Stručnjaci o novim zakonima za društvene mreže: Prevencija, edukacija ili samo formalnost?
Komentari17/06/2025
-20:47
Sve je više zemalja koje razmatraju uvođenje zakona kojima bi se ograničila ili čak zabranila upotreba društvenih mreža za maloletnike. Francuska najavljuje potpune zabrane, dok Velika Britanija uvodi stroža pravila pristupa. Pitanje koje se postavlja jeste šta bi takvi zakoni značili za platforme poput TikToka, Instagrama i Snapchata i da li su zabrane rešenje ili pokušaj kontrole koji otvara nove probleme.
Podsetimo, francuski predsednik je pre pet dana najavio mogućnost zabrane društvenih mreža za maloletnike.
"Australija je prva zemlja koja pokušava da ograniči korišćenje društvenih mreža i ona je sad uvela zakon gde korisnicima mlađim od 16 godina ne bi trebalo da se dozvoli upotreba društvenih mreža i predvidela je jako visoke novčane kazne upravo za te kompanije Facebook, Twitter, TikTok i sl. Kazne čak idu do 50 miliona australijskih dolara. Ono što je problem jeste kako će se taj zakon sprovoditi u praksi, jer vrlo lako može da se izigra uz pomoću VPN-a, deca će imati pristup društvenim mrežama, tako da ostaje da vidimo koliko će moći da se izvrši taj zakon", kaže za Euronews Srbija Tamara Radojčić, advokat.
Euronews Srbija
Međutim, smatra da je ideja da se ograniči deci upotreba društvenih mreža, dobra, kako ne bi bili izloženi nasilju, pornografskom sadržaju i sajberbulingu.
"Znači, ima to toliko tih aspekata, ali je jako teško u praksi to izvršiti. Znači, lako je doneti pravnu regulativu i zabraniti deci mlađoj od 16 godina da pristupe društvenim mrežama, ali kako to u praksi sprovesti je posebno pitanje", navela je ona.
Euronews Srbija
Sociološkinja Jelena Radović kaže da ograničavanjem dece do 16 godina kada je reč o pristupu društvenim mrežama s jedne strane smisla, ali sa druge strane, ne.
"Mi moramo da radimo na apsolutnoj edukaciji i obrazovanju kako mladih, tako i odraslih. Ono što može biti kao posledica jeste da se te iste grupe nađu na "darknetu", da nađu najrazličitije vrste manipulacije", objasnila je ona.
Povezane vesti
Dodaje da prvenstveno treba raditi na prevenciji, komunikaciji, obrazovanju, ali i "kućnom vaspitanju i u krajnjem slučaju restrikciji samih platformi i društvenih mreža kada je u pitanju plasiranje određene vrste sadržaja".
"Mi potpisujemo one uslove korišćenja i politike privatnosti, ali niko od nas ne pročita, a i same društvene mreže se toga ne pridržavaju... a to znači da mi dolazimo do trenutka kada je plasiran sadržaj koji je apsolutno neprihvatljiv i same kompanije ga ne sankcionišu. Čak i u trenucima kada je takav sadržaj vrlo često i prijavljen", dodala je Radović.
Kako kaže, roditelji treba da nauče da komuniciraju sa decom i nauče sve o društvenim mrežama koje koriste njihova deca.
"Jer kada pričamo o zabrani, kada je Australija spomenula zabranu, to se na primer ne odnosi na Google učionicu. Zašto sutra ne bismo tu platformu iskoristili za isto ovakvu komunikaciju koju trenutno imamo? Ne odnosi se na YouTube, verovatno YouTube Kids, ne odnosi se na WhatsApp, odnosno na platforme gde imamo tu vrstu komunikacije. Da li onda to podrazumeva i Viber, Telegram, odnosno sve ono što možemo da radimo i putem Snapchata, Instagrama i svih ostalih platformi putem određenih grupa i komunikacije", kaže, te dodaje:
"Tako da mislim da je to onako vrlo jedan labav predlog koji se odnosi na same kompanije, kako ćemo proveravati u krajnjem slučaju podatke tih maloletnika. Ne možemo da koristimo njihov pasoš, ne možemo da koristimo njihove lične karte. Da li ćemo koristiti određenu vrstu identifikacije nekog identifikacionog broja, da li će algoritam prepoznavati određene vrste reči ili rečenica. To je sad sve ono što jeste na platformama, a mislim da do kraja 2025. kada je postavljen uslov da se tako nešto iznese, nije baš najsjajnije izvodljivo. Mislim da ćemo imati jednog kiklopa od svega toga".
