"Detektivska" potraga za jedinstvenom vrstom: Kako je Josif Pančić pronašao svoju omoriku (VIDEO)
Komentari10/09/2025
-13:41
Pre tačno 150 godina Josif Pančić otkrio je na obroncima Tare do tada nepoznatu vrstu četinara, a u njegovu čast, retka vrsta bora ponela je naziv Pančićeva omorika.
Tomica Mišljenović, biolog Botaničke bašte "Jevremovac", za Euronews Srbija objašnjava da je to otkriće bilo jedno od najvažnijih u botanici u drugoj polovini 19. veka.
"Nije ni tada bilo uobičajeno da se pronađe jedna nova vrsta drveta u srednjoj Evropi i to Pančićevo otkriće je zaista odjeknulo u naučnoj zajednici, iako mu je trebalo nekoliko godina da ubedi botaničke autoritete da se zaista radi o jednoj potpuno novoj vrsti, a ne nekom varijetetu ili podvrsti neke od poznatih smrča", kaže Mišljenović.
Detektivska potraga
U vreme kada je Pančić otkrio svoju omoriku, pretraga terena bila je mnogo teža, nego što je to danas slučaj, a botaničke ekspedicije trajale su mnogo duže.
Wikimedia
Naš čuveni biolog čuo je za neobičnu vrstu od lokalnog stanovništva na Tari 1855. godine i nekoliko puta prolazio tim krajevima, ali je nikada nije uočio.
"Pančićeva potraga za omorikom ličila je gotovo na jedan detektivski roman. Čak je tražio od lokalnog stanovništva i učitelja da mu pošalju grančice svih četinara koje rastu u njihovom kraju sa šišarkama i on je u svom kabinetu u Velikoj školi u Beogradu, u današnjem Univerzitetu video grančice omorike, ali ti uzorci nisu bili adekvatno obeleženi. Zato nije bio siguran odakle tačno dolaze i tek je 20 godina kasnije uspeo da to stablo pronađe opiše i pokaže svetskoj naučnoj javnosti. Siguran sam da ćemo u narednom periodu imati i dokumentarne filmove možda i neke druge vidove popularnih emisija ili materijala koji će nam približiti tu Pančićevu detektivsku potragu za omorikom", kaže biolog.
Omorika iz ledenog doba
Pančić je ovu reliktnu vrstu na kraju pronašao u mestu Zaovine, u zaseoku Đurići.
Povezane vesti
"Pre ledenog doba bila je mnogo šire rasprostranjena, preživela je ledeno doba na ovom ograničenom području srednjeg toka reke Drine i jedna mala populacija u kanjonu reke Mileševke. To su jedina mesta gde ona prirodno raste, u Srbiji i u Bosni i Hercegovini i njene populacije su naravno pod zaštitom", kaže naše sagovornik, dodajući da se najveći deo populacije nalazi u sklopu Nacionalnog parka Tara.
Prinskrin/Youtube/RTS Sasvim prirodno - Zvanični kanal
Ono što je zanimljivo je da je ova vrsta vrlo tolerantna na aerozagađenje, zbog toga se često gaji u gradskim parkovima, pored saobraćajnica. U Finskoj se, na primer, drvoredi omorike vrlo često sade pored autoputeva, ističe Mišljenović.
"S druge strane proučava se na koji način različite supstance koje proizvodi Pančićeva omorika mogu da se iskoriste i za lečenje nekih bolesti i u biotehnologiji", dodaje biolog.
U čast važne godišnjice, u Botaničkoj bašti "Jevremovac" večeras se održava posebna vođena koktel tura, uz autorske napitke, zalogaje i jedinstvene priče koje su inspirisale njihovo nastajanje.
"Ovo je obeležavanje jednog važnog naučnog jubileja, jer smatramo da je u ovo doba izuzetno važno podsetiti se značaja obrazovanja, značaja nauke i velikana naše nauke koji pored Josifa Pančića koji je bio i prvi predsednik Srpske akademije nauka i rektor univerziteta profesor botanike, ali i drugih prirodnjačkih predmeta", zaključuje naš sagovornik.
Komentari (0)