Koja zemlja EU najbolje govori engleski kao drugi jezik? 12 država u grupi sa veoma visokim nivoom znanja
Komentari
14/12/2025
-09:27
Engleski i dalje ostaje međunarodni jezik komunikacije, ali nova istraživanja pokazuju da su veštine čitanja i slušanja među građanima EU bolje razvijene od govora i pisanja. Holanđani su, prema novim podacima, već sedmu godinu zaredom osvojili titulu najboljih govornika engleskog jezika kao stranog u svetu, iako su im ukupne veštine u odnosu na 2024. nešto opale.
Izveštaj EF English Proficiency Index-a navodi da je globalni skor Holandije pao za 12 poena u odnosu na prethodnu godinu, ali zemlja i dalje ostaje na prvom mestu. Na drugom i trećem mestu su takođe zemlje EU, Hrvatska i Austrija koje su svoje rezultate u odnosu na 2024. poboljšale za 10, odnosno 16 poena.
Ukupno 12 država EU nalazi se u grupi sa veoma visokim nivoom znanja engleskog, što obuhvata korišćenje nijansiranog i prikladnog jezika u društvenim situacijama, lako čitanje naprednih tekstova i pregovaranje o ugovoru sa izvornim govornikom engleskog jezika, prenosi Euronews.
Nasuprot tome, Italija, Kipar i Francuska zauzimaju najniže pozicije među zemljama EU, svrstavajući se u kategoriju srednjeg nivoa znanja engleskog jezika. U ovoj grupi nalazi se pet zemalja EU (Litvanija, Španija, Francuska, Kipar i Italija), a za govornike tog nivoa znanja se navodi da mogu da učestvuju na sastancima iz svoje stručne oblasti, razumeju tekstove pesama i pišu profesionalne imejlove o poznatim temama.
Khunkorn Laowisit / Panthermedia / Profimedia
EF Indeks znanja engleskog za 2025. godinu zasniva se na rezultatima testiranja 2,2 miliona odraslih osoba iz 123 zemlje i regiona.
Engleski je bio najviše proučavan strani jezik u opštem i stručnom srednjoškolskom obrazovanju u EU tokom 2023. godine, 96,0% učenika u opštem i 80,1% učenika u stručnom obrazovanju pohađalo je nastavu iz ovog jezika, prema najnovijim podacima Eurostata.
Uprkos širokoj zastupljenosti engleskog jezika u učionicama širom kontinenta, i dalje postoje razlike u veštinama, pa čak i u pojedinim demografskim grupama.
Povezane vesti
Čitanje i slušanje su najrazvijenije jezičke veštine u svim zemljama EU, dok su govor i pisanje slabije. EF je zabeležio i rodni jaz: između 2014. i 2025. godine, znanje engleskog u Evropi poraslo je za 40 poena kod muškaraca i za 20 poena kod žena.
Nivo znanja među najmlađim odraslim osobama i dalje je niži nego pre pandemije kovida. Štaviše, tokom 2025. godine više zemalja je u ovoj grupi zabeležilo dalji pad nego napredak. U protekloj deceniji, samo Evropljani uzrasta od 18 do 20 godina beleže smanjenje nivoa znanja engleskog jezika.
Kako veštačka inteligencija oblikuje učenje engleskog jezika?
Oko 2 milijarde ljudi govori engleski i učilo ga je u različitim periodima svog života i kroz različite metode od tradicionalne nastave u školi, preko video poziva sa tutorom, do aplikacija za učenje reči kroz igru. Pored porasta automatizovanog prevođenja, istraživanja pokazuju da se upotreba veštačke inteligencije u obrazovanju stalno povećava i da će nastaviti da raste.
"Tržište potrošačkog učenja engleskog prolazi kroz dosad neviđenu transformaciju, jer AI pokreće sve sofisticiranije mobilne aplikacije i onlajn platforme“, rekao je Kristofer Mekormik, šef sektora za testiranje u EF-u.
Prema podacima EF-a, veštačka inteligencija može da unapredi ispite iz engleskog tako što automatski i precizno ocenjuje zadatke pisanja i govora, kao i da pomaže u osmišljavanju ideja, pripremi lekcija i ažuriranju nastavnih materijala.
Ipak, stručnjaci upozoravaju da odgovorna upotreba, jasne smernice i svest o mogućim manama moraju biti sastavni deo ovog napretka.
Komentari (0)