Mladi Evropljani u krizi: Zašto Generacija Z sve teže funkcioniše u svakodnevnom životu
Komentari
02/03/2026
-09:47
Mladi se suočavaju sa sve većim problemima mentalnog zdravlja i svakodnevnog života, uzrokovanim slabim porodičnim vezama, niskom duhovnošću, ranom upotrebom pametnih telefona i visokim unosom ultra-prerađene hrane.
Mladi širom sveta imaju poteškoća da se nose sa životnim izazovima i da funkcionišu efikasno u svakodnevnom životu, pokazuje novo istraživanje. Mladi u Evropi ostvaruju lošije rezultate u poređenju sa mladima na drugim kontinentima, a nekoliko evropskih zemalja rangirano je među najnižima na svetu.
Istraživanje organizacije Sapien Labs, američke neprofitne organizacije koja se bavi razumevanjem globalnog mentalnog zdravlja, merilo je Kvocijent mentalnog zdravlja (MHQ) putem onlajn anketa sprovedenih u Aziji, Africi, Evropi i Americi. Ovo procenjuje "mentalno zdravlje" pojedinca – definisano kao emocionalne, socijalne, kognitivne i fizičke sposobnosti koje su ključne za uspešan život, rad i odnose.
"Kriza mentalnog zdravlja deluje kao progresivni pad iz generacije u generaciju i daleko prevazilazi rastuće stope depresije i anksioznosti kod mladih odraslih", rekla je Tara Tijagarajan, glavna autorka izveštaja i osnivačica i glavna naučnica Sapien Labs-a, prenosi Euronews Health.
Ispitanici su ocenjivali ključne sposobnosti za svakodnevne izazove pored glavnih mentalnih poremećaja, prijavljujući poteškoće u kontroli emocija, vođenju odnosa sa drugima i sposobnosti fokusiranja.
BRIAN HARRIS / Alamy / Profimedia
"Mladi odrasli do 35 godina, koji su već pre pandemije koronavirusa imali poteškoća u poređenju sa svojim roditeljima i bakama i dekama, doživeli su oštar pad tokom pandemije iz kojeg se nikada nisu oporavili", napisala je ona u istraživanju.
Od kada je tim počeo da meri taj kvocijent mentalnog zdravlja 2019. godine, odrasli stariji od 55 godina održavali su prosečan rezultat oko 100, što se smatra normalnim za populaciju, prema autorima.
Povezane vesti
Suprotno tome, svaka mlađa generacija beleži niže rezultate. Oni između 18 i 34 godine imaju prosečan kvocijent mentalnog zdravlja od 36, a 41 odsto je prijavilo značajne izazove u mentalnom zdravlju.
Kako stoje evropske zemlje?
Studija je pokazala da mladi u subsaharskoj Africi - koja ima najniži prihod po glavi stanovnika na svetu - beleže znatno bolje rezultate nego mladi u SAD-u, Kanadi, Evropi, Indiji, Japanu i Australiji, koji su svi bili pri dnu liste. Italija je najviše rangirana evropska zemlja, na 20. mestu od 84 zemlje uklјučene u studiju.
Finska je 40, Portugal i Španija 46, Belgija 52, a Francuska 58. Najgore rangirane evropske zemlje su: Irska 70, Nemačka 71. i Ujedinjeno Kraljevstvo 81.
"Iznenađujući aspekt ovog pada kod mlađih generacija je što je najizraženiji u bogatijim i razvijenijim zemljama, gde povećana ulaganja u mentalno zdravlje nisu promenila situaciju", napisala je ona.
BRIAN HARRIS / Alamy / Profimedia
Dodala je i da je za rešavanje problema ključno baviti se uzrocima, a ne samo lečiti simptome.
Šta izaziva probleme mentalnog zdravlja?
Studija je identifikovala četiri ključna faktora koja utiču na mentalno zdravlje mladih: porodične veze, duhovnost, upotrebu pametnih telefona i konzumaciju ultra-prerađene hrane.
Loši porodični odnosi čine da su mladi odrasli skoro četiri puta skloniji da se nađu u rasponu "ugroženih ili u problemu" u poređenju sa onima koji su bliski sa mnogim članovima porodice.
Povezane vesti
Učesnici sa snažnim osećajem duhovnosti i povezanošću sa višom silom postigli su bolje rezultate od onih koji sebe ne smatraju duhovnim. Zemlje u kojima se mladi manje osećaju duhovno bile su Nemačka, Ujedinjeno Kraljevstvo i Španija.
Pored toga, raniji pristup prvom pametnom telefonu poklapa se sa lošijim rezultatima mentalnog zdravlja kasnije u životu, pokazala je studija.
Prosečna starost kada je Generacija Z (18-24) dobila prvi pametni telefon bila je 14 godina, sa prosekom po zemljama od devet u Finskoj do 18 u Tanzaniji i Ugandi. U Evropi, to je bilo između 12 i 13 godina. Konzumacija ultra-prerađene hrane povećala se u poslednjih 15 godina, navodi studija, i povezana je sa 15 do 30 procenata opterećenja mentalnim zdravljem.
Povezane vesti
Autori su istakli da, uprkos povećanim ulaganjima u istraživanja i negu mentalnog zdravlja širom sveta, rezultati nisu poboljšani.
"Ovi obrasci jasno ukazuju na potrebu za strukturnim promenama - fokusiranim ne samo na lečenje, već i na faktore okoline koji oblikuju mlade umove od samog početka", napisali su.
Komentari (0)