Dok tražimo tragove života u svemiru, moguće je da će Zemlja ostati bez nas

Komentari

Autor: Euronews

01/10/2023

18:18

Dok tražimo tragove života u svemiru, moguće je da će Zemlja ostati bez nas

profimedia - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Trostruki udar ekstremne vrućine, ugljen-dioksid, sunce i novi mega kontinent mogli bi učiniti Zemlju nenastanjivom, otkriva nova studija. Prema tom istraživanju, ljudi bi mogli biti zbrisani formiranjem "superkontinenta" u narednih 250 miliona godina.

Istraživanje, objavljeno u naučnom časopisu Nature Geoscience, nudi prve superkompjuterske klimatske modele daleke budućnosti. Predviđanja kažu da ,kako se kontinenti budu menjali, vrlo je moguće da se formira jedan vrući, suvi i uglavnom nenaseljeni superkontinent, što bi „verovatno dovelo do klimatske prekretnice“ i „masovnog izumiranja“ sisara.

Povećanje vulkanske aktivnosti koja zagreva planete i pojačano zagrevanje od sunca dovešće do neviđene toplote koja Zemlju čini nemogućom za ljudski život, predviđa studija, a prenosi Euronews.

„Izgledi za daleku budućnost izgledaju veoma sumorni“, kaže glavni autor studije dr Aleksandar Farnsvort, viši naučni saradnik na Univerzitetu u Bristolu. Nivo ugljen-dioksida bi za 250 miliona godina mogao biti dvostruko uvećan. S obzirom da se takođe predviđa da će Sunce emitovati oko 2,5 odsto više radijacije i da se superkontinent nalazi prvenstveno u toplim, vlažnim tropima, veliki deo planete mogao bi da se suoči sa temperaturama između 40 i 70°C“, dodaje on.

Sisari se nekako adaptirali na hladnoću, ali na vrelinu.... znojenje nam ne bi pomoglo

Adaptacije poput hibernacije i krzna su u prošlosti pomogle sisarima da prežive ekstremnu hladnoću. Međutim, naša tolerancija na visoke temperature ostala je uglavnom konstantna, primećuju istraživači. Ako bi se napravila simulacije klime predviđene u studiji, malo je verovatno da će većina sisara preživeti dugotrajnu prekomernu toplotu. Iako će Zemlja i dalje biti u nastanjivoj zoni za 250 miliona godina, formiranje superkontinenta sa povišenim CO2 učiniće većinu sveta nenastanjivim za ljude i druge sisare. Nalazi pokazuju da bi samo negde između 8 i 16 odsto zemlje moglo biti uslovno za život.

Tektonski procesi koji uzrokuju spajanje Zemljinih kontinenata doveli bi do češćih vulkanskih erupcija, koje oslobađaju ogromne količine ugljen-dioksida. To bi doprinelo ekstremnoj vrućini.

„Novonastali superkontinent bi imao efekat trostrukog udara, koji bi za posledicu imao toplije sunce i više CO2 u atmosferi, povećavajući toplotu za veći deo planete“, kaže dr Farnsvort.

"Rezultat bi bio uglavnom loše okruženje okruženje bez izvora hrane i vode za sisare."

Suočeni sa temperaturama između 40 i 50°C i visokom vlažnošću, ljudi ne bi mogli da ohlade svoja tela kroz znoj, što bi na kraju „zapečatilo našu sudbinu“.

Da li će fosilna goriva učiniti Zemlju nenastanjivom pre nego što se formira superkontinent?

Kada se trudimo da što pre smanjujemo štetne emisije, čini se da je 250 miliona godina daleko. Ali činjenica da će delovi planete i dalje biti naseljeni u dalekoj budućnosti ne čini naše napore uzaludnim. Globalno zagrevanje izazvano ljudima već je glavni izvor toplotnog stresa i smrti u nekim regionima , a problem se još pogoršava.

„Od vitalnog je značaja da ne izgubimo iz vida našu trenutnu klimatsku krizu, koja je rezultat emisija gasova staklene bašte“, kaže koautor studije dr Junis Lo, naučni saradnik za klimatske promene i zdravlje na Univerzitetu u Bristolu.

.„Dok predviđamo nenastanjivu planetu za 250 miliona godina, danas već doživljavamo ekstremnu vrućinu koja je štetna po ljudsko zdravlje. Zbog toga je ključno da se što pre postigne stepen nulte emisije“, poziva ona.

Istraživači su radili na pretpostavci da će ljudi prestati da sagorevaju fosilna goriva. Ako to ne učinite, nivo CO2 bi mogao porasti „mnogo, mnogo ranije“, upozorili su naučnici.

Kako je sprovedeno istraživanje?

Klimatski modeli UK Met Office i superkompjuter Univerziteta u Bristolu korišćeni su za simulaciju uslova temperature, vetra, kiše i vlažnosti za superkontinent , poznat kao Pangea Ultima ,za koji se očekuje da će se formirati u narednih 250 miliona godina.

Međunarodni tim naučnika je takođe koristio modele kretanja tektonskih ploča, okeanske hemije i biologije da bi procenio buduće nivoe CO2. Istraživanje je bilo deo finansiranog projekta, podržanog od strane Britanskog saveta za istraživanje i inovacije prirodnog okruženja (UKRI NERC) koji se bavi klimom superkontinenata i masovnim izumiranjem.