data centara i nastavljamo u tom pravcu, jer je to temelj našeg digitalnog suvereniteta. U narednom periodu planiramo izgradnju novih data centara u Novom Sadu i Nišu, kao i proširenje postojećih kapaciteta u Beogradu i Kragujevcu sa ukupnim kapacitetom većim od 200 MW, kako bismo odgovorili na rastuće potrebe sistema i sve širu primenu AI i digitalnih usluga.
Takođe, u Kragujevcu je u toku izgradnja Inovacionog distrikta, jedinstvenog projekta u regionu koji se prostire na više od 4 hektara, sa ukupno 62.000 kvadratnih metara i 23.000 kvadrata garažnog prostora. Zamišljen kao kreativno-inovativni digitalni centar, distrikt će biti namenjen IT zajednici, ali i otvoren za građane i posetioce. Prvi objekat, koji je već u izgradnji, služiće kao kancelarijski prostor za IT kompanije koje su već zakupile prostor. U okviru distrikta biće uspostavljeni i Smart City centar za razvoj pametnih energetskih sistema i infrastrukture, Centar za promociju digitalizacije, kapaciteti za bioinformatiku i bioinženjering, prostor za edukaciju studenata, peti naučno-tehnološki park u Srbiji, kao i Nacionalni centar za informacionu bezbednost.
Ova ulaganja nisu samo infrastrukturna, već strateška – jer omogućavaju da Srbija ostane bezbedna, konkurentna i spremna za novu fazu digitalne transformacije.
Tanjug/Narodna skupština Repulike Srbije/ Peđa Vučković
- Koje su tri usluge eUprave koje građani najviše koriste?
- Portal eUprava danas predstavlja centralno mesto elektronske komunikacije građana i privrede sa državom i jedan je od najvidljivijih rezultata digitalne transformacije javne uprave u Srbiji. Sa više stotina dostupnih elektronskih usluga, Portal je postao platforma koju građani koriste ne samo za administrativne postupke, već i kao pouzdan servis u važnim životnim situacijama. U ovom periodu godine posebno se izdvaja usluga eVrtić, dok se kontinuirano u velikoj meri koriste eIzvodi iz matičnih knjiga, eSaglasnosti, različite vrste uverenja, kao i usluge za zamenu i produženje vozačke dozvole. Upravo struktura najkorišćenijih usluga pokazuje da građani elektronske servise najviše koriste onda kada su im efikasnost, pouzdanost i ušteda vremena najvažniji — u ključnim životnim trenucima, ali i u svakodnevnim administrativnim potrebama. To potvrđuje da eUprava više nije alternativa tradicionalnim procedurama, već standard u komunikaciji sa državom. Zato je dalji razvoj Portala usmeren na unapređenje dostupnosti, jednostavnosti korišćenja i razvoj usluga koje prate realne potrebe građana i privrede.
Komentari (0)