Euronews Srbija
Istok Pavlović, marketinški stručnjak navodi da sve i da se donese zakon, "klinci će imati 103 načina da to zaobiđu".
"Kompanije kao što su Meta, odnosno Instagram, Facebook ili TikTok, nemaju toliko ljudstva da bi mogle da provere svaku osobu koja otvori profil, pošaljite nam ličnu kartu, datum rođenja i tako dalje. Prosto nemaju te resurse... Mislim da će taj zakon biti onako, i ako bude donet negde, biće ga vrlo lako preskočiti. Ali će biti interesantan eksperiment ako jedna od ovih država o kojima se priča bude to stvarno uvela - da vidimo šta će se desiti. Znači, da li će za godinu dana opasti stopa ovoga ili onoga sajberbulinga, zavisnosti i svega. Pa ako se to pokaže kao nešto što ima smisla... onda i druge države mogu da krenu tim putem", rekao je Pavlović.
Povezane vesti
"Trulež mozga"
Pavlović upozorava i na fenomen zavisnosti od kratkih video sadržaja, posebno na platformama kao što su TikTok i Instagram. Tu se javlja fenomen poznat kao "brain rot" (trulež mozga).
"To je kada deca neprekidno skroluju, u potrazi za dopaminom – sličan mehanizam kao kod kockanja. Istraživanja su pokazala da mozak reaguje na isti način kao kod zavisnika u kockarnici. Klinci traže sadržaj koji će ih 'zakačiti', a to stvara zavisnost od konstantne stimulacije. Taj efekat zovemo još i doom scrolling – skrolovanje do potpune iscrpljenosti", ističe Pavlović.
Svi sagovornici saglasni su u jednom – društvene mreže nisu same po sebi loše, ali zahtevi za edukacijom, regulacijom sadržaja i odgovornošću platformi su ključni.
Povezane vesti
"Internet i društvene mreže su fantastičan alat ako znamo kako da ih koristimo. Ne smemo zaboraviti da onlajn svet jeste stvaran i da izaziva hemijske i emocionalne reakcije kao i stvarni svet", ukazala je Radović.
Pravni okvir i evropska praksa
Advokatica Radojčić podseća da je u Srbiji je moguće zabraniti društvene mreže isključivo u vanrednim situacijama kada su ugrožena osnovna ljudska prava i manjinska prava.
Euronews Srbija
"I tu treba da se vodi računa jer pre svega ugrožavamo osnovno ljudsko pravo, pravo na slobodu misli i slobodu izražavanja. Zato je jako opasno kada govorimo o ukidanju i zabrani društvenih mreža i kao što ste naveli te zemlje koje su zabranile u jednom trenutku, sve su neke zemlje sa autoritarnim režimima koje imaju problem sa tim", kaže Radojčić.
Kada je reč o Evropi, kako je dodala, postoji zakon o zaštiti podataka, takozvani GDPR, koji je preporučio da deca mlađa od 15 godina ne bi smela da imaju pristup društvenim mrežama bez saglasnosti roditelja i dozvoljeno je da zemlja članica tu granicu spusti na 13 godina.
"U Srbiji mi imamo isti taj zakon o zaštiti podataka i u članu 16 takođe stoji da deca mlađa od 15 godina mogu da daju saglasnost za obradu njihovih podataka, samo uz saglasnost roditelja... Tako da mi praktično već i u Evropi imamo zabranu deci ispod 15 godina da imaju pristup društvenim mrežama, ali to je upravo ono što smo pričali- mrtvo slovo na papiru, jer većina roditelja daje saglasnost da deca naprave društvene mreže i ne postoji nikakav način da mi kontrolišemo i da oni koji nisu dali saglasnost kako će njihova deca da imaju pristup društvenim mrežama", istakla je ona.
Podseća da većina društvenih mreža funkcioniše tako da se prijavi starost prilikom otvaranja naloga, ali da to niko ne može da proveri.
"Znači, onda bi mi trebali da uvedemo neku verifikaciju putem, na primer, pasoša ili lične karte, ali onda postavlja drugo pitanje kako da ti podaci iz lične karte ne budu sutra zloupotrebljeni. Tako da tu mi zapravo biramo između dva zla. Da li je bolje da deca imaju pristup društvenim mrežama ili da njihovi podaci imaju pristup tim platformama", podvukla je ona.
Više o temi pogledajte u videu iznad teksta.
Komentari (0)