Kad se "dolazim za pet minuta" pretvori u 15: Nauka ima objašnjenje za one koji stalno kasne

Ako ste jedna od onih osoba kojima se "biću tamo za pet minuta" pretvori u 15, niste jedini - a niste nužno ni nemarni ili bezobzirni. Većina nas je nekad zakasnila, ali neki ljudi se stalno nađu u trci sa vremenom.

Ta razlika često navodi na pitanje: zašto se čini da su neki ljudi "programirani" da kasne, dok drugi tačnost doživljavaju kao lični zakon?

To je pitanje koje je decenijama zbunjivalo bihejvioralne naučnike, a rezultati su, ponekad, delovali i kontradiktorno, piše National Geographic.

Na primer, studija iz 2003. objavljena u Human Performance nije pronašla statistički značajnu vezu između hroničnog kašnjenja i bilo koje osobine ličnosti, što sugeriše da tačnost nije nužno stvar neke pojedinačne karakternе mane.

Ali novija istraživanja pružaju nijansiraniju sliku koja obuhvata psihološke sklonosti, unutrašnje satove, pa čak i biološke razlike koje izgleda guraju neke od nas ka tačnosti, a druge ka kašnjenju - često bez našeg znanja.

Džef Konte, zamenik predsednika odeljenja za psihologiju na Državnom univerzitetu San Dijega i jedan od vodećih istraživača tačnosti, godinama proučava ove obrasce, uključujući i studiju iz 2003. On primećuje da, iako se kašnjenje ne može uvek jasno povezati ni sa jednom osobinom ličnosti, preovlađujući dokazi danas pokazuju da "postoje individualne razlike u ličnosti koje se odnose na hronično kašnjenje" - stav koji dele i drugi bihejvioralni istraživači.

A razumevanje tih obrazaca važnije je nego što mislimo, jer tačnost deluje kao svojevrsno društveno lepilo: signalizuje poštovanje tuđeg vremena, oblikuje odnose i podržava koordinisane sisteme svega - od radnih mesta, preko saobraćaja, do zdravstvene zaštite.

"Kada se dogovorite da budete negde u određeno vreme, vi zapravo ulazite u neku vrstu ugovora. Ali ako jedna osoba stalno kasni, to stvara narušeno poverenje ne samo u tom trenutku, već često i u celom odnosu", objašnjava Polin Volin, psihološkinja iz Pensilvanije koja drži radionice  hroničnom kašnjenju. 

Šta najnovija istraživanja otkrivaju o najčešćim pokretačima navike kašnjenja - i kako da se prilagodite ako vam bilo šta od toga zvuči poznato?

Zabluda planiranja

Psiholozi Danijel Kaneman i Amos Tverski u kasnim 1970-im uveli su pojam "zabluda planiranja" da opišu našu sklonost da potcenimo koliko će nam vremena nešto oduzeti, čak i kada smo taj zadatak izveli mnogo put.

MediaPhotos / Alamy / Profimedia

Prema Alenu Bludornu, profesor emeritusu menadžmenta, "zabluda planiranja je verovanje da će se nečiji sopstveni plan odvijati savršeno". Većina ljudi je pokazuje, a posebno kada procenjuju sopstvene planove.

Iako ne postoji direktan dokaz da ljudi koji ispoljavaju ovu zabludu nužno hronično kasne, mehanizmi su jasni: "Pogrešno procenite trajanje zadatka, i krenućete - i stići - kasnije nego što ste nameravali". Što više neko pokazuje zabludu planiranja, to je verovatnije da će potceniti vreme polaska i kasniti.

Istraživanja takođe pokazuju da ljudi često misle da mogu lično ubrzati svaki korak zadatka, posebno onih koji deluju pod njihovom kontrolom. Time ostavljaju premalo prostora za realna kašnjenja, što povećava verovatnoću da će zakasniti.

Šta učiniti: Konsultantkinja za produktivnost Rašel Isip predlaže jednostavnu taktiku - "ako mislite da će nešto trajati 10 minuta, računajte na 20".

Niska savesnost

Među pet glavnih osobina ličnosti - otvorenost, savesnost, ekstravertnost, prijatnost i neuroticizam - savesnost ima "najjaču i najdosledniju vezu sa tačnošću", jer osobe sa visokim pragom češće stižu na vreme.

Razlog je što su savesni ljudi "odgovorni, usmereni ka cilju i disciplinovani - pouzdani i pažljivi prema detaljima", objašnjava psihoterapeutkinja Džeraldin Hoakim iz Zapadnog Saseksa.

Dona Balard, profesorka komunikologije na Univerzitetu Teksas u Ostinu, kaže da savesni pojedinci prirodno grade navike - pripremu, strukturu, planiranje - koje vode ranijim ili tačnim dolascima. 

Niža savesnost povezana je sa neorganizovanošću, slabijim sprovođenjem planiranog i nedovoljno dobrim praćenjem vremena - što direktno otežava dosledno stizanje kada ste planirali.

Šta možete da uradite: Isip preporučuje vizuelne podsetnike koji pojačavaju svesnost o vremenu, poput "nošenja ručnog sata ili postavljanja analognih satova u svom prostoru". Hoakim dodaje da pomaže i razumevanje uticaja kašnjenja na druge: "Prepoznajte da se kašnjenje može doživeti kao nepoštovanje".

