Posetilac iz svemira zbunio naučnike: Međuzvezdana kometa je možda najstariji objekat ikada viđen u Sunčevom sistemu
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Analize ukazuju da je kometa milijardama godina putovala "nezamislivo velikim putanjama" kroz našu galaksiju.
Međuzvezdana kometa koja je prošle godine projurila pored Sunca mogla bi biti gotovo tri puta starija od našeg Sunčevog sistema i ne liči ni na šta što je do sada viđeno u našem kosmičkom susedstvu, saopštili su astronomi.
Kometa 3I/Atlas tek je treći posetilac izvan Sunčevog sistema kojeg je čovečanstvo ikada posmatralo, a njen neuobičajen sjaj pružio je naučnicima jedinstvenu priliku da proučavaju objekat koji potiče iz drugog dela galaksije.
Nakon što je uočena u julu prošle godine, svemirska stena izazvala je veliko interesovanje na internetu, a jedan istaknuti istraživač sa Harvarda čak je spekulisao da bi mogla biti vanzemaljska letelica, što je NASA odbacila. Nova posmatranja obavljena najmoćnijim teleskopima na svetu sada otkrivaju više detalja o ovoj jedinstvenoj kometi.
Prema studiji objavljenoj u časopisu Nature, kometa 3I/Atlas mogla bi biti stara i do 12 milijardi godina. Smatra se da je naš Sunčev sistem nastao pre oko 4,5 milijardi godina.
Glavni autor istraživanja, Martin Kordiner, rekao je za AFP da je ovo "možda najstariji objekat koji je ikada posmatran u našem Sunčevom sistemu".
Ipak, dodao je da postoje i druge teorije koje bi mogle ponuditi objašnjenje za neobičan hemijski sastav komete, prenosi Guardian.
NASA / AFP / Profimedia
Povezane vesti
Novo istraživanje zasnovano je na odnosu hemijskih elemenata poznatih kao izotopi, koje su detektovali teleskop "Džejms Veb" i opservatorija ALMA u Čileu.
Prema navodima studije, ta merenja otkrila su "elementarni sastav kakav nije viđen ni kod jednog tela u Sunčevom sistemu".
U poređenju sa kometama iz našeg sistema, 3I/Atlas sadrži deset puta više deuterijuma, posebnog oblika vodonika koji se često nalazi u teškoj vodi.
"Prema našem razumevanju astrohemije, tako velika količina teške vode može nastati samo u veoma hladnom okruženju", objasnio je Kordiner.
To znači da je kometa verovatno među najhladnijim objektima ikada primećenim u Sunčevom sistemu. Izotopski dokazi ukazuju da je nastala u sredini gde je temperatura iznosila oko minus 243 stepena Celzijusa. Ipak, tačno mesto njenog nastanka u okviru Mlečni put i dalje ostaje misterija.
Naučnici smatraju da se ovakvi međuzvezdani objekti formiraju na sličan način kao komete u našem sistemu, ali da bivaju izbačeni tokom burnog procesa nastanka novih planeta.
Pošto nije bila gravitaciono vezana ni za jednu zvezdu, 3I/Atlas je verovatno provela milijarde godina na "ogromnim i nezamislivim putanjama kroz našu galaksiju", rekao je Kordiner.
Povezane vesti
Istraživači su takođe otkrili neobično nizak nivo hemijskog obogaćivanja, što ukazuje da se kometa formirala relativno blizu oblasti u kojima su nastajale nove zvezde.
Moguće je čak da predstavlja relikt iz perioda poznatog kao "kosmičko podne", kada je pre oko 10 milijardi godina nastajao veliki broj zvezda.
Prethodni međuzvezdani objekti: 1I/'Oumuamua, otkriven 2017. godine, i 2I/Borisov, primećen 2019, nisu bili dovoljno sjajni da bi se prikupili podaci o njihovim izotopima.
Profesor sa Harvarda Avi Loeb, koji je ranije izazvao polemike tvrdnjama da bi Oumuamua mogla biti vanzemaljska letelica, izneo je slične pretpostavke i za 3I/Atlas.
Međutim, NASA je odbacila takvu mogućnost.
NASA / AFP / Profimedia
Institut za potragu za vanzemaljskom inteligencijom, SETI Institute, saopštio je prošlog meseca da nije pronašao "nikakve dokaze o vanzemaljskoj tehnologiji" na ovoj kometi.
Astronom Peter Vereš, koji je učestvovao u njenoj identifikaciji u okviru Centra za male planete Međunarodne astronomske unije, ocenio je rezultate istraživanja kao "uzbudljive".
"Kometa sada napušta Sunčev sistem i nikada se neće vratiti, zbog čega će buduća posmatranja postajati sve teža", rekao je on za AFP.
Ipak, astronomi očekuju da će u narednim godinama otkriti mnogo više međuzvezdanih objekata, posebno zahvaljujući novoj opservatoriji "Vera C. Rubin".
"Ovo je tek početak uzbudljive nove oblasti istraživanja. Pred nama je još mnogo toga što možemo da naučimo o ovim objektima i o tome šta nam oni mogu otkriti o našoj galaksiji“, zaključio je Kordiner.
Komentari (0)