Dan planete Zemlje: Iscrpli smo resurse, da li smo spremni za promenu ili je kasno?

Više od pola veka obeležavamo Dan planete Zemlje, ali se čini da smo tek sada, kada smo dotakli dno u iscrpljivanju resursa, shvatili ozbiljnost situacije. Pod sloganom "Naša snaga, naša planeta", Aleksandra Ugarković iz Svetske organizacije za zaštitu prirode (WWF) otkriva zašto su deca naši najveći učitelji i zbog čega je doslednost jedino oružje koje nam je preostalo.

Kada je 1970. godine prvi put obeležen Dan planete Zemlje, svet je bio potpuno drugačije mesto. Danas, 56 godina kasnije, borba za ekologiju više nije stvar entuzijazma, već pitanje golog opstanka. Dok se fokus manifestacija pomera ka klimatskim promenama i održivom razvoju, ključno pitanje ostaje: gde se krije ta famozna "snaga" o kojoj govori ovogodišnji moto?

Naučne studije koje Svetska organizacija za zaštitu prirode objavljuje svake dve godine donose poražavajuće podatke.

Prema rečima Aleksandre Ugarković, čovečanstvo kao da je rešilo da testira krajnje granice izdržljivosti ekosistema.

"Mi pratimo na koji način planeta 'napreduje' u svom nazadovanju. Čini se da smo kao rasa odlučili da idemo do samog dna, da iscrpimo svaki dostupni resurs kako bismo se trgnuli. Pozitivno je što su ljudi danas svesniji, što traže održiva rešenja u ishrani i upravljanju otpadom, ali brzina kojom popravljamo stvari je i dalje zanemarljiva u odnosu na brzinu kojom uništavamo", upozorava Ugarković.

Deca kao glas razuma: Lekcije sa Stare planine

Jedno od najzanimljivijih saznanja iz radionica WWF-a dolazi iz rada sa najmlađima. Dok odrasli u urbanim sredinama na prirodu gledaju isključivo kao konzumenti, deca pokazuju urođeno razumevanje suživota.

"Bili smo prilično iznenađeni njihovim poznavanjem prirode. Na Staroj planini smo shvatili da mi njih ne moramo ničemu da učimo; to je bila razmena iskustava. Deca vrlo dobro znaju koliko je velikim zverima potrebno prostranstva i kako im mi, gradnjom i sečom šuma, otimamo izvor hrane. Oni nisu samo budućnost, oni su već sada samosvesni ljudi koji osećaju povezanost sa biljkama i životinjama na način koji smo mi, odrasli, negde usput izgubili", ističe ona.

Decenije obnove protiv jednog dana razaranja

Najveći izazov današnjice je nesrazmera između truda uloženog u očuvanje i lakoće uništenja. Ugarković naglašava da su potrebne decenije mukotrpnog rada i naučnih projekata da bi se jedna vrsta povratila ili reka očistila, a da se sve to može poništiti u trenu.

"Na jednoj strani imamo edukaciju i projekte obnove, a na drugoj industrijski razvoj po svaku cenu i ratna dešavanja. Ono što godinama pokušavate da sačuvate, može biti uništeno u samo jednom danu ratnih dejstava ili neodgovornim postupanjem jedne fabrike. Upravo zato je neophodno da svi delujemo odmah i sinhronizovano. Planeta će nastaviti da postoji i bez nas, ali mi bez nje nećemo", jasna je Ugarković.

Euronews

Zagađenje nije samo vizuelni problem naših reka i ulica; ono se uvuklo u našu fiziologiju. Podaci sa Foruma ekoloških politika pokazuju direktnu korelaciju između zagađenja i hroničnih bolesti.

"Emisije ugljen-dioksida drastično povećavaju broj plućnih oboljenja, ali to je samo vrh ledenog brega. Ogromne disproporcije u vremenskim uslovima zbog klimatskih promena utiču na naš unutrašnji balans, dovodeći do mentalnih i psihičkih poremećaja. Kada jedete hranu iz zagađene zemlje ili udišete prašinu iz oblaka, vi ne narušavate samo prirodu – vi direktno rušite sopstveno zdravlje", naglašava naša sagovornica.

Recept za promenu: Moć bojkota i lična doslednost

Za kraj, postavlja se pitanje šta svaki pojedinac može da uradi u svojoj dnevnoj rutini. Ugarković smatra da je ključ u doslednosti.

"Ako štedite vodu u svojoj kući, radite to bilo gde na svetu. Ako ne bacate smeće u svojoj sobi, nemojte ga ostavljati ni u prirodi. Ali moramo ići i korak dalje – imamo moć da bojkotujemo proizvode kompanija koje su neodgovorne prema prirodi, kao i donosioce odluka koji ignorišu ekološku krizu. Onog trenutka kada shvatimo da je ovo naš jedini dom, počećemo da se ponašamo kao odgovorni stanari, a ne kao bahati gosti", istakla je  Aleksandra Ugarković.

Kompletno gosotvanje pogledaje u video prilogu.