Multitasking

Ako volite multitasking - prelaženje između mejlova, kuvanja i dopisivanja - to znači da više volite da upravljate mnogim zadacima odjednom nego da ih radite redom.

Iako to može biti korisno u kreativnim i društvenim situacijama, istraživanja pokazuju da ova sklonost narušava tačnost: ljudi sa visokim stepenom polikroničnosti u proseku stižu i do 15 minuta kasnije od onih koji funkcionišu monokronično (jedna stvar u datom trenutku).

profimedia

"Imaju tendenciju da prioritet daju odnosima, druženju i svemu što se pojavi u trenutku, a niži prioritet rigidnim rasporedima", kaže Konte. Balard dodaje da su u polikroničnim kulturama - delovi Latinske Amerike ili Bliskog istoka - odnosi važniji od sata: "Neko nikada ne bi naglo prekinuo razgovor samo da bi stigao na vreme; to bi se smatralo nepristojnim".

Šta možete da uradite: Ako živite u kulturi koja vrednuje odnose više od tačnosti, možda ne morate ništa da "popravite". Ali ako kašnjenje stvara probleme, Konte savetuje da postavite alarme u trenutku kada treba da krenete, jer se ove osobe lako zadrže u razgovorima i neočekivanim interakcijama, a alarm može dati pristojan signal za odlazak.

Noćne sove

Svačiji unutrašnji sat funkcioniše drugačije, a ljudi sa kasnim hronotipom - noćne ptice - prirodno kasnije zaspe i kasnije se bude. To često utiče na tačnost jer društvo funkcioniše po jutarnjim rasporedima, pa nastaje cirkadijalna neusklađenost. 

"Ako ste noćna ptica, većina sveta jednostavno nije prilagođena vašem ritmu", objašnjava Balard.

Hronobiologija pokazuje da noćne ptice imaju odloženo lučenje melatonina, zbog čega su rani jutarnji sati mentalno teški i fizički naporni. To dovodi do "sporijeg pokretanja, jer hormoni koji nas bude nisu u potpunosti prisutni kada moramo da ustanemo neprirodno rano. A pritiskanje odlaganja vodi ubrzavanju - a ubrzavanje kašnjenju", kaže Hoakim.

Ovaj problem se ne završava jutrom: cirkadijalna neusklađenost povezana je s impulsivnošću, teškoćama u planiranju i varijacijama u budnosti tokom dana. Zato studije pokazuju da noćne ptice češće propuštaju rokove, potcenjuju vreme pripreme i imaju veću dnevnu oscilaciju u energiji - što povećava verovatnoću kašnjenja tokom čitavog dana.

Šta možete da uradite: Isip preporučuje pripremu svega veče pre - odeće, torbe, ručka, ključeva - da bi jutro zahtevalo manje odluka. Hoakim savetuje više glasnih alarma i buđenje 60–90 minuta pre važnih polazaka kako bi mozak imao vremena da se "pokrene".

Ipak, ove strategije najviše pomažu u nefleksibilnim periodima (škola, rane smene, putovanja). Balard napominje da je "ako je problem svakodnevni raspored, najbolje rešenje pronaći posao koji odgovara vašem cirkadijalnom ritmu".

profimedia

Biološki faktori

Kod mnogih ljudi uzrok kašnjenja je neurobiološki, a ne ličnost. Osobe sa ADHD-om, autizmom, disleksijom i srodnim stanjima često doživljavaju slepoću za vreme - osećaj da vreme prolazi drugačije ili manje predvidivo nego kod drugih.

Istraživanja potvrđuju da osobe s ADHD-om često potcenjuju vremenske intervale i imaju poteškoće u planiranju i izvršavanju zadataka s rokovima. Slične nepravilnosti u vremenskoj percepciji uočene su i kod drugih neurodevelopmentalnih stanja.

Šta možete da uradite: Za kašnjenje biološkog porekla, Balard preporučuje uključivanje partnera, kolege ili prijatelja radi podrške tokom prelaza ili zajedničkog obavljanja zadataka. Isip savetuje digitalne ček-liste za praćenje obaveza i direktno upisivanje vremena za put u kalendar, tako da postane neizostavno.

Resetovanje sata: Nikad nije kasno za poboljšanje

Na kraju, čak i oni koji čitav život kasne mogu poboljšati tačnost - posebno ako se fokusiraju na oblast koja ih konkretno sputava, umesto samo na snagu volje.

Konte naglašava strukturna prilagođavanja poput ranijih alarma i dužih perioda između obaveza. Isip podstiče rad u skladu sa sopstvenim snagama, koristeći sisteme koji vam zaista odgovaraju - vizuelne tajmere, verbalne provere, pripremu stvari unapred - umesto nametanja strategija koje ne odgovaraju vašim sklonostima. 

Praktičan savet je i da nabrojite sve korake potrebne da negde stignete - vožnja, traženje parkinga, vreme od kola do mesta sastanka - i da svakom dodelite realan vremenski okvir. To "daje jasniji osećaj šta treba da se desi i kada".

A odgovornost nije samo na onima koji kasne. Prirodno tačni takođe mogu smanjiti konflikte razumevanjem da drugi vreme doživljavaju drugačije, uz malo fleksibilnosti i saosećanja u zajedničkim rasporedima.