Ni zgrade nisu bezbedne: Zmije se itekako penju uz fasade, posebno uz neke materijale, a koriste i "laso" metod (VIDEO)

Kao i svakog leta, povećana je aktivnost zmija u celo Evropi, pa i u Srbiji. Usled visoke temperature koja i mami da izađu iz skrovišta i sve češće boravka ljudi napolju bliski susreti su sev učestaliji.

Pored kamenjara, šuma i raznih vrleti, zmije su ove godine primećene i u većim gradovima, poput Beograda, Čačka, Niša, Kragujevca, što je uznemirilo neke građane. 

Tako je početkom juna Dušan Stojanović, predsednik niškog udruženja "Zoo planeta", kazao da svakoga dana imaju veliki broj poziva, pre svega zbog zmija u gradu.

"Idemo na teren kada je zmija u kući, u automobilu i nekom drugom sličnom mestu, jer je to zaista neprijatno, iako svi ti pozivi koji dobijamo su zbog smukova, a oni su neotrovni", rekao je Stojanović za Telegraf. 

Iako na prvi pogled deluje da su stanari na višim spratovima stambenih zgrada bezbedni, makar dok ne siđu do kola, zmije itekako mogu da se penju uz fasade u zavisnosti o građevinskog materijala i prisustva raznih izbočina poput oluka. 

Generalno, zmije koje imaju bilo kakvu sposobnost penjanja mogu se penjati po određenim vrstama zidova bez previše problema, piše specijalizirani portal AZ Animals.

U prirodi, zmije se redovno penju po prirodnim površinama i dobro su prilagođene za to. Stene, drveće i druge prepreke su maltene previše za zmije, posebno ako su u pitanju vrste koje su evoluirale baš za penjanje.

Međutim, kada su u pitanju veštački zidovi, stvari su malo drugačije. Zmije ne mogu da se penju po strmom zidu, ako on nema neke malih žlebove ili šare koje bi im pomogle da se uhvate.

Neke fasade po kojima zmije mogu da se penju uključuju zidove od cigle, veoma hrapave "španske" zidove, kao i neravne kamene fasade.

Ove vrste zidova imaju udubljenja, izbočine i žlebove koji omogućavaju zmijama da se drže za njih dok se penju. Međutim, što su žlebovi ili šare plići, to im je teže da se penju.

Samo najlakše ili najtanje zmije imaju sposobnost da se penju po glatkijim površinama poput manje hrapavih "španskih" zidova ili nečeg sličnog.

Veće zmije su teške i njima treba još neravnija površina prilikom penjanja kako bi mogle da se drže.

Neki primeri površina po kojima se zmije ne mogu da se penju su staklo, polirani kamen (glatki mermer, granit i sl) i drvene daske bez razmaka...

Važno je napomenuti da se zmije mogu penjati preko bilo kog zida koji je manji od njihove ukupne dužine tela, čak i ako je to površina po inače ne mogu da se penju.

Zmije imaju sposobnost da podignu glavu i telo uz površinu i prevuku se preko nje, pod uslovom da su u stanju da pređu preko ivice, kao što čovek može da se prebaci preko zida dokle god može da se uhvati za vrh.

Neke zmije se penju uz glatke stubove "laso metodom"

Naučnici su otkrili da smeđe drvene zmije mogu da koriste pokret sličan lasu da bi se penjale po velikim, glatkim cilindričnim objektima. Taj način kretanja nikada ranije nije viđen kod ovih gmizavaca, pisao je CNN 2021.

Stručnjaci sa Državnog univerziteta Kolorada i Univerziteta u Sinsinatiju slučajno su došli do ovog otkrića dok su radili na projektu zaštite gnezda mikronezijskih čvoraka na ostrvu Guamu, jedne od samo dve preostale autohtone vrste na ostrvu.

Koristeći metalnu pregradu od jednog metra, koja se često koristi za zaštitu ptica od rakuna i drugih zmija, istraživači su pokušali da spreče smeđe drvene zmije da se penju do kućica za ptice.

Ali na njihovo zaprepašćenje, snimak kutija otkrio je smeđu zmiju koja se izvija do kućice za ptice, tako što pravi laso svojim telom oko cilindričnog stuba, prečnika dvadeset centimetara.

Zmije uglavnom koriste jednu od četiri vrste kretanja, poznate kao pravolinijsko, bočno talasasto, bočno vijugavo i harmonično. Prilikom penjanja po strmim i glatkim površinama, poput grana ili cevi, ovi gmizavci obično koriste pokret "harmonike“, savijajući se bočno da bi se uhvatile na najmanje dva mesta.

Ali "laso metodom", zmije su u stanju da stvore jedno područje hvatanja, sa malim vijugama u petlji lasa, što im omogućava da se polako kreću naviše, rekli su istraživači.

"Nismo očekivali da će smeđa drvena zmija moći da pronađe način da zaobiđe pregradu“, rekao je koautor studije Tomas Zajbert sa Državnog univerziteta Kolorado.

U početku je pregrada uglavnom funkcionisala objašnjava on, ali su nakon četiri sata odjednom videli zmiju kako "formira nešto što je ličilo na laso oko cilindra i mrda svojim telom nagore".

"Taj deo snimka smo gledali oko 15 puta. Bio je to šok. Ništa što sam ikada video ne može se uporediti sa tim“, rekao je naučnik.